Policijski glasnik

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30.

шеФ разматра и иа њима означава дан пријема и име бригадијера коме их даје у рад. а за овим даје их своме секретару, који их укратко заводи у деловодни протокол и шаље агенту, који ради на раздавању акта. Сем тога бригадије — швФ разматра све рапорте, које свакодневно дају сви агенти. У тим рапортима агенти подносе извештај о предметима, које су свршили и о оним, које имају да сврше. Но једна, од бригадије — шефових најглавнијих дужности, јесте разматрање реФерата, које му подносе агенти по свршетку послова. Бригадије — шеф разматра те реФерате и ако су добро редиговани потписује их, даје их своме секретару на развод, а по том, упућује дирекцији централне полиције. Ако реФерат није добро редигован или, ако бригадије — шеФ није задовољап анкетом, коју је агенат учинио, призива га и даје му упутства за попован рад. Када је у питању какав тежи рад, бригадије — шеФ, одређујући бригаду, која га има свршити ставља на акту нарочити знак. Тај знак значи, да агенат, који добије иредмет у рад, требадасе јави њему — бригадијеру — шефу — ради упутстава. Са репартицијом аката и давањем упутстава није завршен рад бригадијера шефа, који врши службу у бироу. Сва лица, која су ухапшена ма из каквих разлога, морају бити опширно испитана. Испит врше они агенти, који су и хапшење извршили, а по извршеном испиту приводе ухапшено лице бригадијеру — шефу, који има сада да да своју одлуку. Бригадије — шеФ врши кратак испит, који је усмен, над ухапшеним лицем и, ако је хапшење правилно извршено, потписује агентов реферат и извршени испит, а ухапшено лице упућује генералном нрокурору. Но лица, која су ухапшена за просјаштво, скитњу, обично отпушта, ако им је то прво хапшење. То исто ради и са лицима, која су ухапшена као сумњива, ако се не утврди, да су учинила ма какво кажњиво дело. Да би између бригадијера — ше®а, који ради у бироу и бригадијера — шеФа, који врши спољну службу било што јаче везе, дужан је бригадије — шеФ, који врши опољну службу, да се сваких по сата јавља телефоном шефу, који врши службу у бироу. Тако исто и агенти, који су на спољној служби морају се јављати сваких по сата бригадијеру — шефу телефоном, како би могао да води контролу над њима, и у исти мах, био у могућности, да им издаје хитне наредбе. Та јављања телефоном убележавају се дан по дан у нарочиту књигу. Ту, у тој књизи, означује се име агента, који се јавио; час, када се јавио и место, са кога се јавио. Ни бригадије — шеФ на спољној служби, па ни агенти, не морају се јављати телефоном , кад прате кога, или, кад врше послове, који их у шште спречавају да се јаве. Али, зато ипак моиају у јутарњем рапорту, да означе разлјјје, са којих се нису јавил;и. аВк Када смо веК отпочел^Вка се бавимо радом бригадијера — шеФа^Шкбироу, држимо, да је згодно, да проЛшрримо неколико речи и о осталим административ-

ним пословима, које врше сами агенти, а под његовим надзором. Ево тих послова: одлуке о административним протеривањима; уређивање хотелских пријава и пријава издавача станова; уређивање потерничких зборника; уређивање казнених регистара; уређивање регистра криваца, који врше кривична дела истога рода; уређнвање списка украдемпх ствари; тражења обавештења од разних полицијских власти за поједина лица и давање обавештења, и најзад, утврђивање идентичиости ухапшених криваца (Бертиљонажа). а. Одлуке о административним протеривањима. Одељење за судство и полицију, које одговара нашем Министаротву Унутрашњих Дела и нашем Мин. Правде, има права, да свако лице, чије је борављење од штетног утицаја по иптересе земље или безбедност државе протера из кантона. Питање је, па која су то лица, чије је борављење од шгетног утицаја по интересе земље ? Ту ваља разумети све странце неморалнога владан.а и странце, који немају средстава за издржавање, те својим борављењем падају на терет било држави било друштву (нросјаци и скитнице). Чим агенти наиђу на које од ових лица, приводе га пол. сигурности, и, секретар, ако се нађе, да га не треба упућивати суду на осуду, спрема одлуку о протеривању, коју шаље Одељењу за судство и полицију. б. Уређивање хотелских иријава и иријава издавача станов а. Тек, када будемо говорили о уређењу полиције странаца у Женеви, видећемо како се јака контрола води у њој над странцима. Сваки је странац дужан, да тражи, од полиције странаца одобрење за борављење или настањење, ако жели, да остане било у Женеви било у кантону дуже од 14 даиа. Но, ни они, који желе остати мање од 14 дана у Женевн или кантону, не могу избећи полицијски надзор, јер хотелијери, гостионичари, издавачи станова под кирију, па и они, који приме у овој дом било познаника било рођака, дужни су, да у року од 24 сата известе полицију о доласку таквих лица. Ово извештазање врши се на један особито лак начин. Сви, који из ма каквих разлога приме у свој дом странца, понуњују нарочито одштампане бланкете и шаљу их бесплатно преко поште полицији. Хотелске пак пријаве купе свакога јутра сами агепти полиције сигурности, када уједно и воде надзор о тачном вођењу хотелских књига. Све добијене пријаве уређује један агенат полиције сигурности и то хотелске одвојено од осталих. Сређивање њихово врши се у засебним кутијама, азбучним редом. Када какав агенат тражи обавештење за какво лице, прво ће га потражити међ пријавама, ако би га интересовало, да дозна, када је лице дошло у Женеву и где је становало. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Стеван Д. Тодорић ... ♦ 1 ♦....

СЛОБОДНА ВОЈБА И КАЗНЕНО ПРАВО (иаставак) Све то можемо лако одбацити, делои као лажно, делом као једнострано или претерано. Али никако нису тиме отклоњене све сумње, које се у овом правцу могу појавити. Шта вигпе ми осећамо, да у извесном смислу можо свакојако бити речи о извесним врстама злочинстава, и утврђење једног злочиначког типа као таквог неће нам изгледати као у оваком правцу погрешно. А нарочито, ако прођемо одељења казнених завода или ако имамо прилику, да носматрамо већи број злочинаца, то нам се патура опажање, да се ме^у злочинцима налазе многа Физичка изрођена лица, и пре свега овај је упечатак јак код злочинаца из навике, одн. ионовних повратника, који нису увек тако ниско пали услед пијанства и порока, већ целом својом појавом често праве упечатак очигледног изрођења, без обзира па го, што управо код њих постоји не ретко непосредно доказано наследно оптерећење. Вратимо се душевној страни човека, — зар није јак приговор против слободпе воље једноставност карактера т. ј- сталне особине воље, коју ми налазимо код појединих људи ? Зар ми не видимо једнога да је добар и пун сажаљења од природе, другога да је рђав и осветљив, једног да је жудан уживања и лен, другог да је марљив и да миоли озбиљно на своје добро или на циљеве друге природе ? И зар не видимо, да су ове особине карактера поглавито сталне, да ии један појединац не успева да их измени, нити ко други у пркос свем труду може учинити какву битну промепу? Зар нам не изгледа код драмских писаца, пре свега код Шекспира, управо то као нешто велико, што су довели радње и карактер особа, које се код њих појављују, у тачну^ међусобну везу, у такву тачну међусобну везу, да се отуда јавља упечатак природне нужности онога догађаја, који су описали? Зар се не каже код самог Валенштајна: »Људска дела и мисли нису као морски бесни таласн, унутрашњи свет, његов микрокозмус, јесте дубоки слој, из кога она проистичу. Она су нужна последица као и плод дрвета, њих не може случај опсеном преиначити; кад сам испитао срж човечију, то сам сазнао и његову вољу и његово делање.« У ствари, ми можемо о иекоме, кога познајемо, са сигурношћу казати, да ли ће он у извесном случају ово или оно учинити. Ако познајемо некога као рђавог и лакоумног, то ћемо са великом сигурношћу казати, да он неће моћи противстати искушењу, већ ће му подлећи одмах или после извесне борбе. С друге стране, у колико више некога ценимо, у колико нам изгледа чистији у нашим очима, у толико ћемо сигурније узети, да ће се он у појављеном случају показати довољио јак и способан за противљење искугиењу. Од Ричарда III. ми не очекујемо, да ће се зауставити на својој крвавој стази, не чудимо се ни мало, што гомила злочинство за злочинством, да би