Policijski glasnik

ВРОЈ \

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА5

и злоуаотреба власти. Настаје питање: каква је вредноот полицијског прописа који је илегалан ? Одговарамо одмах да он, у колико није изрично уништен, задржава провизорно своју извршну силу, и да се судска осуда, досуђена за његову повреду, не може оиозвати ако је постала извршна. Полицијски реглеман прави је локални закон, који има вредности све дотле докле га надлежна власт не поништи или новим не замени. Али, чим је један реглеман уништен или опозван, све његове последице падају. Мало доцније видећемо у ком случају виша јерархијска власт има право да уништи један реглеман. Али има још једна власт која је надлежна за уништавање илегалних реглемана због злоупотребе власти, а то је: Државни Савет. Дуго времена важило је као правило, да судска надлежност искључује жалбу Државном Савету против полицијских реглемана. Легалитет њихов могао је бити дискутован само пред полицијским судијом, и то с обзиром на теорију о паралелној жалби, по којој нема места жалби Државном Савету у свима оним случајевима, у којима лице, које напада илегалитет једног полицијског реглемана, може добити сатисФакцију код судске или административне јуридикције. Али је, најзад, преовладало противно мишљење из сасвим оправданих разлога. Зашто ограничити грађане само на једно средство одбране против репресивних мера, и изложити их судском гоњењу због једног илегалног административпог акта, кад има и разлога и пута и начина да се тај акт благовремено уништи. Зашто би се, у циљу отклоњења последица једног илегалног административног акта, морале претходно повредити његове одредбе ? С обзиром на ово, против илегалног полицијског реглемана може се изјавити жалбе Државном Савету 11 , и ако савет констатује илегалитет, реглеман ће бити уништен, а све, раније предузете мере у циљу његовог извршења, падају, осим ако' по својој природи нису постале извршне. (нАСТАВИЋЕ Се) о Француског Д. Ђ. АлимпиЋ

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (одељак из дела (( Психологија злочинца^ *) од д-ра Ериха Вуслфена државнога тужиоца у Дрезди [Сравнити дела: Л. Кгаизз: »Р8усћо1о &1е (1е8 Уегћгесћепз* ; КигеИа : ^аЈиг^езсШсћке (1ез Уегћгесћегз*; соп 1.18x1: (( Еећгћисћ с1ез с1еи1 ;8сћеп бЂгаГгесћ!;?«; АзсћајУепђигд: »Оаз Уегћгесћеп ипс! зете ВекатрГип^ 8 , «2иг Рзусћо1о §1е (1ез НосћзкарЈегз«; Огозз: (( Агсћ1У Гиг Спт1па1ап1ћгоро1о&1е ип<1 КпттаНзИк«; (( Оег Кеие РзЧауа! 0 и др.] I. Подеда злочинаца. Курела, придружујући се Фери-у и Ломброзу , дели злочинце на четири класе: *) Пре неколико недеља, у издању д-ра Паула Лангеншајта, почела је излазити ЕнпјИКДОИОДИЈа Криминалистике, чије прве две свеске сачињава

злочинце од рођења, злочинце из навике, за тим на злочинце по приликама и злочинце из страоти. Фон Лист разликује »акутан криминалитет", у који убраја злочинце по приликама и тренутне злочинце, који су то постали услед страсног раздражења или у стању нужде, од »хроничнога криминалитета«, где спадају злочинци из навике (2ив1;апс18Уегћгеећег: Сћагак^ег, ТепЈепгуегћгесћег), чија су врло честа и оиасна подврста злочинци ио занимању, од заната. Ашафенбург иде најзад још даље и дели их на злочинце по случају, из аФекта, по прилици, са предумишљајем, повратнике, злочинце из навике и злочинце од заната. При том се он ипак придржава поделе коју је 1897. године поставило међународно криминалистичко удружење на овојој скупштини у Хајделбергу. Имајући у виду опасност која прети правној сигурности од стране злочинаца, удружење је извршило поделу на три групе, и то оу: тренутни злочинци по указаној прилици; злочинци, чије -склоности, подобности, васпитање и социјални положај не дају гарантије, да ће новчане и краће казне лишења слободе утицати на њихову поправку; злочинци, чији се повраћај у друштво не може више очекивати. Из овога се да видети, да фон Лист и АшаФенбург одбацују разлику на злочинце од рођења, док је Курела, Сомер и др. признају. И ако и сам АшаФенбург признаје, да се код његове ноделе губе граничне линије нарочито код злочинаца из аФекта, по прилици и са предумишљајем, ипак је са психолошкога становишта његова подела најиндивидуалнија, а за нас је то и најпотребније. Она даје сем тога и разлику по унутрашњој моралној вредности. У злочинце по случају, боље речено ^ случајне злочинце рачуна АшаФенбург оне људе, који нехотично повреде кривични закон. Не може бити говора о намерном отпору противу опште воље ; антисоцијални карактер, који вређа право, отпада. — Један пекар, са свим безазлено, само за неколико тренутака, остави једну чинију са кључалом машћу ^ свакоме приступачном слабо осветљеном подрумупоред његове пекарнице; један ђак уђе са својим трогодишњим братом да донесе матери угља из подрума. Мали се дечко спотакне, падне на леву страну и испече се знатно кључалом машћу. — Један аутомобилиста заборави се нешто на једном завијутку улице и прегази јед-

капитално дело д-ра ВулФена (( Психологија злочинца^. Енциклопедија ће бити збирка појединих дела чувених и признатих стручњака, а намењена је испитивачима, правницима, педагозима као и образованим људима свију бталежа. Први део (( Психологија злочинца у има садржину: I. Физиологија и лсихологија; II. Психијатрија; III. Антропологија, и IV. Статистика. — Други део: I. Етика; II. Психологија злочина и злочинци специјалисте; III. Карактерологија IV. Психологија у кривичном поступку и у извршењу казни. — Ми смо одабрали одатле горњи одељак, сматрајући да ће он највише интересовати наше читаоце, а у исто време препоручујемо њиховој пажњи цело дело, пошто је оно од неоцењиве вредности. Преводилац

нога пролазника. У оваквим случајевима имају психолошкога удела: одсуство мишљења, растројство, немар, сањивост, напитост, унутрашње забављање са каквим важним предметом (пекар је на четири дана пре тога изгубио жену, те ту већ има значаја аФекат), душевна млитавост (аутомобилиста је ноћ пре тога врло рђаво спавао), моментано одсуство душевне снаге, оскудно присуство духа, моментана Физиолошка замагљеност ока и опажања. К свему томе долази још аФект, изненадно повећани унутрашњи немир, раздражење и љутња у погледу блиске одлучности (да ли ће се препрека у саобраћају отклонити) или опасности која је запретила. Може ли се видети, да већ у кругу случајних злочинаца аФекат игра важну улогу, али он се у пракси већином потпуно превиђа. Нико не пита машиновођу, ложача, скрегничара у каквом су се интелектуалном и психичком стању налазили у тренутку кад је немар извршен. Судија не зна основне Физиолошке и психолошке законе свесности и аперцепције, па за то увек мисли да све то мора ићи увек тачно као по концу, као да је службу пренебрегао какав аутомат који је одлично Функционисао, а не човек са свима својим преимућствима и слабостивда. Природно је, да ће окривљење учиниоца бити у сасвим другој боји, ако је он сам крив за ослабљење способности, које је проузроковало његово немарно држање; н. пр. кад аутомобилиста целе ноћи лумпује , па сутра дан несигурном руком и замагљеним погледом јури својим аутомобилом по најживљим улицама, или ако се машиновођа поднапио. Други, унутрашњи моменти, као жалост и депресија пекарева, нису за осуду, невини су, те се морају узимати у обзир приликом одређивања казне, поред свих тешких последица, које су проузроковали. Под аФектним злочинцем разуме АшаФенбург само онога, који ради »у моментаном наступу страснога. раздражења, у акутном аФекту (( . Он с правом издваја ендогене карактере — н. пр. велике тровачице — који стоје под трајним утицајем своје раздражљивости аФекта. Као што видимо и као што ћемо видети, под утицајем аФекта стоје и други злочинци, као н. пр. случајни злочинци. На супрот другим злочинцима, код аФектнога злочинца опажај одлучности за дело, проистиче из тренутности у којој се налази обузет аФектом. Овде припадају^дакле у главноме брзи и јаки аФекти. Злочинац ио ирилици прилази злочину кад му се ма каквом случајношћу укаже више или мање згодна прилика за то. Таквога злочинца заводе само тренутне конкретне околности. Код злочинца с иредумишљајвм није случај да га заведе тренутно дата прилика; он је сам ствара, он је сам тражи. При том дела са свом својом интелигенцијом, снабдева се оруђима најмодерније технике, промишља о свима могућностима за бегство, обезбеђује утврђивање свога алиби, бира дан и сат, налази саучесника, иде свесно у велику опасност. Дакле, он с планом ствара прилику за злочин,