Policijski glasnik

СТРАНА. 110

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14,

за конотатовање мдентитета, служи се Фотографијом за упоређење разних рукописа, и то на овај начин: Претпоставимо да нам ваља упоредити два рукописа у погледу њихова идентитета. Један је рукопис аутентичан, а други анониман. 17рва онерација којој треба приступити састоји се у томе, што нам ваља добити један Фотографски отисак т. ј.треба копирати оригинал директиим додиром са једном фотографском плочицом. У томе циљу треба ставити докуменат на стакло рама, тако да задњи део његов (леђа) буде уз само стакло рама, а са друге стране треба положити осетљиву страну плочице и по томе рам затворити и излоЖити га светлости. На тај начин добићемо негативан отисак документа у употпуној природнбј величини и сасвима знацима као: зрнца, пруге и Филиграме хартије. Врло се често може разликовати на тако добивеној плочици и греботине и друге особености хартије. Цри експонирању потребно је послужити се или малом лампицом, или, што је много сигурније, машином, коју ваља упалити на размаку од прилике 50 см. од рама, и тако упаљену ваља је покретати у свима правцима над целом површпном изложене плочице, али увек у истом одстојању. По себи се разуме да експонирање треба да буде пропорцијонално према резултату који желимо постићи. Да би пак добили директан отисак на ФотограФској плочици, ваља нам употребити једно затворено жуто стакло, средњег ннтензитета и поставити га између документа, чији отисак тражимо и стакла рама. Жуто сгакло, које поменусмо, даје нам могућност да дуже експонирамо, што је веома потребно да би се добили тачнији резултати. Оно појачава у осталом контраст, а то је врло пријатно, ако је хартија танка. Г. Бертилон нарочито препоручује овај директан ФотограФски отисак, који је верна слика оригинала и који је од неопходне потребе у случају да се ФотограФски докуменат изгуби, јер би га у том случају потпуно могао заменити. Најпосле треба копирати негативан отисак на хартији тамне површине. Према резултату, коме се тежи, потребно је употребити нарочиту хартију, као на пр. обичну хартију са директним црњењем, или са развијањем, илихартију са контраетом. Ио потреби може се појачати контраст, али зато треба копирати крозжуто стакло. После овог ФотограФСког снимка, треба исти докуменат још једанпут ФотограФИсати. Али овога пута морамо се послужити мрачном комором и објективом. Пошто документе метнемо у рам и експонирамо их на јакој и једноставној светлости, до.бићемо натај начин на осветљеној страни п.лочице исте документе, али у њиховој дуплој природној величини. Комора, којом се служимо у том погледу, треба да је довољно дугачка, па да би се могло добити ово увеличавање.

Ово увеличавање мора да буде апсолутно увек дупло. За премеравање слике, која је обзнањена на мутном стаклу у комори, врло је практично стакло ©д Цајса из Јене; оно је превучено нарочитим цртама и подељено на степене. Та подсла на степоне. која иде до милиметара и његова провидност, допуштају нам да посматрамо слику скроз. Пошто смо добили клишета (негативне отиске), онда треба копирати позптпве на тамној хартији. Сликање ових докумената ие даје у опште никаквих тешкоћа. Али, сликање докумената писаних са љубичастим или плавим мастилом, теже је, у том случају треба уметнути један жути Филтер (жути прозрачни заклон). За то су врло практичне »сиуеиез ПИгвв«. 1 ) Помоћу њих добијамо, блажијим или јачим раствором изазивача, слабије или јаче негативне отиске. Они се примењују за ФотограФисање докумената писаних ма каквим нијансама мастила. Да проговоримо коју реч о копирању негативних снимака. Док једни претпостављају чисто белу основицу ФотограФСке хартије, сдичну самоме оригиналу, дотле Г. Бертилон препоручује мало сивкасту основицу, и то са разлога, што бела основица замори временом вид. ФотограФије треба врло дуго посматрати, ради упоређења рукописа, и зато их ваља снимати на сивкастој основици, јер та боја много мање замара очи но бела. Пошто смо добили позитивце отиске (слике>, онда их треба исећи на толико парчади, колико има речи. Г. Бертилон врши класиФикацију ових речи на овај начин: речи (које произлазе из анонимних докумената) сложене су по азбучном реду у вертикалне колоне, на. страни једног великог картона од 40 см. и залепљене су за тај картон поред дупле цифре, која назначује нумеру документа и линију одакле је свака реч произашла. Примена је ове азбучне класификације корисна зато, што су све речи, које почињу истим словом, вертикално груписане једна испод друге у мањем или већем размаку према сличноети слова. Речи којо су више пута понављане, скупљене су у једну засебну групу, и представљене толико пута, коликосу пута понављане. Ово механичко приближавање речи, више или мање сличних, олакшава у многоме задатак вештака, који више нема готово никаквих тешкоћа да одреди карактер рукописа, који има сваки човек. Добивене позитиве (слике), аутентичних и анонимних докумената, треба поново исећи, и то реч по реч. Да би се олакшала ова операција сечења, треба се послужити копијом увећаног оригиналног текста. Свако парче хартије, које смо на овај начин добили, треба понова засебно залепити на један покретан картон, који је разних нијанса према пореклу репродукованих речи, тако н. пр. речи које смо извукли из анонимних докумената треба ') Нарочити издубљени чанци.

залепити на црвен картон, а на хглав пак картон треба залепити оне, које смо из-ј вукли из аутентичних докумената. Овако добивене групе речл треба понова класифицирати по азбучном реду и унети у један регистар. На тај су начнн све заједничке речи, ових двају радова докумената, механички стављенеједна до друге; тиме смо знатно олакшали и оси^гурали целокупно упоређење. Мешавина ових двају регистара даје нам могућности да сравнимо речи, које имају сличан само почетан олог илислично почетно слово. Ствар је сада јасна. Благодарећи нијансама ових употребл^зних картона, вештак може да концентрише наизменично своју пажњу на један или други докуменат, да би се уверио, да ли карактеристична правила графике, утврђена раније за сваки скуп речи узет засебно на посматрање, налазе своју потврду у пстој сразмери на картонима друге боје. После ове■класификације, према почетном словуј речи. г. Бертилон врши још гједну класификацију и то у противном смислу, т. ј. класиФицира их сада према њиховом завршнбм слову. Први азбучни регистар (директан регистар) показује нам, на који начин треба анализовати речи, други пак обратни регистар казује нам, како треба завршити речи. Напослетку г.-Бертилон је поставио и трећу азбучну класи икацију и тосредњих слова у речи. Због тога он претходно издваја ј.едносложне речи. Према овоме остају нам само многосложн.е речи. И оне су класиФиковане по азбучном реду, али се овог пута не в,оди рачун о њиховом почетном слову. Ова изврсна метода, која се изводи помоћу ФотограФије, знатно олакшава компаративно изучавање ових двеју врста докумената. Ако је у питању, упоређење двају потписа или ФалсиФиковање малих Фраза, онда се ваља послужити системом фото 1 графисања помоћу суперпозиције. У томе циљу треба сваки потпис, аутентичан или осумњичен као ФалсиФикат, ФотограФисати, и за два пута увеличати, а затим копирати аутентичан рукопис на ФОтограФСкој хартији. Овом приликом ваља обратити пажњу да се добију што црње црте на белој хартији. ( ссршиће се) о Франдуског Милутин Т. Марковић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учнњена су нам ова питања: I Г. Радоје Ђ. Чобелић, срески писар, пита: »Сви првостепени судови, без разлике, доносећи решења кратким суђењем по писменим исправама, наређују егзекутивној власти једним истим актом: аредају осудних решења парнич. странама (повериоцу и дужнику); и извршење тих решења са оваким налогом — »препоручује