Policijski glasnik

БРОЈ 25.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 193

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(наставак) Попис, као што то знамо, не одузима дужнику својину на пописатој ствари. Он, истина, мења, у јакој мери, правну ситуацију дужникову у погледу пописатога добра, али он нема никако то дејство да дужника лиши ма и једнога атрибута својинс. 1 ) Оп је само један корак, врло важан ка отуђењу пописатога добра, али он сам није још отуђење, због чега дужник има могућности да своје непокретно добро које је узето у попис хипотекује. Наравно, тахипотека имаћесвој ранг после пописа, као што смо то већ објаснили. И он то може учинити не само док попис није уведен у хипотекарне књиге, већ и после тога момента (§ 472. у вези са § 509.). Крајњи рок до кога он то може учинити јесте иродаја пописатога добра, пошто еве до тога тренутка дужник има својину на њему, те се не може рећи, све до тога момента, да он интабулише гет аНепат. Чак би се хипотека могла са коришћу ставити и после саме продаје, под претпоставком да продаја као неуредна буде поништЈна. Пошто у том случају дужник није био престао бити сопствеником у моменту интабулисања, то је хипотека могла бити пуноважно стављена на пописато добро. 2 ) Да дужник може хипотековати и добро у попис узето, то се види још и из § 478. (замена од 14. Јула 1898.), по чијем је првом ставу извршна власт дужна позвати на продају. »...Ингабулисан^ или прибележене повериоце на имању које се продаје (до дана судског извештаја о теретима)... (! Дакле, законодавац овде претпоставља, да може битп, на пописатом

') Под резервом, разуме се, онога што смо рекли о вршењу ШП8 и!;епс11 и шпв аћикепсН за р.реме пописа, у својој књизи: 0 аоиису за извршење одлука. судских, I., стр. 12. и даље. 2 ) У Француском праву то је дискз г товано питање, да ли дужник, после транскрипције пописа, може пописано добро хииотековати. Чл. 686. Франц. грађ. суд. пост. забрањује изречно само отуђење (ГаНепа11оп), из чега Со1те1-Ваа#е изводи да дужник може ставити хипотеку. Ова солуција има ту незгодну страну, тито би дужник, у случају да је попис тражио и добио какав хирограФерни поверилац," могао»овога оштетити, на тај начин што би иописано добро хипотековао после транскрипције пописа: та би хипотека искључила тога повериоца. Истина, на ову примедбу се може одговорити да, у Француском праву, хирограФерни поверилац ни иоиисом не постаје заложним повериоцем; пописом он само спречава дужника да пописано добро отуђи. Иначе је полож&ј њихов ненромењен: хирограФерни поверилац нема права да се, из пописанога добра, и ако га је он нописао, првенствено, ирема другим хирограФерним повериоцима (који поииса тражили нису), наплаћује, већ, у року за пријаву одређеном, може сваки хирограФерни поверилац доћи и конкурентно (но гуреми) наилатити се из пописанога добра, са повериоцем који је попис тражио. СНазвоп не дели мишљење Со1те1-Бааде-ово, већ налази да дужник не може, на штегу хирограФерног иовериоца који је иоиис тражио и добио, пописано добро не саме отуђити него ни хипотековаги. Хипотека, стављена после транокрипције пописа, нема, дакле, вредности према томе хирограФерном повериоцу, из чега би изишло да је иоверилац хирограФерни који је добио поиис постао једна врста заложног новериоца. ВоЈ1агс1, Со1те1 -Т)аа ^е е1 Окззоп, II, р. 421. е* 422.

добру, и таквих интабулација које су увелене у књиге тек пошто је суд свој извештај о теретима послао извршној власти. 0 тим интабулацијама ова последња власт не мора, као што се види из наведенога прописа, да води рачуна : на име, она није дужна, сазнавши да су неке хииотеке и после пријама извешћа о теретима на пописато добро стављене, тражити допуну изв.ештаја, те да и ове доцније хипотеке објави. Ако би она то морала чинити, онда би продајна процедура била ометена, пошто би се могло десити да се, и после другога извештаја, упишу на исто добро неке нове интабулације, што би изазвало потребу и трећега извештаја ит.д.. Нити, пак, извршна власт има за дужност да саопштава продају хипотекарним повериоцима, познијпм од извештаја. 1 ) Како, у осталом, она те повериоце може сазнати самоиз судскогаизвештаја, и како полициска власт не тражи нити сме тражити накиадне извештаје, већ мора, у року у § 474. прописаном, приступити огласу, то она не може ни знати који су то новериоци који су своје хипотеке после извешћа уписали. Интерес јавни, да се са продајама не одуговлачи нретпоставља се интересу поверилаца, убаштињених после извештаја: ови могу, истина, бити оштећени због тога 1акта што нису знали за дан продаје, али интерес појединаца, као што мало час рекосмо, мора уступити пред општим иптересима. Шта би било, ако би суд пропустио, у своме извештају, означити једнога од хипотекарних поверилаца? Да ли би тај поверилац имао каквог правапротив купца хипотекованога добра? Тр еба одговорити: да све право које би у таквом случају имао тај поверилац, то је да се жали противу продаје, а из тога разлога што му саопштена није била (§ 501.). Јер извешће судско о хипотекама има само тај значај, да извршна власт сазна који су хипотекарни повериоци на пописатом добру, како би им се продаја, као лицима заинтересованим, могла саопштити. Други циљ се ту није имао у виду. Из чега излази да хипотекарни поверилац чија залога није била означена у извешћу судском и који, због тога, није ни био полициском влашћу позват на продају, нема никаквих права против•купца попиоате непокретности, ако се он у законском року није жалио против продаје. По § 489. ставу 2. и 3. продаја јавна непокретних добара ослобађа ове свих хипотека (односно прибележака) које су на њима постојале тако да купац добија тапију на једно добро на коме никаквих залога нема. (То се у француеком праву зове: 1а ригЈЈе (1ез ћуроШбдиев — чишћење добра од хипотека). Иначе, ко би се надметао на јавној продаји, када би добро које је на таквој једној продаји било куп') Али, ако је била већ једна продаја којаје, на жалбу заинтереоованих, уништена, па се потом хоће да одреди нова продаја, тада мора извршна влаот тражити ново извешће о теретима. Како ће, у таквом елучају, махом протећи ирилично дуго време од дана првога извешћа до времена када се буде одређивала нова продија, то је добро да се тада тражи од суда ирво извешће, пошто ће вероватно бити нових хипотека, чијим повериоцима, као заинтересованим, треба такође саопштити иродају (§ 509. — допуна од 14. Јула 1898. год.).

љено имало бити понова излагано продаји, на захтев каквог хипотекарнога повериоца чијахипотека није била означена у судском извешћу о теретима? 1 ) Међутим, тај Факат да је један поверилац изостављен у извешћу њега не лишава право првенствене наплате из новаца који су добијени продајом дотичнога добра. Када се буде чинио расиоред од тих новаца, он ће се јавити суду, и, у наплати, даће му се ранг који му припада према дану уписањегове хдпотеке. (Тач. XVII интаб. Уредбе). 2 ) Сваштетакоја за њега може проистећи отуда, што и његова залога није била означена у извешћу о теретима, јеоте евентуална ниска цена продатога добра, коју би он, да је присуствовао продаји, својим надметањем можда подигао био. Али, и ту штету може он избећи, жалећи се против продаје и ништећи је. А ако ово правно средство није употребио зато што је доцкан сазнао за продају, и тако рок за жалбу пропустио, могао би он тражити накнаду штете од суда који је, састављањем непотпунога извешћа, био узрок његове нттете (§ 502.). Разуме се да он, као ас1;ог, мора доказати штету и кривицу суда, јер ас1;ои тситШ ргоћаИо. Исто тако не могу излагати новој продаји добро непокретно, једном продато, ни они хипотекарни повериоци који су своје хипотеке уписали после извешћа су^скога о теретима. Оничак немају право ни да се жале против продаје са тога разлога што им ова није саопштена, пошто, као што ћемо то већ видети, они не дблазе међу лица којима извршна власт има да саопшти продају (§ 478.). 2°, Суд има, даље, у своме извешћу да означи и арибелешке које би биле уписане на пописатом добру. Прибелешка је хипотека коју незаложни поверилац може добити под условима у грађ. суд. поступку прописаним (§ § 393. а 397.). Суд има да у извешће стави све прибелешке, без обзира на то да ли су оне оправдане или не. Он нема да испитује тада, да ли постоји њихово оправдање (§ 386.), као ни то, да ли ће оне имати какву важност, ако нису оправдане. То све може бити иредмет редовнога спора; али, у оваквој прилици, суд се не може упуштати у решавање тих питања (§ 392.). 3 ) Напослетку, претпостављајући баш да неоправдана прибелешка не сачињава хипотеку, и да би такав поверилац могао бити искључен из конкурса хипотекарних поверилаца, остали повериоци дужникови могли би му ипак, узмимо, признати својство хипотекарнога повериоца. Међутим, по претпоставци, суд таквог повериоца није уврстио у извешће, због чега му продаја није могла бити саопштена, последица чегаје била, рецимо, слаба продајна цена пописатога добра. 3°, Надинтабулације и натарибелешке. Поверилац чији дужник има интабулисано

1 ) У Фраицуском праву, као што ћемо видети, у опште оглас продаје непокретних добара не садржи имена хипотекарних иоверилаца (чл. 696. Франц. грађ. суд. пост.). 2 ) Во11аг(1, Со1те1-Ваа&е ек (Иаззоп, 1>е$опз с1е ргосбдиге сШ1е, II, р. 432. 3 ) Питање јеспорно: какву важност има прибелешка која није оправдана.