Policijski glasnik

СТРАНА 284

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 36.

покућар обично под лажним именом и на основу лажних исправа и сведоџаба. Поверење својих газда умео је на тај начин да придобије, што им је згодном гхриликом показивао писма, као бајаги од његових родитеља, у којима му они желе сваку срећу у новоме послу и дају му многе и најлепше савете како треба да је вредан, раден и поштен у служби. Писма, као и исправе, писао је сам, и то све по једиој утврђеној шеми. Добри син забринутих родитеља улучивао је тада најзгоднију прилику, кад би му газда поверио новца или коју ствар од веће вредности, да се с тиме изгуби. — Кад је најзад ухваћен, осуђен је на две године и три месеца затвора. * Један познати злочинац К., о коме ће и доцнијв бити речи, кад јо једном хтео ла брзу руку да до^е до новца, послужио се овом мајсторијом. ФалсиФиковао је телеграм свога зета, који је био благајник у једној берлинској великој радњи. Телеграм је био упућен благајниковој женн и овако је гласио: »Данас јп преглед касе. Потребно ми је одмах 25 марака, иначе могу и службу иогубити. Новац предај младој девојци, која ће сад доћи. к Мало после телеграма дошла је једна млада девојка, љубазница К-ова и благајникова жена даде јој 25 марака, а поред тога још и једну марку за трамвај и труд. 7. Швиндлераји са огдасима по новинашга са набавком маста и кауцијама. Неки какеџија Б. да оглас у новине, како једнавеликапивара у Ерфурту тражи себи директора, за тим заступника за Берлин и више других чиновника. У Б-овој каФани било је означено место, где су се могли сазнати ближи услови, те је се повише људи почело скупљати на томе месту. Б. је објашњавао, како је он сродник труло богатога сопственика пиваре из Ерфурта, додајући како много од њега зависи, на чији ће се избор решити његов сродник. Многобројни кандидати почели су тада на најпростији и најлакши начин да се улагују ка ; еџији, правећи код њега што веће цехове. Један од најватренијих кандидата потрошио је само за једно вече педесет марака. Као се господин сопственик пиваре још никако није дао видети, неколико људи, жељни службе. постадоше нестрпељиви. Једне вечери прочита Б. један телеграм, којим жудно очекивани пивар јавља, да је приспео и да је одсео у извесном хотелу. Али он је за сада још много уморан, да би одмах могао приступити ангажману. Сутра дан отишао је и сам Б. у дотични хотел и врати« се тек после извесног времена са жалоспом вешћу, да је господин сопственик пиваре тешко оболео. Међутим кандидати за службу били су у ствари сви жртва обичнога швиндлераја * Нека извесна Елизабета Б. прилазила је на омнибуским станицама, или и у

самим омнибусима, оним девојкама, за које је по изгледу нагађала да је могуће да би желеле службу. Ако би јој то нагађање упалило, она би се представила девојци под лажним именом и причала би јој како има ујака, господина В., који је са службом у двору, и како онхоће и њу да намести тамо у службу. Али томе је противан њен вереник, пошто хоће скоро да прави свадбу. Њу би, пак, веома радовало, кад би могла да нађе бар одмену, те да се ујак не би баш са свим наљутио на њу. Кад би она препоручила коју девојку, њу б^*ујак без сваке сумње узео у службу. Наивне девојке, после такве приче радо су давале своје адресе, и у скоро су добијале писмо од »господина В.'", којим им јавља, да, према препоруци његове нећаке , ништа не стоји на путу њиховом ступању у службу у двору ; само морају положити по 20 или 25 марака на име јемства и кауције, а за новац ће доћи нећака и донети за њ признаницу. Ускоро по том дошла би добра пећака са лажном признаницом и са пуно приче, како је много уложила труда, док је убедила ујака В. о доброти дотичне девојке; кад би узела новац нестајало би је да се више никада и не врати. * У разпим енглеским провинцијским новинама, с времена на време, излазили су огласи, у којима је обраћана пажња свету на то, да се у Лондону може да склопи и закључи брак за три дана. Некакав »интернационалан биро за заштиту права" примао се посредништва у томе. При доласку млади би пар био дочекан и одведен у један одређени »приватан хотел«. Иосле три дана може се већ извршити венчање, ако се нађу два сведока, који ће под заклетвом посведочити, да се будући брачни пар бави у Лондону најмање 21 дан. За набављање тих „џентлмена за заклетву« требало је платити хиљаду марака унапред. * Шртва једног швиндлера за набавку места овако описује свој случај : „Јавио сам се на адресу једног огласа, који је посведневно излазио по новинима, и у коме су тран^ени контоаристе, канцеларијски нисари и т. д. Није потрајало дуго кад сам добио позив да се јавим у канцеларију Филијале друштва »РеФорма" (централа у Хесену). Ту су ми најпре узели 5 марака за посредништво. Кад буде свршен ангажман казано ми је да спремим још 10 марака, дакле свега заједно 15 марака. Једнога дана добијем ја вест, да је за мене нађено једно са свим погодно место. Адресу дотичне Фирме могли би ми рећи тек тада, кад исплатим целу уговорену суму за посредовање; ја платих свега десет марака, а осталих 5 обећах дати кад буде ангажман потпуно закључен. Пристадоше на то, узеше 10 марака и упутише ме једној Фирми, код које је већ било заузето место на које сам ја реФлектовао. На моје протестовање вратише ми 10 марака, али ми опет одмах узеше 5 марака за поновно посредовање. За тих 5 маракз дадоше ми и признаницу,

коју сам тек доцније прочитао и видео, да сам платио 5 марака као претплату за неке огласне новине«.

ПОУКЕ И 0БА.ВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пигања: I Суд општине моштаничке (окр. врањски), актом својим Бр. 1075, пита: »Једно лице из ове општине, осудио је суд општ. врањске да плати 121 динар за дело из чл. 8. в. закона о унапређењу воћарства, рачунећи ту трошкове и накнаду за приватног тужиоца и таксе. Па како је пресуда постала извршна, то је суд општине врањске, преко среске власти, затражио да се наплата изврши од осуђеног. Осуђени на протоколу код овог суда изјавио је, да готовог новца нема; да од живог мала има само два вола, а од не^ покретног имања такође да нема ни оно-' лико, колико треба земљоделац да има према § 471. гр. суд. пост. Како су наводи осуђеног у истини, то је суду потребно објашнење: 1. Може ли се горња осуда наплатити продајом дужникових волова или из његовог непокретног имања, кад он нема више преко оног што му штити § 471. гр. суд. пост. . * 2. Кад би суд издао уверење са одбором у смислу поменутог § 471. грађ. суд. пост. хоће ли бити какве одговорности за општинске часнике или не? а — На ово питање одговарамо: У члану 8. закона о унапређењу воћарства постављено је правило, да ће се новчана казна замењивати затвором само у том случају, ако се не може исплатити трећином имања осуђеног. Ово је опште правило за кривце по овоме закону, али оно, кад су у питању земљоделци, трпи изузетак у смислу § 471. грађанског судског поступка, који, као специјалан, одређује : шта се земљоделцу може узети у попио и продати а шта не, било по грађанским потраживањима било по кривицама. По овоме законском наређењу (замена од 24. децембра 1873 год. 36. XXVI сгр. 14. и тачка 16. поменуте одредбе) земљоделцу се не може продати за наалату казне ништа од онога имања, које му је овим прописом заштићено. Што се тиче досуђене накнаде штете, она се може из овога имања наплатити кад год је учињена злочинством, преступљењем намерно учињеним и иступљењем учињеним из користољубља. И остали трошкови, учињено овим кривицама наплаћују се без ограничења. Према овоме, ако је пресудом општине врањске утврђено, да је кривица учињена из користољубља, онда ће се новчаиа казна претворити у затвор, а за досуђену накнаду штете и трошкове узети у попис и продати пмање прво цокретно, на онда непокретно, колико буде потребно за измирење досуде.