Policijski glasnik

СТРАНА 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

Обе ове последње врсте злочинаца достају злочинцима — аовратницима, ако ико од њих понова изврпга злочин; ностају злочинци из навике, ако у радњама овлада злочиначка наклоносг ; постају злочинци од заиата, ако у извршивању злочина налазе себи занимања и ако то сматрају као свој позив. Имамо још само да предочимо психол-ошки значај злочинца од заната. Базис његове психологије сачињава исихичка неспособност за сталан, напоран, социјалан рад. Та неспособност проистиче из урођених наклоности и васпитања. Та неспособност за рад изазива код индивидуе јако немање наклоности за рад који јој се намеће, и то се појачава у вољу за нерадом и у страх од рада. Да би се савладала психичка неспособност за рад потребно је много снаге у вољи, а њу развијају овакве индивидуе само за антисоцијалне циљеве. Немање воље за радом и страх од рада доприносе да дотична индивидуа постане немирна, са самом собом незадовољна и лако раздражљива. Кад се унутрашњост у човека не може да одстрани делањем, она се код свакога човека, па и код злочинца, окрене противу себе саме. Унутрашњи немир и раздражљивост порађају наклоност кавагабондажи иавантуризму. То је појава како у малом, тако и у великом злочиначком свету. Злочинац из навике, крадљивац и варалица, данас је овде сутра онде. Данима, а можда и недељама ради он у једном месту, па га нешто опет гони одатле. Тако је исто и са Манолеском, који је по свима земљама лутао; и он је представник вагабондаже. Стално сељакање врло је погодно баш за њихове злочиначке радње. Своје вештине могу свуда да понављају, не морају да измишљају. нове трикове и лако измакну из руку својих гонилаца. Тако постају виртуози. Све им је размишљање управљено на грубе пожуде за уживањима, за женама, алкохолом, коцком и нижим вештивама по варијететским позориштима. За њих не постоје лепоте предела, панораме вароши, вештачкн производи. Њихово, васпитањем заостало душевно образовање, не креће у напред. [нАСТАВИЋЕ СЕ) Д. В. БакиЂ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Један срески писар пита: »Вршећи разне послове о којима се говори у главама: XIV, XVI. и XVIII. грађ. судског поступка, полицијске власти доносе решења, те рсгулисавају овај или онај одношај. Против ових решења интересоване партије изјављују жалбе вишим властима, некад у року од 15, а некад у року од три дана.

Поводом овога истиче се питање: да ли су благовремене оне жалбе, које се Д а ЈУ У Р 0К У од15дана и који је, управо, то закон, који прописује рокове за жалбу против ових административних решења?® — На ово питање одговарамо: Примењујући у извесним случајевима, као извршна власт, закон о поступку судском у грађанским парницама, полицијска власт је нагната да доноси извесна решења, која из његове примене истичу. За жалбе на ова решења није прописан рок каквим специјалним законом, а није ни самим овим законом одређен за сваки случај пооебице. Како, пак, за сваку правну радњу мора бити и извесног рока, онда је узет рок од 15 дана, који је прописан § 311. у вези са § 323. овога закона за жалбе на Апелациони и Касациони Суд, што потпуно одговара духу овога закона. II Један деловођа општинског суда пита: Једна од суседних општииа дала је дозволу неким својим грађанима, те су на самој граници ошптинског атара према нашој општини, отворили касапнице и ту кољу и продају месо. Клање ове стоке није подвргнуто никаквом лекарском прегледу нити има у опште какве контроле. Како се може стати на пут овоме клању стоке у шуми, близу нашега села, те да се не штете интереси општински, јер суседна општина вели, да је то пнтање расправио Државни Савет у корисг њену. — На ово питање одговарамо: Поводом захтева општине сопотске од 1 јула 1906. год. уредништво је изнело своје гледиште на ову сгвар у 31. броју овога листа за 1906 годину. Треба, дакле, наКи поменути број и прочитати питање под III, па ће се ту наћи одговор на постављено питање. Стоји и тај Факат, да је Државни Савет одлуком својом Бр. 8310 нашао, да се под обимом села разуме и атар села, али уредништво не дели то мишљење и налазп: да се под обимом села подразумева само онај круг (периферија) који додирује крајње куће села. III Суд општине орешачке, актом својим Бр. 1829, тгата: »Ова општина издала је свој капитал под интерес извесним својим грађанима. Обавеза је, да овај капитал врате на први захтев општине. Како је код многих дуг у опасности, то се наплата мора тражити судским путем, те због тога настаје питање: да ли је за суђење надлежан овај суд, или је у изузећу и ако је овај последњи случај, онда који је суд надлежан?« — На ово иитање одговарамо: Часници општинског суда нису у изузећу у смислу § 52. грађ. суд. пост. јер они нису непосредно интересовани за општински капитал.

Мож.е, дакле, тај суд судити све ове спорове по тужби општинског пуномоћника. IV Један деловођа пита: »У јулу месецу ове родине, грађани ове општине обратили су се општинском суду и молили, да он учини предлог пореском одељку, да им се ливаде ослободе плаћања пореза, пошто је трава уништена дуготрајном сушом. По овоме захтеву оуд је направио потребан списак и послао одељењу, и оно је образовало потребну комислју, која је на дан 30. августа извршила преглед поменутих ливада и нашла: да ова земљишта — ливаде -— треба ослободити са 2/3 од задужења. Од 30. августа, па све до 2. децембра ове године, ова оцена комисије, којој је председник био сам управник пореског одељења, лежала је у одељењу, а тога дана одељење је донело решење, да се пријављена лица, односно општина, одбије од тражења, јер су, вели, плодови са имања дигнути, те се сада не може оценити, да ли су ливаде пострадале од суше или не. Како је ово решење нротивно извештају комисије, којој је председавао порезник, то се моли уредништво за обавештење: ко треба да изјави жалбу на исто — да лн општински заступник или сам општински суд или дотична интересована лица?« — На ово питање одговарамо: Своје решење одељење је дужно саопштити ономе, кога сматра за интересовану страну по овој ствари. Према томе, ако га саопшти општинском пуномоћнику, онда ће он иизјавити жалбу у смислу чл. 120. зак. о непосредном порезу, у року од 15 дана, а ако га саопшти суду, онда ће то учинити сам суд. Никако се решење- не може саопштавати сваком грађанину посебице, јер по постојећем наре^ењу — ЈЈаспису — општине састављдју спискове по службеној дужности, па у томе егбјству и чине ко•рак за ослобо^ење. Ако би одељење ипак ово решење саопштавало поје^инцима, онда нека они овласте једнога да изјави жалбу са једном таксом, па ће се том приликом расправити и питање о такси и оно коме треба саопштавати решење. V Суд општине брестовачке актом својим пита: »Власт среска продала је једно земљиште јавном лицитацијом за наплату извесног дуга. И у објави коју је власт издала о продаји овога имања, а и у самој тапији, именовани су суседи који се граниче са овим целим продатим земљиштем, те је претпоставка, да је купац купио цело земљиште. Нод овом претпоставком он га ради већ 6 година, и нико га није узнемиравао. На један пут сада пређашњи сопственик захвата један део овога земљишта и обрађује га, тврдећи да оно цело није ни