Policijski glasnik

СТРАНА 150

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

Тако је на пример једној девојчици дала отрован бутер на хлебу, кад је ова дошла да јој честита рођен-дан. (А. Кгаиаа). Убиство тровањем женски је специјалитет и из других разлога: што је тајанствен и без проливања крви. Још један корак даље, па долазимо до неврастеника и дегенерисанога човека, који ири погледу ножа или оружја има принудни нагон да убије другога човека (ма му то био и најближи сродник), и који каткад подлеже томе нагону. Ти принудни нагони нису само психолошке врсте, већ га дотични и физиолошки осећа. У том наступу вуче га нешто са пуном грозничавошћу ка ножу или ка мачу. * Седамнаестогодишњи ЈозеФ Лепаж извршио је покушај убиства над једном двадесетчетворогодишњом младом женом која је становала у истој кући; мотив убиству изгледало је да је био садизам. 0 себи је причао, да је у младости најрадије мучио своју браћу и сестре. Гледање крви увек му је причињавало нарочито задовољство; тако је једном убо ножем у колено свога брата, када су им родитељи били отишли од куће. Он мисли непрестано на харање, раскалаштво, клање, потоке суза, које би желео пустити да теку. »У осталом, увек је била моја Фикса идеја, иекога да убијем. да одсецам главе, то бп тек било право задовољство. Кад сам био дечко, нисам ни на шта друго ни мислио до на убоде ножем«. Тако вели ЈозеФ сам о себи. Један пут је случајно видео голе груди те младе жене. При том се решио у себи, да је мора живу или мртву имати; изгледала му је величанствена, да изврши над њом обљубу, док јој се леш још трза у самртној агонији (у. КгаШ-Ећт^). * Познат је судски случај са принцем Просаером Аренбергом, који је за време свога службовања у Африци извршио најодвратније злочине. Војни суд у Африци осудио га је на десет месеца затвора. Други војни суд у Берлину осудио га је због убиства на смрт. Путем највише милостп смртна казна буде му замењена пстнаестогодишњим затвором, који је прииц Аренберг издржавао до новембра месеца 1900. годиие. Трећп војни суд доноо је пресуду, којом га је ослободио кривичне одговорности и огласио за неурачунљива. Принц Аренберг патио је од хроничног алкохолизма и наступног лудила гањања. Он је био плод крвно сродног брака, а сем тога није изостала ни наследна болесна наклоност. Кад му је било четрнаест годнна, изгубио је оца, те му је иедостајало строго васпитање. Он је био подлежан и готов на најужасније свирепости. Рибама је вадио очи, мучио је псе и мачке, једнога је пса обесио за задње ноге и три га дана тако хранио. Све су то биле само најмање свирепости. Кад му је било дванаест година пушио је у велико и много, а од четрнаест година већ је почео имати сношаја са

женскињем. Кад је ступио у војску одао се пићу, и то у толикој мери, да је морао квитирати саслужбом у Европи. У Африци је и даље продужио свој начин живота. К томе је дошла још и нездрава југозападна афричка клима. Познато је, да та клима појачава зле последице од прекомерног уживања алкохола како за Европљане, тако и за урођенике. Пороци полне врсте, дуван, пијење ракије и чаја, утицаји климе на тело и психу, најзад неки пут и прекомерни штрапаци — све то доводи до једнога психичкога стања, које се назива »ТгорепкоИег«, и које дражи пре свега на злочине противу јавнога морала и на друга крвожедна дела. К томе се има додати. да је принц Аренберг патио још и од наступног лудила. Наглашујемо нарочито, да се алкохолна психоза, која је нагнала принца Аренберга да полулудила и до убиства, има схватити као последица живота у тропским пределима. Случај са иринцом Аренбергом јесте само један особито драстичан пример за читав један тип, код кога се више или мање јако изражава психоза. „Неодређени страх прати га и тера из места у место, иружа му прилике да види и чује ствари које нико други не чује и не опажа, и најзад га доводи до убиства свога дотадањег друга, са ким је још непосредно пред извршење дела седео заједно у шатору и из исте Флаше пио ракије... Ништа, ама баш ништа није давало повода, да се верује, да му се друг бави издајничким намерама и да је ради > о животу нринчевом (Рећиаип). Принц је после, као и пре, тврдио, да је својим делом стекао заслуге за добро отаџбине. Никакав осећај кајања, ни мало увиђања о ужасности свога дела и погрешности својих назора. 0 жени као убици ошиирно је писано у одељку о карактерологији (Вапс! II, 8. 258). Као што је тамо речено, жена, која је ниско пала, као велики злочинац једва да је нешто мало заостала иза човека злочинца. И ако готово увек оставља човеку крваво извршење дела, она га инак потпомаже пре и после дела саветом и сваком физичком помоћу. Сугеотијом и подстрекавањем на дело убиства има она врло јаког утицаја на човека. Као тровачица жена се често јавља и са свим сама, без ичије помоћи. Ту је она тако рећи у своме елементу. Кувати и зачињаватн то су њени најглавнији послови. За то јој је при том и најлакше неприметно помешати отрова са јелом или пићем. Рафинирана тровачица билаје осамнаест година стара Лина Б., једина кћи угледних и богатих сељачких родитеља, верена са Хајнрихом двадесетосмогодишњим сином такође имућнога сељака: али она је била бацила око на млађега Хајнриховог брата Георга. Кад је била на неколико недеља у гостима код своје будуће Фамилије долазила је ноћу у кревет Георгу и подавала му се. Причала му је чешће, како је ноћу сањала, да је Хајнрих у првој години брака умро и да га је видела како у црном оделу лежи у мртвачком сандуку. Најзад признаде Г^оргу,

да се не може удати за Хајнриха, јер љуби њега, Георга. Пошто им је Хајнрих био једина сметња за њихову везу, то се она реши да га уклони са овога света. Мало нешто пре свадбе даде она отрова своме веренику. На дан извршена дела ишла је са вереником у цркву. „По повратку из цркве била је необично весела, пуна љубазности према веренику и толико распуштена, да га је натерала да с њим игра«. Само дело извршила је на овај раФинирани начин. По подне је донела себи из кујне једну шол^у каФе. »Кад је Лина донела ка®у, Хајнрих примети, да је то шоља, из које је искључиво он пио кафу. Хајних јој то пребаци, пошто је. у томе био особењак и није допуштао да му ико пије из његове шоље. Она је већ к'о бајаги хтела да пије из ње, али се л 3 утну и рече му нека он пијо из ње, а она ће донети себи другу шољу. Хајнрих попи један добар гутљај и с одвратношћу остави шољу, пребацивајући, да је каФа рђава као да има сумпора у њој. Она то одби, рекавши му да. не будали кад у каФИ нема ничега. За тим изађе напоље и проспе остатак каФе из шоље (( . Лина је радила с планом. Још у кујни сипала је ФОСФора у Хајнрихову шољу с кафом. Да би отклонила сваку сумњу правила се као да је она хтела да пије из ње. Признала је доцније и то, да је рачунала са Хајнриховим особењаштвом, да никоме не допушта да пије из његове шоље. Кад су код Хајнриха наступили зпаци тровања, пришла је болесничком кревету свога вереника. »Кукала је и нарицала, као да је тим поводом сва несретна. Кад су јој отац па и Георг казали да зовне лекара, она се бранила да не зна где станује лекар у оближњој вароши. Приликом неге болесника спречила је да му се даје воде да није (што је он у највсћој жеђи молио), пошто му то може само шкодити...Све је начине и претварања употребила, не би ли јој само дело уродило плодом. На претресу је све порицала и сву кривицу бацила на — Георга. Лина и Георг осуђени су на смрт, али им је та казна путем милости преобраћена у доЖИВОТНу робију. (наставиће св)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова пигања: I Један полицијски писар пита: »Како се казни онај, код кога се нађу лажне мере као: кантари, ваге, тегови и т. слично, а за кога није утврђено да се овнм мерама служио, јер у својој радњи, где су ове мере нађене, има и тачних; а како, опет, каоеџија, код кога се поред стакала са одређеном мером (на самом стаклету, чаши и т. сл. пише колика је запремина) нађу и таква, на којима нема никаквог обележја?« — На ово питање одговарамо: