Policijski glasnik

ВРОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

Моли се уредништво за објашњење: да ли је ова одлука суда правилна, и по ком је законском пропису дужна полицијска власт да испитује сведоке, на које се тужилац позива у својој жалби упућеној суду?; и 2. На једнбм црквеном сабору убијен је један грађанин у једној гунгули и међусобној свађи. Поред осталих, окривљен је и стављен у притвор и један врло угледан грађашш, који кривицу нијс иризнавао. Кад је дело било толико ислеђено, да више није било бојазни за успех ист])аге, овај окривљени молио је да се пусти у слободу на јемство двојице грађана. те да среди летину, јер би му без тога пропала. На основу § 171. кр. суд, пост. иследник га је пустио на јемство, уверен да се истрага не може осујетити и да је, међутим, притвореном одиста имовина била у опасности. Одмах за овим истрага је приведена крају и кривци су спроведени суду, па су тамо и осуђени заједно са оним што је пуштен на јемство. После свега овога један грађании подиже тужбу против иследника што је онога грађанина пустио на јемство. Моли се уредништво за обавештење: да ли је иследник учинио кривицу што је пустио окривљеног на јемство кад дело није признао ; и да ли та његова радња подлежи каквој одговорности и онда, кад је дело завршено осудом криваца?« — На ова питања одговарамо: 1. По § 15. и 16. Полицијске Уредбе, првостепени судови имају права да ниште и преиначавају решења или пресуде општинских и полицијских власти, кад год за то нађу разлога. А суд је имао и права и разлога да нареди испитивање сведока, именованих у жалби баш по другом ставу § 36. Полицијске Уредбе, јер све власти имају задатак да по једној ствари пронађу истину, макар и у последњем тренутку, не хватајући се за Формалне недостатке. Ако међутим, и ови сведоци не потврде постојање дела, наравно да ће власт опет ослободити окривљеног; и 2. Окривљена лица за злочинства или бешчастеће преступе, редовно се стављају у притвор по § 131. кр. суд. пост. код истражних власти. Ни § 131. в. који говори о јемству, ни § 133. који говори о пуштању у слободу, не помињу оне, који су окривљени за злочине и бешчастеће преступе. Према томе, једини логичан закључак може се извести тај. да се они у опште код истражних власти не могу пуштати на јемство у слободу. па чак и да признају своју кривицу. То право не може извести за себе истражна власт ни из § 171. кр. закона, јер он регулисава положај криваца кад су већ код суда, те по томе и право ово припада само суду. С обзиром на све ово, иследник је учинио погрешку што је пуштао окрив-

љеног на јемство, и могао би одговарати административно-дисциплински ако би се утврдило: да је он намерно учинио ову погрешку и да она није последица погрешног разумевања закона и схватања иследничког права. Како је, међутим,по преотавци, нстрага и даље иравилно вођена и кривци спроведени суду па већ и осуђенп, те тако није било штете за истрагу, то сада не иостоји основани разлог за ма какву акцију иротив иследника. IV Један полицијски писар иита: Један грађанин доставио је окружном начелству, да један странац, житарс.ки трговац, држи срећке класне лутрије једне од суседних држава, па како је то законом забрањено он тражи да се онај странац казни, а њему досуди потказивачка награда. Молим уредништво за вбавеиттење : да ли је овај странац крив и по коме закону. — Па ово пмтање одговарамо: По чл. 9. с.тава трећег закона о класној лутрији, држање страних срећака и промеса допуштено је странцима, који кроз Србију путују, или се, као путници, привремено у њој баве. Да би ое, дакле, неко од" странаца могао учинити одговорним за држање срећака, зависи једЊно од природе његовог борављења у Србији. Ако је, н. пр. он прешао овамо да стално проведе једно читаво лето или зиму, бавећи сетрговином, онда он, према горњем тексту законском, не би имао права иа држање отраних срећака; а ако је, пак, дошао само на кратко време, колико један сезонски посао траје, са намером да се одмах по том врати, на је у томе времену дошао и рок за промену срећака, онда се не би мого окривити. Остаје, дакле, да се казнена одговорност одреди према природи његовог борављења. Ако би, међутим, било места осуди, онда се ове кривице казне овако: По чл. 10. закона о класној лутрији, сваки онај, »ко се ухвати да држи, ради продаје или личног учешћа у извлачењу стране срећке и промесе, које нису допуштене (Министар Народне Привреде има права да дозволи и продају страних срећака) казннће се до 1000 динара новчане казне, и одузимају му се те срећке у корист државне благајнице. Ако осуђено лице не би могло платити казну у новцу, она му се замењује затвором, рачунећи 10 динара за један дан затвора. У чл. 11. стоји да ове осуде изричу окружне Финансијске власти. Оваква одредба, међутнм, унесена је само зато, што је приликом прављења овога закона већ постојао закон, који је предвиђао окружне Финанцијске власти, али како тај закон још није уведен у живот, то ову осуду изричу окружна начелства у својим окружним благајницама.

V Један општински деловођа пита: »У § 361. каз. закона, прописано је, да се казне до десет дана затвора они, који у каФани на јавном месту карте или ма које коцкарске игре играју у новац или ма какву добит. Моли се уредништво за обавештење: Може ли суд казнити појединце кад карте овако јавно у механи играју у пиће, и сматра ли се у добит и пиће добивено на картању које се одмах при игрању и поиије о коме горњи законски пропис говори.« — На ово питање одговарамо: Наш кривични закон лредвиђа двојако картање — оних, што ово чине у виду заната и на велике иовце (хазардске) § 285 кр. зак. и оннх што играју карте по каФанама и јавним местима иа новац нлн какву другу добит (§ 361. кр. зак.). Према редакцији ове последње закоиске одредбе, кадгод је картање на новац, без обзира на величину суме, има места казни. Шта би се, међутим, могло разумети под речима: Ђ или дјругу какву добит, а закон није навео нн један иример; али на сваки начин он је нретиоставлтао какву заменицу новца у стварима, вродностима, праву н т. д. Пиће, као н. пр. кафу, вино, ракију и т. слично, што се нопије уз игру и што може бити предмет другарског п пријатељског чашћавања, на сваки иачин законодавца није могао убројати у добити, које бп могле бити предмет казне по § 361 кр. закона. С обзиром на ово, и на напредни развој друштвених прилика, власти, које би за ово кажњавале грађане, не би одговарале жељи и намери законодавца.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

П О Т Е Р Е Милан Настић, познати коцкар, из Ведике Дренове, који је био у притвору код паче.шика ореза тротеничког, побегао је 10. тек. м-ца. Нека га све полицијске и општинске власти живо потраже и нађеног спроведу поменутом наче.шику с позивом на депешу Бр. 5 576. Радојица Манојловић, опанчар, из Неменикућа, који одговара код наче.шика среза космајског за опасну крађу, налази се у бегству. Радојица је стар 1 9 година, високог раста, у опште смеђ; од одела има на себи : гун> и чакшире, на ногама оианке, а на глави шубару. Пропоручује се свима полицијским и општинским властима да Радојицу потраже у кругу своје влаоти, и нађеног спроведу поменутом начеднику с позивом на депешу Бр. 89 4 4. Павле Здравковић, тежак, из Рсовца, који одговара за иокугаај убиства код начелника среза бањског, налази се у бегству. Навле је отар 37 година, малог раста, сувоњав, црие и гргураве коое, жућкастих очију, од одеда има на себи : сељачки гуњ и чакгаире од цриог сукна, на погама опанке са кајишима, а па глави шајкачу.