Policijski glasnik

БРОЈ 35.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 30. АВГУСТА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, » према потреби и више иута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динар.. ла годину за државна и опжтинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за шеФа хируршког одељења зајечарске окружне болнице 1-ог реда Д-р Станоја Пантовића, лекара општине ужичке. Из канцеларије Министарства унутрашљнх дела, 19. августа 1909. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државнрм Савету, одобрено је решење Државног Савета од 5. августа 1909. године Бр. 4385., донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: „да се Максим Флајшер, трговац из Београда, родом из Новог Сада и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство заједно са својом женом Шарлотом, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства.« Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12. августа 1909. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 КАЗНЕНА ЗАСТАРЕЛОСТ И ЊЕНА ПРНМЕНА КОД И.СТУПНИХ ДЕЛА (НАСТАВАК) Видели смо да § 39(3. кр. Зак. за иступна дела одређује време застарелости од три месеца. »Иступљења застаревају по истечењу три месеца, рачунајући од времена кад су учињена". Застарелост тече дакле од самог оног истог дана кад је кривично дело учињено, а оно је учињено онога дана кад је кривични активитет ирестао да се врши и деликт по том свршен т. ј. учињен. Ово време кад је учињено кри-

вично дело апсолутно Је нужно утврдити, јер је без овога тачног одређења времена немогућно одредити застарелост ових дела о којима говори поменути § 396. кр. зак. У ислеђењима иступних дела која чине општинске власти и полицијске власти, више пута се примећује не само недостатак тачне констатације овога времена учињеног дела, већ се по некад из акта не може ни да види ово време. Ово је један озбиљан деФект, на који овде нарочито обраћамо пажњу. Тако н. пр. код дела из § 375. а. кр. зак. у уви1)ајима о учињеном заузећу које врше општински судови, па нонекад баш и у оним које изврши полицијска власт, кад она ислеђује и суди ово дело, чешће оскудева ова копстатација времена учињеног дела. Због овога дефекта првостепени судови уништавају пресуде које изричу општински судови и полицијске власти о овим делима. Истина је, да је код поменутих дела по некад и тешко тачно утврдити ово време кад су учињена, али је ипак могуће. Међу тим, као што смо изложили, ова тачиа констатација времена кад је учињено кривично дело, неопходно је нужна, јер од тога дана време почиње своје дело заборава. При одређењу аочетка застарелости ваља имати на уму да се застарелост рачуна на дане а не на сахате [с1е (Ие аЛ сИет, а не Ае тотеп1о аЛ тотеп1ит). И ако је окоро увек могућно утврдити дан деликта, тачан тренутак кад је он учињен било би често тешко доказати. Због тога, казнени законик не истражује резултат математички тачан, утврђујући трајање застарелости, пошто цео систем који рачуна овај рок на дане, искључује при том рачунању или додаје један разломак дана. И ако је овај систем објашњив, ипак се овде порађа једна озбиљна тешкоћа, нарочито у практици, која се тиче одређивања ирвог дана рока застарел' сти. Је ли то дан учињеног дела или је то сутра дан? Из цитираног § 396. кр. зак. види се да се овај почетак рока застарзлости код иступних дела рачуна: »од времена кад су учињена", но, у § 75. истог законнка,

за злочинства и преступе речено је потпуно јасно да „почињу застаревоти од дана кад се учине «. Утврђујући дакле да застарелост почиње тећи од дана извршења казнимог дела и да се рок застарелости рачуна на дане (<1е сЧе аб. тетЈ, а не на сахате, јасно ј<з да овај законски пропис утврђује сам дан деликта као почетак рока застарелости, а не сутра дан, као што би се могло схватити. Према томе и оне речи текста у § 396. кр. зак. »од времена кад су учињена", несумњиво је, да као иочетак рока застарелости од три месеца за иступне кривице, утврђују сам онај дан кад је иступно дело учињено. Овај дав Формира једно недељиво цело, које служи као почетак вршења, као и гашења јавне акције, према чему и поменути рок застарелости тече од самог тог дана кад је учињено дело, а не сутра дан. Тако н. пр. ако је иступно дело учињено на дан 10. Априла т. г. оно ће застарити по цитираном законском пропису на свршетку дана 10. Јула, јер тога дана истичу три месеца од како је учињено, а не сутра дан т. ј. 11. Јула кога је дана јавна акција већ немогућа у овом случају. У случају учешћа више лица, као извршилаца или као саучесника у каквом иступном делу, застарелост је недељива у своме почетку, свом трајању, своме прекиду и својој обустави. При утврђењу почетка застарелостЉ у овоме случају, оно на шта треба пазити, није сам датум аката саучешћа за која се окривљују саучасници, већ датум аката извршења за која се окривљује главни кривац. Код кривичних дела која су само покушана, застарелост почиње по § 75. кр. зак. „ од дана кад је учињено последње дело, којим је злочинство или ггреступљење покушано«. Продужена злочинства или преступи по овоме законском пропису: »по»чињу застаревати одданакад сепоследње »дело учини; азлочинотва, која једнако »трају, од дана, кад она престану«. Ова се дела конституишу једним стањем кривичне акције или неакције: исто тако, заста,релост јавне акције може почети да