Policijski glasnik

СТРАНА 224

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29.

огласу се једино позивају повериоци који би имали законсне хипотеке, да ове упишу пре него би суд донео своју деФинитивну одлуку о свршеној продаји названу: 1е ји§етеп1; сГ асГјисНсаНоп (чл. 696. Франц. грађ. суд. пост., ВоН;агс1, Со1те^-Баа^е е1; ОЈаззоп, ор. сИ ., II, р. 442.). Што се тиче осталих прибележених права на пописаним непокретностима, о њнма треба да се лпцитанти сами известе у надлештву у коме су јавне (баштинске) књиге (1е ћигеаи с1ев ћуроШециез). §. 477. треба допунити тиме: да се, у огласу, мора означити, чија се добра продају, и ако је једна продаја већ била, да јо то нова продаја и да се она врши на штету купца са прве продаје (§. 484.). Оно прво означење §. 477. не садржи јамачно ст,ога што се оно подразумева. Међутим Франц. грађ. суд. пост. изречно наређује да се и име дужниково (1е 8а181) назначи, а тако исто и повериоца који је тражио попис (1е за18188ап1;), као и дан пописа и његовога увода у књиге Ј ). § IV. Саопштење продаје. Продаја пописаних добара саопштава се двојако: колективно и индивидуално. Колективно се иродаја саопштава оним лицима за која није у закону нарочито казано, да Ке им се она инднвидуално саопштити. Када се прегледа списак лица којима се, по § 478., продаја има индивидуално саопштити, онда видимо да се продаја, у главном, колективно саопштава лицима незаинтересованнм, т.ј. трећим лицима, дакле лицима чија права нису ангажована у продаји. То су лица којима се продаја саопглтава једино у томе циљу да би број надметача на продаји био што већи, како би се, услед тога, могла за иописана добра добити што већа цена. Изузетно, као што ћемо мало ниже видети, има једна категорија заинтересованих лица којима се продаја саопштава колективно, и ако би, с погледом на њихову заинтересованост, требало и њима продају индивидуално саопштити. Видећемо зашто се ово последње ипак не чини, Лица којима извршна власт мора продају саопштити индивидуално означена °У У § 478.. Та лица су ова: 1-во, Дужпик. 1 ) Нема сумње да дужник долази међу лица која продаја у најве') ВоЛагЈ Со1те( • Баа§е ек СИазвоп, ор. сИ., II, р. 442. 2 ) Законодавац вели да продаја греба да буде саопштена дужнику. Та реч има овда шири зиачај ного штојој се обично придаје., Она значи, прво, самога дужника, онога који је на плаћање дуга осуђен и чије се добро, покретно или непокретно, продаје. Али, може бити и то да онај чије.је добро излоЈкено јавној продаји није дужник, што се на име дешава, када једно лице, за рачун другога, одобри залогу (ручну или хииотеку) на свзм сопствоном имању. То лице није дужник, однос између њега и новериоца није дуговински однос. Он се, пстина, зове дужник ргор1ег гет (због ствари), али то је стога само да би се разликовао од правог дужника, као и да би се краћим изразом он могао означити. (Из тога што он није дуншик, поверилац не би могао од њега тражити евентуалну диференцију између свога примања и продајне цене заложснога добра). Ако је, дакле, овакав случај, онда се продаја мора саопштити и Еласнику добра које се продаје, ма да он није у правом смислу дузкник. А да ли, и тада, треба на продају позвати и правога дужника, и ако се његово добро но продаје? Ми мислимо да треба, пошто § 478. вели на Један гене-

ћем степену интересира. Он има очевидно рачуна да његова добра на продаји изиђу што скупља, како би њима што више дуга отплатио. Стога за њега није ни најмање равнодушно да' ли ће он продаји присуствовати или не. Његово присуство продаји јесте једна гарантија да ће се ту испунитн све Формалности законом прописане, Формалности којима је циљ да се интереси како поверилаца тако и дужника што боље очувају. Благодарећп своме присуству продаји, дужник ће имати могућности, да на лицу места себи осигура потребне доказе којима ће утврдити евентуалне неправилности које би се могле десити нри продаји. 1 ) (нАСТАВИЋЕ Се) Живојин М. Перић

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (НАСТАВАК) 4. * Кад је реч о пракси, г. др. Марковић би најбоље учинио да ћути. Он је иЈиа таман толико колико је довољпо да се буде један добар деловођа у суду. Ми чикамо г. др. Марковнћа да паведе ма и један

рални начин, и који искључује свако разликовање, да се продаја има саопштити дужнику. Моше бити и такав случај да на добру које се продаје иостоји каква лична службеноет, послуга (ивиз), уЈкитак (изизГгискиз) или обитавање (ћаћ^акш). Треба ли тада продају саопштити и имаопу слул^бености или само ономе који је сопственик и који се у римском праву, код ужитка, звао писЈиз сЈопппиз (а п>егова својина пи^а ргоргхеказ) ? Овде ваља правити оваку разлику : Ако је поппис старији од службености (он је добијен пре него је ова конституисана — § 342. грађ. законика), тада јавна продаја пописаног добра гаси службеност (право купчево овде се мери према праву повериочевом), и, у том случају, и ималац службености има се позвати на продају : он и сЈоштиз заједнички тек сачињавају правог власника добра, а ми смо горе видели да иродају треба саопштити и ономе чије се добро продаје. Ако је, пак, поппис иознији од коиституисања службености, тада, ношто купац добија у том случају добро под теретом службености (§ 29. грађ. зак.), продаја је за титулара ове гез тЂег аНоз ас1а, и, због тога, она нема да му се саопштава. Иста ова резоновања имала би се применити и на стварне слул^бености које би теретиле пописано добро. х ) Француски грађански судски поступак, оригиналан у првој Фази својој (суђење) нарочито по томе што спором руководе парничари а не суд (као код нас), тако исто је оригиналан по томе и у другој Фази (извршење). Ми ћемо само напоменути ово, што нам је овде потребно, да поверилац који је тражио попис непокретнога добра и добио га има сам да састави акат који се зове 1е саћјег с!ез сћаг^ез. Тај акат садржи у главном услове продаје (<1е Г ас1ји(Јјса110п) и цену коју поверилац даје пописаном добру (1а гшзе а рг1х) и по коју је он дулсан добро примити, ако на дан продаје не би било надметача (1ез епсћепззеигз), као што стоји у члану 706. Франц. грађ. суд. пост. (ВоЛага, Со1ше1; — Баао-е е!: 01аззоп, орс. И., II, р. 448). Тај акат (1е саћјег с1ез сћаг&ев) поверилац је дулган, ире продаје, саопштити дул<нику на тај начин што ће га иозвати (1а вошша^оп) да дође у судску нисарницу (1е »геГГе), да се са њим упозна као и да присуствује седници судској (& Г аисНепсе с!и 1гЈћипа1) у којој ће он, дужник, и уписани повериоци (хииотекарни) дискутовати са њим, повериоцем који је тражио извршење, о условима продаје, а тако исто и утврдити даи продаје. На тај начин дужник зна када ће се продаја објавити. Он зна за тај дан, пошто се он споразумно са њим и одређује. За покретне ствари валш пропис чл. 613. Франц. грађ. суд. пост., по коме продају мора поверилац дужнику саопштити најмање осам дана пре. ВоНагс!, Со1те1 — Баа^е ек Шаззоп, ор. сИ .у II, р. 349.

пример из јуриспруденције касационог суда у коме је ово питање о обпвезној дужности вршеља увиђаја у случају који предпп^а § 54. нашег кр. пост. расправљено оиако како га решава г. др. Марковић. На против, посведневна је пракса судова: да судови код дела која остављају трагове , редовно нареЈ/ују вршење увиђаја, ако исти нпје из ма каквог узр^ка извршен и враћају иследиицима ислеђења да се пстп изврши, само ако још има могућности да се исти изврши, т. ј. нису потпупо уништени трагови извршеног дела. Ово је такав деФект у истрази да се на нсти обраћа нарочита пажња јер је без увиђаја, у већини случајева, немогућно утврдпти саму егзистенцију злочина, а још мањо исти квалификовати, као н. пр. код паљевине, опасне крађе. Није ли вам познато г. др. Марковићу, оно стереотипно изражавање у оним многобројним решењима о стављању под суд: » арема иолицискомувиђајц и исказу оштеићеног, стоји дело (( н. пр. паљевине, опасне крађе, из кога се види да се код ових дела увек мора да извргии увиђај? Г. др. Марковић је п сувише куражан, кад хоће и праксом да одбранн своје накарадно објашњење и иридавање смисла § 54. кр. поступка. Друга наша примедба тицала се тврђења г. др. Марковићевог, у његовој књизи: да »суд не може на претресу одлучити »да се увиђај«, који је иследник пропустио да учини, или је учињен, али је непогпун и неправилан , »изврши преко иследног судије (С . Мп смо казали да је ово тврђење погрешно. Може суд да изврши овај увиђај или преко свог иследног судије или преко једног судије у опште, па био он члан колегнје која је извиђала ствар на претресу или не био. Ово је толико ноторно и неспорно да је излишан сваки даљи говор о томе. Треба само прочитати §§ 208. и 25. кр. пост. па ће се одмах видети да је овако као што ми кажемо. То признаје и сам г. др. Марковић, кад се у своме одговору овако изражава: »Не треба битп велики практичар, па »знати да увиђаје које суд наређује на »главном иретресу, махом врши иследни »судија, као ни то да је та пракса кон»стантна. У осталом (( — вели даље г. др. Марковић — »ја то нисам ни спорпо, већ »сам само тврдио, да је та нракса, па »макар она и на закону била основана, »рђава«. 1 ) Дакле баш тако г. др. Марковићу ! Нисте ни спорили да овај увиђај може да изврши иследни судпја. А шта је опда ово, г. др. Марковићу ? Цитираћемо баш све ваше речи са стране 166. да се не би мислнло да смо ми нешто извртали : »Ако суду, према томе, треба да до))Пуни какав увиђај, то он једино 2 ) може »учинити преко једног судије, као члана »колегије, која је извиђала ствар на прет»ресу. Ово је сасвим и основано, јер »чим је суд нашао, да је увиђај који је »иследник извршио, непотпун, онда је

А Ј Ироклета та пракса, баш она једнако смета г. др. Марковићу.

2 ; Курзив је наш.