Policijski glasnik

ВРОЈ 7. СТРУЧНИ ДЕО ШТА СЕНЕ МОЖЕ УЗЕТИ У ПОПИС ЗА ИЗВРШЕЊЕ СУДСКИХ ОДЛУКА? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) (СВРШКТАК.) И као што би дужник, кад би живео у заједници са женом I! децом, од лописа изузету половину плате или пенсије са њима заједно уживао , иста тако мора од те половине један део жртвовати и у случају, кад по пресуди судској (а због љегове кривице) жена и деца његова воде одвојен живот са правом досуђеног издржавања од мужа односно оца. 841 ! Колико се пак у овом случају чиновнику може од плате односно пенсије задржати, зависи од тога колика је његова плата од' носно пенсија и досуђено издржавање као и друга његова имовина, ако је има. У сваком случају суд треба да има на уму, да и чиновнику ваља оставити један део плате односно пенсије слободан према његовом положају у друштву и да није допуштено лишити га сасвим средстава за живот само због тога, да би жена и деца примили иотиуно досу^ено им издржавање. - Више од иоловине ллате или пенсије не може се у попис узоти ни онда, кад би то дужник одобрио или раније у залогу дао, вели се у другој алинеји тач. 7. Циљ је овоме пропису, дакле, да и онога чнновника заштити, који би у нужди био приморан. да пристане према повериоцу и на залагање друге половине своје плате само да до кредита дође. Из тога циља следује, да дуншик никојим правним послом не може себе лишити друге половине своје илате. Сви ти послови, дакле, остају у погледу ове половине без дејства. Према томе дужник не може ни путем уступања (цесије) права наплате своје друге половине плате повериоцу лишити себе права наплате ове половине. Благајна, на којој дотични чиновник Црима плату, не би смела по званичној дужности исплатити ловериоцу чиновниковом уступљену другу половину плате. 85 ) 9. У тач. 9. § 471. наређује ое' да се у попис не можс узети »цела пенсија удовица и сирочади, ако би се дуг мужевљи или очев имао наплатити, као и једномесечна посмртна плат! или пенсија чиновника«. По овој незгодној редакцији овога проппса изгледало би, да се не може узети у попис цел а пенсија, али да се извесан део њен може пописати. Међу тим и ако по речима тако изгледа, ипак ја јасно, да је законодавац хтео изузети од иоииса целу иенсију удовица и сирочади за дугове мужевље и очеве. Ту исту мисао поновио 84 ) У овом смислу постоји и једна одлука Касац. Суда од 1906. год. В (( Архив за иравне и друштв. науке" кц,. II стр. 422. Може бити само питање: да ли се може узети у попис друга половина плате односно пенсије, кад је у питању издржавање, које је чиновник осуђен да даје својим родитељима (§ 120. грађ, зак.) и другим сродницима по § 119. грађ. зак. Ја мислим да за ове друге (§ 119.) не може за то, што с овим лицима дужник није заједно живео, а у погледу родитељског издржавања да се може сразмеран део и друге половине узети у попис. 85 ) Дешава се да чиновник изврши уступање права наплате своје плате или иенсије на. тај начин, што (( прода» признаницу од своје плате коме повериоцу тако, да овај са том иризнаницом, у којој чиновник признаЈе да је примио плату за тај и тај месец од те и те благајне, иде на државну благајну и плату наплаћује, задржавајући новац себи. Са правне тачке гледишта овде се поверплац не појављује као пријемник тражбине чиновникове према држави, и ако то у ствари јесте, него као лице, које чини само услугу чиновнику, примајући за њ плату. Кад благајна по овој признаници изда плату или пенсију сматра се да је самом чиновнику издала. Али јасно је Да ее оваким ((Продајама" може изигравати законска забрана, да се чиновнику не може узети у иопис више од половине плате и жеља законодавчева, да бар једну половину плате чиновник сал! одиста и арими. Стога благајна треба у оваким приликама увек да усвоји чиновников захтев, који је, можда натеран нуждом, своју признаницу ( ,продао» коме, да се само лично њему плата издаје, осим случаја, ако је пре тога' захтева плата већ по признаници издата. Јер на (( продату» признаницу има права њен издавалац, чиновник, који је увек може уништити, пошто је уступљење целе плате недопуштено, а онај којиј признаницу хоће да наплати, зависи кад се правно однос његов према чиновнику посматра — једино од чиновника као налогодавца. Овај дакае може дати налог у свако доба повући.

СТРАНА 51

је законодавац у чл. 18. зак. о пенсионом Фонду за удовице и децу умрлих чиновника, у коме се наређује: »За дуг мужевљев нли очев не може се ништа од пенсије удовице и сирочади ни за извршење пресуде узети ни под забрану ставити (§§ 380, и 471. тач. 9. грађ. суд. пост.), а за дугове удовице и деце, после смрти чиновникове учињене, не може се више од '/ 4 пенсије на исту цељ узети®. 10. Не лодлежи попису ни »милостиња, коју правителство или други ко коме на уживање даје«, према тачци 10. § 471. Под »милостињом« подразумева се како новчаиа потпора, која се коме лицу указује, тако и давање других ствари (у натури) и користи у циљу помоћи кога лица. Сам појам речи »милостиња« претпоставља, да се та помоћ из самога либералитета (дарежл.ивости, милосрђа) указује дотичном лицу, те ирема томе, ако које лице неку помоћ прима не као поклон него као еквиваленат за своје услуге или давања ономе, који се на давање те помоћи обвезао, дакле по неком двостраном уговору, 8 ®) онда милостиње нема, те нема ни места примени тач. 10. Милостиња, даље, не постоји ни онда, кад неко прима неко издржавање 8 ') од онога. који га је телесно повредио и осакатио (§ 820. грађ. зак.), кад се прима издржавање од онога, који је по закону дужан издржавање давати (на пр. отац деци, брачној или ванбрачној, муж жени, 88 ) деца својим родитељима), кад се прима доживотна рента од осигуравајућег друштва на осиову уговора о осигурању. Сва ова примања по нашем грађанском судском поступку нису изузета од пописа, а то би требало да се изузме, 89 ) пошто су овде већином у питању оскудна лица. Милостиња, као таква, изузета је од пописа, те према томе она се неће у полис узимати ни онда, ако дужник, сем ње, има других средстава за издржавање. 90 ) У тачкама 11, 12, 13, 14, 15 и 16 побрајају се даље потраживања дужникова, која се не могу узети у попис за извршење пресуде. По моме мишљењу— а ило оскудици спорних случајева пз судске праксе, у колико ми је она била приступачна — ови су законски прописи јасни, те не потребују коментара. Напомињем само, да се на предмете, који се по тач. 11, 14. и 15. не могу узети у попис за извршење пресуде, може, као што се у њима изрично каже, ставити забрана. Кад се забрана одобри, онда се извршује и попис ових ствари (§ 403. и сл. грађ. суд. пост.), само тај попис не бива у циљу извршења пресуде, него само у циљу обезбеђења повериочевог, који одобрепом забраном стиче заложно право на лописним предметима (§ 381). д- р д ра г. Аран-ђелови* 86 ) На сваки начин да у оваким. случајевима у оцени питања шта се иод ((Милостињом^ подразумева треба бити, с обзиром на социјални дух данашњега друштва, што ширих груди. Милостиња према томе постоји и онда, кад се на пр. неком старом или онеспособљеном приватном службенику даје нека помоћ с тим да он по што шта ради код онога, који му ту помоћ даје. И ако је овде помоћ еквиваленат бар у неколико за помоћ која се даје, ипак треба и њу као милостињу схватити. У опште код т. зв. пе^о^иш гшхЂит сит с1опа1;шпе, дакле мешовитих правних послова, где има и поклањања донекле а донекле иримања еквивалента за оно што се даје, треба бити иаклоњен онима, који помоћ примају. 87 ) Издршавања, која држава даЈе ђацима у виду благодејања и стипендија, долазе такође од иојам ((Милостињ^. У погледу етипендија постоји најчешће тако звана с1опа1;1о зиђ тос1о, поклон са налогом, ношто се стипендист, обично, обвезује према држави да ће због тога, што му она даје стипендију, слулшти извесан број година у државној служби. Наравно да ако се нарочити уговор између државе и ђака закључи, у коме се држава обвезује на издржавање ђака а овај на службу држави, онда постоји двострани уговор, и помоћ коју он од .државе добија није ((Милостиња". 88 ) Удова по закону (§§ 412. и сл. грађ. зак.) има право уживања на имању пок. мужа.' Стога приходи од тога уживања нису милостиња. Касац. С} т д, мислим, греши кад у одлуци својој од 12. I 1885. Бр. 124. (в. Пол. Гл. за 1904. стр. 243) узима, да се забрана на удовичко уживање не може ставити. 89 ) Као што је на пр. у астријском законику § 291. у неколико учињено. 90 ) Овај ће случај бити редак у животу, јер се обично милостиња чини онима, који ничега другог за живот немају, али није немогуће, да је коме на , пр. тестамеитом завештано гатогод као милостиња, а он да има штогОд од имањ^ Ш

полицијски гласник