Policijski glasnik

СТРАНА 170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

Одељење VI -— Иступна кажњавааа. Према закону о доношењу полицијских пресуда за иступна дела (6езе1;2 ђе!;геГЈ:еп(1 с1еп ЕгЈазб роНгеЈНсћеп б^гаГуегГи^ипгуеп л ^е ^еп ПЈзеНге^ип ^еп уоп 23. АргИ 1883.) местна полиција (па била она државна или општинска) има право кажњавања за све иотупне кривице, без обзира на законом предвиђену највећу меру, до 30 марака или три дана затвора у случају немаштине'. Ако полиција нађе да је дотични заслужио строжу казну но што она има право да казни, онда га преко среског државног тужиоца (Ат1;вап\уа11;8оћаГ1) оптужује надлежном среском суду (8сћоГеп ^еисћ!;), састављеном из једног државног судије као председавајућег и два грађанина (8сћоГеп), који се почетком године слично поротницима бирају за текућу годину. Пошто берлинска полиција има као престоничка изузетно већи ранг, ранг окр. начелства (Ке&јегип§'), то она има право на веће казне но остале местне полиције — до 60 марака или у случају немаштине шест дана затвора. Све се иступне пресуде доносе само у овом одељењу, које се дели на шест пододељења, од којих свако ради по неколико додељених му врста иступних кривица. Казна се изриче кратким путем, пресудом (81;гаГуегГи§ип§, 8(;гаГге1;1;е1), апоступак је при томе овај: Кад неко лице учини какву иступну кривицу улични позорник и у опште полицијски службеник, коме она дође до знања, иарочитим Формуларом који се односи на природу дотичне кривице, укратко чини доставу (З^гаГапге^е) кварту односно лица и учињеног дела, наводећи је ли он сам био очевидац или други и који. Ако полиц. орган није био сам очевидац онда се у кварту саслушају потребни сведоци, па се по том у првом случају сама достава, а у другом и сведочки искази, шаљу президиуму за ово одељење. Овде се достава здружује у архиви с ранијим актима дотичнога лица, ако их има, па онда шеФ према природи кривице и личности одлучује: да ли ће дотични само да се опомене, или полицијски казни, или оптужи суду. Ако има да се донесе пресуда њу онда израђује један чиновник у оригиналу, управо попуњава готов штампан Формулар, па се онда подноси шефу који је иотписује и ставља величину казне. Пресуда се за тим заводи у »казнени списак® (ЗГгаШа^е) у коме постоје ове рубрике: № (редни број за текућу буџетску годину, од 1. априла једне, до 1. априла друге године), име, стање и место становања кажњеног, датум пресуде, казна, назначење када је послата благајни, назначење када је послата среском државном тужиоцу (у случају жалбе), назначење о извршењу и примедба. Чим се у тај списак заведе (у општи деловодник се не уводе, сем ако нема по њима што више да се ради, наређује накнадна истрага и т. д.) шаље се благајни, која је у своју новчану књигу под истим бројем заводи. Из благајне се шаље на препис, где се пре-

оуда за кажњеног прелисује на нарочитом Формулару. Пресудом се у кратко констатује дело, чиме се оно доказује и познв кажњеноме да у року од 8 дапа по њеном пријему положи полицијској благајни назначену суму, или ако је н.оме незадовољан изјави жалбу, иначе да ће се пресуда у току идућа три дана принудно извршити. Тај препис потписује такође шеФ и онда се преко дотичног кварта или и преко поште доставлЈа кажњеном. Овај онда или плаћа казну (може је послати и преко поште) или изјавлзује жалбу и тражи оудску одлуку. Жалба се може послати написана нли и на протоколу изјавити без икакве таксе. По изјављеној жалби, а и пре ове, ако одељење увиди да је пресуда неумеона или строга, оно је може, док још није послата суду, преиначити или казну и сасвим опозвати и онда је по жалби не шаље суду. Кад се по изјављеној жалби предмет пошље суду, онда полиција по њему нема шта више да ради, јер акта тада остају код суда и казна онда утиче у судску касу и припада држави, иначе оне казне које се иолицији положе шаљу се крајем сваког месеца општинској благајни као олакшица за суму, коју општина подноси за покриће једнога дела полицијских трошкова. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Жив. А. ЛазиЋ ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (СВРШЕТАК) Управник париске полиције доноси тако исто одлуке о интернирању и за оне болеснике, које му судске власти или казнени заводи ' ставлЈају на расположење (окривљени за које се лекарским прегледом утврди да су неурачунљиви и да их с тога треба интернирати и осуђеници на којима се, за време издржавања осуде, покажу знаци душевне болести). Поред овога, он је још дужан да води сталан надзор над болесницима који још нису интернирани, као и над онима који су из завода отпуштени. Други део атрибуција управникових у овој материји односи се на заштиту индивидуалне слободе. У овом циљу он је дужан водити строго рачун о томе да се законске Формалности за интернирање душевно оболелих зајстроже испуњују. Преглед душевно оболелих у јавним азилима врши се сваке год. редовно у месецу јануару и јулу. Ових азила има 8 на броју. Лекари (3). који овај преглед врше, дужни су саставити извештај о сваком болеснику понаособ. У ово исто време и на исти начин прегледају се и болесници у приватним азилима, којих има 12. Овим периодичним прегледима треба додати и индивидуалне, које врши лекар-инспектор над појединим болесницима по тражењу њихове Фамилије, или власти, или најзад, поводом њихових рекламација. Оружје. Закон од 14. августа 1885 год. допушта слободну Фабрикацију и трго-

вачки нромет оружја и муниције, али их потчињава извесним Формалностима превентивног карактера. Тако су Фабриканти и продавци оружја и муниције дужни подносити полицијској преФектури пријаве о отварању. затварању и премештају својих Фабрика и радњи, као и пријаве о увозу и нзвозу своје робе. Поред овога, онн још морају водити нарочите, од полицијске власти потврђене књиге, и у њима бележити ток својих послова. Старинари. Према чл. 1. зак. од 15. Фебруара 1898 год. старинари у сенском департману дужни су претходно пријавити се полицијској преФектури, и добити допуштење за свој рад. Улични старинари, т. ј. они који немају сталног дућана, добијају још и нумерисану значку са својим именом и презименом, коју увек морају собом носити. Посреднични биро-и. Према чл. 10. зак. од 14. марта 1904 год. реглементација и надзор посредничких биро-а у Паризу и ресору париске полиције припада управнику полиције. Биро-и ови двојаки су: с таксом н бесплатпи. И једни и други детаљније су регулисани полицијском наредбом од 10. јуна 1904 год. Странци. Према једној миниотарској одлуци од 23. августа 1893 год. извршење законодавних одредаба о странцима у Паризу и општинама сенског департмана стављено је у дужност управнику париске полиције. Према овоме, пријаве о којима је реч у овим законодавним одредбама, странци су дужни подносити париској преФектури. Продавнице барута и фабрика иатрона. Полицијска наредба од 1. марта 1902 год. утврђује максимум количине барута и патрона, коју продавци могу држати у својим продавницама: 23 килограма барута, 25.000 патрона за лов и 25.000 револверских. Израда патрона за лов такође је регулисана овом наредбом. Дневно се може израђивати највише до 3.000 патрона, напуњених пирокселинским и до 500 напуњених црним барутом. Рад се допушта само у местима потпуно изолисаним и под условомкоје админиотрација постави за сваки случај понаособ. Према полицијским наредбама: од 7. јупа 1856 год. и 25. јула 1862 год. забрањено је пуцање из ватреног оружја, бацање малих и великих ракетли и прављење ватромета по улицама и насељеним двориштима у Паризу. Ово може бити само понарочитом полицијском одобрењу. Лутрије. Извршење закона о лутријама од 21. маја 1836 год. у Паризу и ресору париске полиције стављено је у дужност париском преФекту. Као год и окружни начелници, тако и он даје допуштење за лутрије до 5000 динара, а по одобрењу министра унутрашњих дела и за оне преко 5000 динара. За лутрије преко 50.000 динара мора се образовати нарочита надзорна комисија од 5 чланова, које такође поставља уиравник полиције по одобрењу министра унутрашњих дела. Извлачење згодитака бива у присуству надлежног полицијског комесара, а у времену које управник полиције одреди.