Policijski glasnik

ВРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

имања неће чинити никакву разлику то, што би он те папире оставио на отрану за дуже време, те јој изјави своју готовост, да откупи све панире по цену коју је она за њих дала рачунајући на доцније скакање ренте. Дама је била веома дирнута и обећа да ће идућег дана доиети папире из банке. При растанку замоли је злочинац, како је и иначе у Хамбургу стран, да му преко ноћ узме на чување његову закључану кесу са стварима од вредности. Дамп је то поверење чинило нарочиту част и уверавала га је, како може са својом имовином бити потпуно сигуран. Сутра дан донесе она своје папире и нађе злочинца у једној ресторацији; папире је држала завијене хартијом од новина и није скидала очију са њих. Злочинац метну поред њих своју кесу и ради веће сигурности метне преко њих и свој иберциер. За време доручка дизао се један злочинац да сврши неки посао. За тим је дама морала да изађе један пут унужник. Наједанпут скочи познати злочинац и рекне да је добио једну депешу из Ливерпула, куда мора да отпутује. За тим зграби пакет папира госпође Нагел (у ствари је већ за време њена одсуства лакет био замењен сличиим), отвори своју кесу, метне га у њу, закључа и кључ метну себи у џеп. По том предаде кесу госпођи Нагел и достојанствено је замоли: »Чувајте кесу само добро, док се ја опет не вратим. У кеси је сад и моја и ваша имовина. Улоге су са свим правилно подељене. Код вас је новац, а код мене кључ. У знак захвалностн донећу вам из Ливерпула један леп бриљант." Ради сигурности онај други господин испрати је још и до куће и она ни у шта не посумња. Идућег дана обузе је нека слутња, те у подне отвори кесу. Новине, у које су били увијени њени папири од вредности, садржавале су у себи неколико табака хартије за паковање, повише разних других новина и американских новчаница које су изашле из оптицаја. — На такав исти начин оперисали су поједини чланови банде свуда по свету. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И УПУТИ У сваком решењу мора се навестк законскн пропнс, на основу кога је предмет расправљен. 1 ) Пресудом начелника среза прокуначког, од 11. јануара 1907. V. Бр. 311, кажњен је са два дана затвора В. М. земљоделац из Р. за то, што је без одобрења

] ) 0во гледиште, на које Је стао Држаини Саиет, већ је за један ранији конкретан случај саопштено у ((Полидијском Глаенику" за 1905. г. Бр. 10 и 11 сграна 81, али ми ипак износимо и овај случиј само за то, што 4 поједине полицијеке власти и мимо тог саопштењаг и јасних прописа чл. 27. Устава и § 304., 305. н 306. грађ. суд. поступка, ииак доносе одлуке, нарочито прп расправама споредних питања, не означавајући никакав законски пропис, на основу кога дотично питање расправљују. Такве погрешке, које се често чине из иепазкљивости, треба избегавати, јер сем излишног посла вишим властима, чини се штета парничарима поновним нисањем жалби, нлаћањем такса и т. д.

надлежне власти подигао воденицу. По жалби његовој ту је пресуду одобрио првостенени прокупачки суд, са преиначењем: да му се забрани сваки рад у воденици и да брану дигне, да се на тај начин ток воде у првобитно стање поврати. В. М. није хтео да уради оно што му је наложено пресудом среске власти и решењем првостепеног суда, и среска власт другом својом одлуком од 20. августа 1907. г. Бр. 11.101, наредила му је, да у року од десет дана поруши брану и јаз, и ако то не би учинио у одређеном року, да ће сама власт извршити рушење о његовом трошку. Ово решење одобрило је начелство окруашо и господин Министар унутрашњих дела. Али, по жалби осуђеног, Државни Савет примедбама својим од 2. декембра 1908. г. Бр. 7.308, нашао је, да ожалбено рдшење не одговара закону са ових разлога: »Као што се види из акта овог предмета, решење начелника среза прокупачког од 20. августа 1907. г. Бр. 11.101, којим је жалитељу наређено да јаз и брану разруши и уништи, није засновано ни на једном законском пропису, што је противно Чл. 27. Устава.« Са овим посматрањем Државног Савета није се сложио господин Министар унутрашњих дела са ових разлога: Ожалбено решење начелства одобрио је мој претходник и ако решење среске власти није засновано ии на једном законском пропису за то, што тим решењем среске власти није расправљено никакво спорно питање, већ се њиме само извршује извршна пресуда исте среске власти Бр. 311/907. и решење првостеп. суда Бр. 946/407, те ирема томе среска власт није ни требала писати решење, већ записник о нзвршењу извршних одлука (§ 496. грђ. суд. пост.).. Државни Савет није усвојио ово објашњење г. Министра, и одлуком својом од 22. декембра 1908. г. Бр. 7570, понпштио је ожалбено решење. В. Ђ. Н.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА.

Учињена су нам ова питања: I , Суд општине медвеђске у срезу јабланичком, актом својом Бр. 2071, иита: »Пресудом овог Суда Бр. 1828. осуђена су извесна лица са по 15. дана затвора и по 3. месеца полиц. надзора згц крађу но § 391. крив. закопа. Осуђепи су издржали казну затвора, па двојица по издржању затвора одмах отишли у печаловину у Румунију и до сада се нису вратили, а један осуђени налази се код с-воје куће. Суд овај позивао је овог осуђеног 2—3 пута да предстане Суду ради издржавања полиц. надзора, но он на два

нозива није хтео предстати Суду већ тек на трећи позив, те је за ово на основу § 327. тач. 1. кривич. зак. узет на одговор и каагњен па је већ и осуду издржао. После овога саопштено му је у присуству два грађанина, да отпочне долазити на преноћиште код канцеларнје овог Суда, али он није хтео остати на преноћишту, већ је у Суду изјавио: да он неће надзор издржавати, а Суд нека чини штогод хоће. Сад настаје питање: Шта ће овај Суд сада радити те да кривац издржи полиц. надзор на који је осуђен ? Према овоме моли се Уредништво за објагањење.« — На ово питање одговарамо: Тачка 6. § 327. кр. закона гласи: »онај, који је судом или полицајном влашћу осуђен да буде под полицајним надзором, ако поступи противно наредби полицијне власти, у смислу тачке а и 6 § 37. а издане му да се казни затвором од једног до 15 дана. к У овој законској одредби налази се и одговор на иредње питање суда, .јер кад се дотичном досади издржавање затвора он ће отпочети издржавање надзора. II Суд ошитине бачевичке, актом овојом Бр. 232, пита: »Многа лица долазе ово општ. суду па моле, да им суд учини пренос по поп. књ. »Б« од продавца на купца, и то просто без икакве исправе, прилажући на молби по 1 динар таксе рачунећи по 0,50 дин. од обојице. Једни пак подносе оуду својеручне уговоре о трампи — поклону, а многи подносе уговоре и деобна писма потврђена код среске или друге надлежне власти, прилажући уз исте молбу са 0,50 дин. таксе и моле да им се пренос учини. Нејасно је суду: сме ли суд чинити пренос по књ. »Б« на просту молбу без тапије, кад купац и нродавац то желе сами. 2. Сме ли суд чинити пренос по уговорима својеручним а непотврђеним, као и по уговорима и деобном писму нотврђеном код среске власти, Окруж. ТТачелства или Суда. 3. Овако потврђени уговори и деобна иисма потврђена код среске власти или Окруж. Начелства могу ли важити — рачунати се као јавна исправа по § 187. грађ. суд. поступка или не? Пошто је сад време преносу то суд моли за што скорије објашњење.® —• На ово питање одговарамо: По распису г. Министра Финансија од 25. новембра 1890 год. ПрБр. 10027, пренос имовине по књизи »Б" могао се вршити само у два случаја: на основу тапије или прееуде избраног суда, али је било дозвољено, да се само плаћање пореза преноси на купца по нарочитим списковима, који су састављани по простој пријави купаца и продаваца.