Policijski glasnik

СТРАНА 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5.

За особито пожртвовање при спаоавању из опасности постоје такође сходне медаље, а дају се и нопчане награде из државне касе, као и јавне похвалнице. (наотавиће се) Жив. А. Лази1ј ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Општи ггојмови о полицији — Организација полицијеуФранцуској — Административна полиција — Полиција у Париау. (НАСТАВАК) Полицијски чиновници и агенти. Чиновници, којима су поверене полицијске атрибуције, јесу: окружни начелници (рг&Ге1зЈ срески начелници (зоизрга6Ге1$Ј и аредседници оаштина (таиезЈ, а органи преко којих они ове атрибуције врше јесу: аолицијски комесари и нижи органи саразним именима: агенти, улични аозорници, чувари, жандарми и иољски чувари. Поред овога, шумски и приватни чувари, и ако не потпадају под власт окружних и среских начелника —• већ само ступају у службу по њиховом одобрењу — по самој природи својих Функција помоћници су јавне силе, и с тога морају бити увршћени у ред њених органа. а) Окрумсни и срески начелници Како по своме положају у административној јерархији тако и по својој огромној надлежности, окружни начелник први је чиновник, који под надзором министра унутрашњих послова обавља полицијску власт. Као делегат и представник извршне власти у округу, у коме има да осигура ред, окружни начелник предузима, с једне стране, све мере опште полиције, а с друге, опет, надзирава и контролише општинске председнике, и у извесним случајевима узима у своје руке њихову власт. У сенском округу, с обзиром на важност Париза, као столице владе, полицијске дужности поверене су специјалном чиновнику (1е рг&Ге1 <1е роИсеЈ. Исто тако и у департману Роне, атрибуције окружног начелника у полицијској материји предмет су посебних законских одредаба с обзиром на популацију и увећавање вароши Лиона. Срески начелник је, пре свега, преФектов агент инструкција и посредник између овога иопштина; он нема право издавања законодавних наредаба. У извесним случајевима, међутим, да би се скратили рокови закон је доделио среским начелницима извесне атрибуције,које припадају окружним начелницима. Не треба, најзад, заборавити, да и срески начелници долазе у ред оних цивилних власти, које имају право на употребу оружане силе. б) Председници општина Председник општине први је општински чиновник и закон му је, као так-

вом, поверио полицију у атару општине. Према чл. 91. зак од 5. априла 1884. год. »он се стара, под надзором више администрације, о општинској и пољској полицији, и извршује одлуке виших власти које се наове односе.® Члан 97. истог закона побројао је објекте опглтинске полиције, а специјални закони развили су више атрибуција, обухваћених овим набрајањем, и прецизирали власт општинских председника у овим материјама. Помињемо нарочито закон од 21. јуна 1898. год. о пољима и закон од 15. Фебруара 1902. год. о јавном здрављу. Општински је председник још и представник централне власти у општини, и као такав има дужност да се стара о извршењу мера опште полиције у својој општини. Додајмо још и то, да је општински председник и ОФицир судске полиције, и да има права на употребу оружане силе за одржање јавног реда и извршење закона. в) Комесари и агенти полицијсви Полицијски комесар — чиновник за одржање јавног реда и мира — стављен је под власт окружног начелника, а где нема овог под власт среског начелника, у свему што се односи на општу полицију, а под власт општинског преседника за вршење општииске полиције. Власт његова простире се на целу територију општине за коју је постављен, и ако би опа у погледу полицијском била подељена на више јединица. Чак и онда, кад је нолицијски комесар специјално наименован за једну од ових јединица, ипак се његова надлежност простире на целу опгатину. Ако у једној вароши има више комесара, макар само и двојица, један од њих — главни комесар — шеФ је осталих, и старији је од њих за једну класу. Главни комесар одговоран је за целу полицијску службу у општини и у сталном је односу са вишим властима. Комесари полицијски, као прости делегати преФекторалне и општинске власти, немају, са гледишта административне полиције, право издавања законодавних наредаба, али су зато оФицири судске полиције и помоћници прокуратора републике. Поред овога, комесари полиције врше дужност државног тужиоца у местима где постоје полицијски судови. Поред општинских комесара, поотоји још једна категорија полицијских комесара, који стоје непосредно под министром унутрашњих дела; то су сае.цијални железнички комесари. Комесари ови установљ.ени су првп пут краљевом уредбом о железницама од 25. новембра 1846. год., али је њихова организација деФинитивно утврђена декретом од 22. Фебруара 1855. год., који је и данас у важности. Према одредбама овог декрета, они имају исту власт коју и полицијски комесари. Члан 2. декрета 1855. год. допунио је организацију железничких комесара завођењем специјалних инспектора, који се постављају решењем министра унутрашњих дела и врше дужност под управом железничких комесара.

Круг атрибуција специјалних комесара и инспектора био је у почетку ограничен на железничку пругу за коју су били одређени, али је декрет од 20. децембра 1893. год. прогаирио јурисдикцију комесара и власт инспектора на цео департман њихове резинденције". Исто тако и њихов број, који је у почетку био веома скроман, увећавао се постепено, према пдпликама и Са развитком железничке мреже, док најзад није у овом правцу достигао свој максимум 1893. год. услед учестаних анархистичких атентата. Од пре николако год. број овај постепено се смањује, и смањиваће се све дотле, док не буде сведен на цифру која ће бити довољна за редовну и правилну службу. Атрибуције специјалних комесара и инспектора не ограничавају се само на репресију злочина и престуиа, извршених на железничкој станици и прузи: њима је још поверена и служба против шпијунаже, од како је она из министарства војног пренета у надлеЖност Одељења Опште Сигурности. Најзад, како се њихова акција може распроотрти и на цео департман њихове резиденције, министар унутрашњих дела, од кога оии искључиво зависе, налази у њима драгоцене помоћнике опште полиције. У извесним варошима они још врше и дужност државних тужиоца пред полицијским судовима, али ово само по изузетку.Агенти полицијски, без обзира на име: улични позорници, чувари и т. д. општинскн су службеници, под влашћу полицијског комесара, а где овог нема, под непосредном влатпћу председника општине. Кад су позвани да силом потпомогну извршење закона и законитих одлука, или кад имају да ухвате, притворе и пред надлежни суд изведу окривљеног, оптуженог или осуђеног, уподобљавају се агентима државне власти и оружане силе. Ово бива и у овим случајевима, кад по наредби опгатинске власти вргае поверени им надзор. г) ЈЖандармерија ЖаНдармерија је оружана сила за одржање јавне сигурности, осигурање реда и извргаење закоНа; она се нарочито стара о сигурности поља и путева за јавни саобраћај. Г1о природи своје службе жандармерија је, и ако стоји под влашћу министра војног, ставл>ена у атрибуције министра унутрагањих послова, правде, марине и колонија. Министар унутрагањих послова има права да издаје жандармима наређења, која се тичу опгате полиције и сигурности државе; он исто тако може наредити, пошто претходно извести министра војног, да се жандармеријске бригаде, у случају изванредне службе, концентришу. Надзор, који жандарми врше над бив. осуђеницима, скитницима, просјацима и свима сумњивим личностима у опште, спада у ресор министарства унутрашњих послова. Жандармерија не може оперисати ван повереног јој реона, осим по специјал-