Policijski glasnik

184 С1ТА11Л

полицшски ГЛАСНИК

1>1'ОЈ 24.

која се назива 1а ^гапвспрИоп —, али дејство пописа према трећим лицима почиње тек од даиа тога уписа: тек од тога момента, отуђења или оптерећења дотичнога непокретнога добра не би вредела према повериоцу који је попис добио. (Чл. 086. франц. грађ. суд. пост, — ВоЛагс!, Со1те1:Ваа^е е1 ОЈазвоп, Ј^сдопа А<: ргосМиге с1пИе, 1;. II, р. 418 е1 8и1У.). Од дана транскрипције наступа и ПттођШваИоп с1еаГгиИв (имобилисање плодова), што значи да ће се плодови непокретнога добра, прибрани после увода уписа у књиге, капиталисти, и, са ценом добијеном од пописане главнице, употребитн, такође, на исплату хипотекарних поверилаца као и оних који су, ако ово раније нису били, добили попис. После транскрнпцнјс пописа непокретнога добра не може бити нпкакав попис његоиих плодова (1а аа181еђгапЛоп). 1 ) И ио аустриском законодавству задобија се пописом непокретних добара залога на њима тек његовим уписом у судске књиге (МоћегНсће Етуег1е1ћип§). В. § § 88. и 90.: 1)ег Ехеси^опзогс1пип§ уот Јаћге 189(5. За немачко право, где се правила о нринудној наплати одлука судских налазе, као и код нас, у грађ. суд. поступку '.СЈуПргогеввогсћитз' Гиг с1аз Веи^аеће Ее1сћ, од 30. јануара 1877. по н. к.) в. РШ шјј , Иег КеГсћ.8-СтИргогеаз, 8. 618 ипс1 11'.; Оаирр, Оге СтИргогеввогАпипд (пг Аав ВеШасћс Г!е1сћ, ТлиеИег, Вапс1, 8. 497. 2 ) § 472. нпје потпун. По њему, у извешћу о пописаном не.:окретном добру ваљало би означити само хипотеке односно лрибелешке. Другим речима, својим извешћем суд не би био дужан обухватпти и друга права, прибележена на добру у питању, поименце: стварне и личне службености. Ми знамо да се та права, као одломци права својине, морају, исто онако као и потпуна својина, увести у баштинске

1 ) Во11агс1, Со1те1-Г>аа§е е1 01аззоп, ор. сИ., II, р. 408. е1 8и!У.. У Француском прапу поетоје специална правила за принудну наплату из плодова који још нису од земљишта одвојени, шго се назива 1а 8а181ећгапдоп (чл. 6-26. француског грађ. суд. пост. и даљи). У нас те установе нема, те се стога дискутује о томе да ли необрати плодови мо.у, независно од земљишта, бити предмет залоге, као и о томе, каква би то залога била: прибелешка или забрана. Јуриспруденција је неизвесна. В. Ст. Максимовић, Збирка начелних одлу ка одељења и општих седница Касационога суда, кљ. I., стр. 198. (бр. 100.: одлука одељења Касационога Суда).

2 ) В. о неким новинама унесеним у немачко законодавство о извршељима из непокретиих добара чланак Милутина А. Поповића: Егзекутивна иродаја неаокретности с обзиром на начело иокриЛа и хиаотекарне аовериоце ао Д-ру Бухки, у Финансијском Прегледу, год. 1899., св. Мај — Јуни, стр. 411. а 424.. В., такође, и лепу расправу Мих. Силви-а, Принудна извршења у Немачкој, штампану у Архиву за аравне и друштвене науке, год. 1909., бр. од 25. Јануара.

Немачка и аустриска кљшкевност богата је, разуме се, и у сфери науке о судском поступку у грађанским споровима, као и у другим областима права. Овде ћемо навести још ова ваљана дела: Р1апск, 1иећг1>исћ <1е8 Беи1сћеп СмИргогеазгесћСз. \'Уас,ћ, НапЛђисћ <1ез Оеи18Сћеп С1т1ргохе88гесћ1з; у < ( 8у81ета(18сће8 НапсЉисћ (Јег Јеи18сћеп КесћитеЈввепзсћаГ! Б-га Каг!-а ВтЈт^-а" (уз сарадљу гшше помачких научника); Нејппсћ Ног1еп, Ое81егге1сћ8сће 2М1ргогез80гЛпипд, \У1еп, 1908., вт.д.. Парочито напомињемо, горе већ цитирано дело II. КИт^-а, Сег Кегсћз-СгуИроге88 (издаље од год. 1907.), стога што је то коментар нем. грађ. суд. пост. од 1877. у издаљу од 20. Маја 1898. год. по н. к, и са допуном од 5. Јуна 1905. год. по н. к„

књиге, ако се жели да она лостоје ег^а отпез (Ј 342. грађ. зак.). 1 ) Како код нас нема свих баштинских књига. на име оних у које се заводе преноси потпуне својине или делова од ње (службености), то је уобичајено да се стварне или личне службености, као неки терети слични хипотеци, заводе у баштинске књиге. Хоће ли суд, у своме извешћу о теретима, означити и евентуално службености које би непокретно добро оптерећавале ? Треба одговаратп аФирматиино, ма да о томе нпје реч у § 472.. Сигурност промета иепокретних добара то тражи. Нарочито те сигурности мора битн онда, када се добра купују на јавним продајама, када, дакле, при преносу узима учешћа и државна власт, на којој лежи баш дужност да ту сигурпост у циркулацији непокретности гарантује. Ш та би било, међутим, ако би се, на јавној продаји, отуђило једпо непокретно добронакојем би биле прибележене службен сти, ако се ове у извешћу о теретима не би назначиле? Било би то, да би лицитанти, у уверењу да се пописано добро продаје као потлуна својина дужникова, дакле својипа службеностима неокрњена, за то добро лонудили више него што би дали, када би знали за терете који постоје. Нарочнто ова иримедба има важности у случају да је пописано добро оптерећено службеношћу ужитка (узусфруктуоа), код које господар пма само пис1ат ргорпеШет, док уживалац има и шз и1епсћ и Ш8 Ггиепсћ, дакле опе баш атрпбуте својине који, у главном, и дају овој вродностп. У једном оиаквом случају, купац на лицитацији постао би само титулар голе својиие, н он би, исто онако као и нродавац, дужник, имао да респектује право ужитка узус , руктуаријуса. Он је, међутим, мислећи да је дужник титулар свпх атрибута својине —• нзвешће судско о теретима није говорило противно — дао за пописано добро толнко колико је, по његовој оцени, вредела целокупна својина на њему. Власт је продавала једно а он је куповао друго. Шта ће бити од овакве иродаје? Одржати је у снази, то би значило казнити купца зато што је имао вере у власт: он је мислио да је она предузела све потребне мере, да. односно предмета који се продаје, не буде никакве заблуде и да се, према томе, лицитанти надмећу са потпуним познавањем ствари. Истина, могло би се рећи, да је купац, пре него се решио да се надмеће, требао претходно извидети, помоћу судских књига, да ли на пописаном добру не постоји каква службеност, и да се, према томе, и управља. Али зар није овде купац извинљив што то учинио није? Зар није он могао с правом држати да на имању нема никаквих службености, када

') У осталом, та права не постоје ни између странака (1п1ег раг1еа) без уписа, по нашем законодавству, које овде има исти систем као и грађ. законик аустриски (односно немачки). Соп1га законодавство француско, по коме сгварна права могу ностојати у односима странака и без упиеа у баштинске кљиге (предаје код покретних ствари). Да додамо да је, код нас, удовички ужитак у опште ослобођен уписа (решење од 17. априла 1858. год., зб. XI., стр. 65., код I §-а 414. грађ. зак.).

о томе нема ни речи у судском извешћу , о теретима? Зар иије могао претпоставити да би суд јамачно, када је већ означио сво хипотеке (односно прибелешке) које су биле на попнсатом добру, означио такође и службености на њему, да их је било ? Још би се могла и бацити на купца одговорност, када не бп, у опште, постојала дужност за власт да објавл^ује терете на пописаном добру. Тада би се могло рећи, да је власт, и овде као н код обичних продаја, оставила појединцима да се они сами извештавају о терети.ма. Али када је она, код јавних продаја, узела на себе ту дужност, онда је појмљпво, да су се појединци на њу потпуно ослоаили, у уверењу да ће их она, у огласу, известити о свему што би за њих, као купце на лицитацији, имало значаја. ') Да додамо овим разлозима и то да прва ствар која мора у огласу тачно означена бити, то је аредмет иродаје. Под овим не треба разумети само то означење; да ли је добро у попис узето покретно или непокретно, већ и означење пространства права које на томе добру има дужник. Тек ако је и ово друго тачно у огласу обележено, знаће надметачи штасеуправо продаје, и тако неће у том погледу бити у заблуди. Напослетку, било би непојмљиво, да се у огласу прећуте ограничења својине дужникове, док се у њему означују све хипотеке које терете пописано добро, ма да се купца на лицитацији, као што ћемо доцније видети, не тиче ништа да ли има и колико хипотека по пописатом добру и чије су оне. Хипотека је само обезбеда поверилаца, она не крњи дужникову овојину, те је, према томе, она и равнодушна лицитантима. 2 ) Означење личних и отварних службености на пописатом непокретном добру налазићо се каткад и у самом акту пописа. Какоће, често пута, дужник имати тапију на добру које се продаје, и како се по некад у тапијама означују службености које терете дотично добро, то ће онда, свакако, извршна власт, приликом састављања акта пописа, у овај унети и та евентуална ограничења својине. 3 ) Када она то не би учинила, она би пропустила најобичнију дужност своју: да означи предмет који се продаје. Ово означење службености у тапијама врло је корисно. Оно онемогућава случајево неисправних продаја. Јер када 1га<1еп8 има тапију у којој стоји да својнна његова није потпуна, он не може више то добро продати као слободно од сваке службености, што би се могло десити у про!) Ми смо критику § 472. у вези са § 477. и 478. грађ. суд. пост. изложили опширније у своме чланку: Једна аримедба на § § 472. и 477. грађ. суд. иостуака, штампаном у Полицијском Гласнику (год. 1905.). 2 ) У чланку: Једна иримедба на § § 472. и 477. грађ. суд. иостуика, напред поменутом, ми смо казали да је објављивање интабулација или нрибележака којс оптерећавају пописану непокретност (( са свим сумњиве вредности, те стога се п сам извештај судски о тим теретима, у колико он омогућава извршеље тога нарсђења, појављује као излишна радња. Наш законодавац, дакле, наређује објављивање онога чега не треба (хипотека и прибележака) а изоставља обзнагвиваље онога чега треба (службености)!» 3 ) В. нешто у овом смислу и у распису Министра Нравде од 12. Фебруара 1883. год. Бр. 745, (т {те), код § 295. грађ. зан..