Policijski glasnik

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 63

једнога од најстаријих Француских имена саједном простом грађанком; за то није ни јувелиру ништа пало у очи, што је та дама хтела код његове светске Фирме да изабере прави краљевски свадбени поклон својој кћери. Најдрагоценије ствари са стоваришта изнете су на углед и избор, али госпођа се никако није могла решити шта да узме; колебала се између једнога бриљантскога накита и једне необично скупе гарнитуре рубина, ретке лепоте. Најпосле дође на мисао, да остави ужи избор своме мужу, те затражи од јувелира, да по једном своме помоћнику пошаље оба накит-а у стан њеноме мужу, који услед своје велике праксе није у могућности да лично посети радњу. После малог устезаља јувелир пристане на то, метне у једну гвоздену касету оба накита. чија је вредност премашала суму од 600.000 Франака, закључа је и кључ преда своме поверљивом помоћнику радње. Напољу је стајао већ спреман купе госпођин, те помоћиик уђе у њ заједно са госпођом, поневши собом и касету, и одвезоше се у санаторијум чувенога. лекара. Кад су приспели у собу за примање, гослођа остави помоћника да ту причека неколико минути, а она уђе са јувелама у собу за ординирање код свога мужа. Помоћник је чекао једно четврт сата, за тим и друго, али госпођа се никако није враћала, те поче бивати нестрпељив и најзад уђе у собу славнога лекара. Зачудио се, кад је видео да ту нема госпође, и на,јпре узнемирено, а после све нервозније исприча разлог зашто је дошао. Лекар му је благо саветовао, да се умири, и не улазећи у питање о јувелема. Помоћник је бивао све несноснији и најзад је почео да виче и бесни, те лекар нареди да му се обуче лудачка кошуља и да се стрпа у једну ћелију. После неколико сати Фирма је приметила да јој се не враћа поверљиви помоћник и телет'Онски се распита о њему код психијатера ; тек се тада објаснило, да је Фирма пала као жртва једне од најпрепреденијих варалица. »Госпођа« је испричала лекару врло жалосиу историју о своме несрећноме, душевно болесноме сину, који напољу у салону чека, и кога је већ неколико недеља спопало уображење као да су му -отети некакви накитн од огромне вредности. Умолила је славнога лекара да уложи сву своју вештину не би ли излечио, младога човека и илатила му је трошкове, колико су износили за првих четрнаест дана синовљева бављења у професоревом санаторијуму ; за гим је умолила још и то, да је лекар пусти да се удаљи из куће на други излаз, како би избегла бол, који би јој задао растанак са њеним љубљеним сином. Лекар је појмио незгодан положа.ј матере и учинио јој је по молби. Варалица је умакла са јувелама и никада се више није дала видети. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине брестовачке у срезу неготинском, актом својим Бр. 151,пита: »Моли се уредништво за објагињење: Кад председник општинског суда да оставку ире одслуженог рока, а кметови и даље остају на својим положајима, онда ко треба да заступа председника у дужности до избора новог председника, пошто се досадањи преседник одмах разрешава од дужности. У закону о општинама није предвиђено нигде када се сам лредседник уклања са дужности ; већ чл. 121. општин. закона говори о смени свију: председника и кметова, и онда, разуме се, мора одборник, који је изабран од одбора, вршити дату му дужност, али овде тај случај не постоји.« — На ово питање одговарамо: По чл 88. закона о општинама, за заступање важе наређења чл. 38. истога закона, сем случајева чл. 121. 122. 148. и 151. овога закона. Према томе, кад председник да оставку и ова му се одмах уважи, у дужности ће га заступати писмен кмет, а ако овога нема онда по годинама најстарији кмет. II Суд општине варошице Кучева, актом својим Бр. 373, пита: »По тачки 5. измена и допуна у закону о уредби и наплаћивању механског акциса од 1907. године, акцис механски наплаћује се од механџија и кафеџија у варошима и варошицама по 8°/ 0 од годишње кирије локала у коме се радња обавља. Поједини сопственици зграда у овој варошици удесили су са закулцима. па уговоре о закупу обично своде на мале суме годишње закулне цене само с тога, да с једне стране оштете државу гато би плаћали мању порезу на зграде и обрт, а са друге пак стране да оштете општину, што би платили мањи акцис иего што би према стварној годишњој кирији требали да плате. Оваквоме злу суд не зна како ће на пут стати, јер се они обично бране уговорима о закупу. Осим овога, у уредби није прецизирано питање о томе: како ће се акцис нарезивати оним лицима, која сама обављају радње у својим сопственим зградама и како ће се њима одмеравати стопа годишње кивије. С тога је суду част умолити уредништво да му у првом наредном броју одговори : 1. Има ли пута и начина, да се акцис механски од оних лица, за која суд има непобитне доказе да су уговор о закупу на сумњивој и неистинитој основи закључили, стане на пут, те да акцис плате према стварној годишњој кирији или им се за мерило кирије мора узети уговор. 2. Како ће се разрезивати акцис оним лицима, која сама обављају радњу у својим сопственим зградама.

3. Имају ли заинтересована лица места жалби противу решења општ. суда о разрезаном акцису и коме. Моли се уредништво да ово суду што лре објасни нарочито с тога, што се суд овај први пут данас обраћа са питањем, а сем тога да би знао колику ће суму прихода од акциса усвој општински буџет унети (( . — На ово питање одговарамо: Кадгод постоје писмени уговори између закупца и сопственика зграда, било да су потврђени влашћу, било да су обострано признати, онда се они морају узети као основица и мерило за наплату акциса. Тек ако би се каквом јавном исправом утврдило друкчије стање, могао би наступити случај казне, коју предвиђа тачка 5. закона од 7. марта 1907. године. За оне каФане и механе, где нема закупаца, Него их сами сопственици држе, закон није лрописао начин, на који ће се изналазити величина кирије. Према томе, да би се заштитио и интерес општине од појединаца, а и интерес ових од општине, саветно је, да се кирија ових зграда изналази увек оценом три вештака, од којих би по једнога бирали општински суд и сопственик зграде, а трећег ова' двојица, као што је случај и за све спорове по грађанском судском поступку. Против свију одлука власти, појединци имају право жалбе вишим властима према чл. 27. Устава земаљског, па и против одлука општинских власти, које би биле донесене по овој уредби и закону, појединци имају право жалбе првој иретпостављеној надзорној власти. III Г. Бора Младеновић, учитељ у Врановцу, пита: По чл. 71. закона о непосредном порезу молим уредништво за ово обавештење: 1. треба ли жена, чије имање ужива муж, да плаћа лични порез и бир ; 2. треба ли учитељица, удата за учитеља, да плаћа бир свештенички. Повода за објашњење ло овоме дају ми пореска одељења, која различито поступају у оваквим случајевима, па често пута и једно исто одељење разнолико врши овај разрез. Нарочито налазим да је неправедно да један дом плаћа два бира за једне исте свештенорадње«. — На ово питање одговарамо: По чл. 71. закона о непосредном порезу, лични порез .не плаћају удате жене, ако њихово имање, које су донеле као мираз, пријављују њихови мужеви. Али плаћају лични порез све оне удате жене, које воде макакву оамосталну радњу или занимање на своје име. Према томе и учител>ице ллаћају лични порез. По чл. 6. закона о уређењу свештеничког стања, свака аорвска главз плаћа годишње по 2 динара на име бира. Како су и удате учитељице пореске главе, то су и оне дужне плаћати овај бир. —