Policijski glasnik

СТРАНА 298

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38.

чито не први и други. Зато није чудиовато, што појам ниједног од њих пијо довољно разјашњен. Сви се ови недостаци отклањају нашом анализом појма проФесионалпе тајне. Његова три елемента биће расправљана према њиховом логичном низу одвојено један од другог, али у исто време као делови једне целине, т. ј. као елементи позивне тајне. На тај начин ће сваки од њих бити излаган по својој суштини, али уједно с обзиром на друге елементе. Том приликом изнећемо и постојећа мишљења, но, наравно, прилагођавајући их нашој методи за проучавање проблема позивне тајне. А. Чиљеница која може да се квалификује као позивна тајна. Према једном мишљењу може да буде позивна тајна само чињеница, за чије се тајење има интереса. Ово је мишљење заступљено од већине немачких писаца 1 ) и од Царевинског Суда у одлукама од 22. окт. 1885 и 26. јуна 1894. у другој одлуци он констатује, да израз »приватна тајна« означава ћутање о таквпм чињеницама, чије откривање није у интересу лица у питању, него напротив може да шкоди части, угледу или породичним приликама ове личности«. Исто је мишљење заступљено у италијанском казн. законику. (»Ко... открије тајну... чије откривање може шкодити«) и руском. али са извесним ограничењем (»ако откриће може обесчастити или проузроковати штету његовим добрима®). Према ВГпсИпд-у тајна може бити само она чињеница, чије се тајење хопе, 2 ) Према другом једном мишљењу може да буде позивна тајна само чињеница, чије откривање може шкодити части или угледу. Као што се је приметило, ово одговара пасажу Хииократове заклетве: дмае т уи1див е[(ег'1 поп АесеГ. Француски писци, који га усвајају, доказују његову тачност местом чл. 378 у Франц. казн. зак. ,, Ова се одредба, вели БаИог, налази под рубриком: клевете, увреде, откривања тајни. Откривање је дакле овде у неку руку сестра клевете и увреде". Ово је мишљење усвојено у казн. законицима угарском (»тајна таква да може шкодити угледу једне породице или једне личности«) и бугарском (»туђе тајне такве да могу компромитовати добар углед једне личности к ). Према већини Француских лисаца свака чињеница може да буде тајна позивна. 3 ) Ово је мишљење заступљено у свима казненим законицима сем раније именованих. Три прва мишљења су погрешна зато, што се по њима тајна схвата потпуно субј&ктивно. Интерес, воља, част, који према њима треба да служи као мерило за оцену, да ли је једна чињеница тајна или не, појмови су субјективни, јер најчешће само онај, чија је извесна чиње-

Ј ) В. поред уџбеника №' о1ГГ, ор. сН., стр. 47. сл. и Зегбхће, ГНе Уег1е1гип§ Ггет<1ег већеипшзае 1906. стр. 59. 2 ) Г.ећгђисћ ћеа <Јеи1асћеп 81гаГгесћ1з. ВезопЈ. ТћеП. I. стр. 126. *) Ми1еаи, Ви весге1 ргоГе881оппе1. 1870. стр. 37 сл.; Оаггаи<1, ТгаИе Је ОгоН репа1. (. V. (2. изд.) бр. 2066. ит.д.

ница, може знати, да ли би откривање исте шкодило н.еговој части, његовим интересима, и да ли он жели да се она чува у тајности. Лекар лак, свештеник, апотекар, бабица ит.д. могу се увск преварити у тој оцени. На тај начин откривајући извесну чињеницу, они не би знали у напред, да ли ће тиме извршити кривично дело из § 282! Из тога излази, да је тачно мигаљење, према коме свака чињеница може да се сматра као тајна; другим речима да се свака чињеница има сматрати као тајна. ако постоје елементи појма позивне тајне, о којима ће пиже бнти речи под Б. и В. Мишљење ВГпсИпд- ово је погрешно још и зато, што једна чињеница може бити тајна, ма да заинтсресовано лице није имало воље, кад је исту поверило, као н. пр. у случају тиФусне грознице Да би побио ову примедбу, се служи једиом фнкцијом . 1 ) Мора се узети, вели он, да је у оваквим случајевима нпакпостојала воља, да се чињеница у питању не открива. Али то је јасна соп1габ.ГсИо Гп а<Иес1о. \Уо1Г[ тврди, да је интерес један поуздан критеријум за констатовање, да ли је једна чињеница тајна или не. 2 ) Види се из онога, што ми наведосмо иротив првих трију мишљења, да је ово тврђење погрешно. Сопствен пример 1Уо2/У-ов то доказује. „Једна рана на руци је до душе, вели он. безначајна, и није потребно да се таји. Али она можо бити од велике важности, и рањени може имати велики интерес да се она таји, кад је она средство да се докаже убиство, као што је то био случај са убиством тајног саветника ^еиу-а«. Лекар може открити рану не знајући, да она има везе са извесним убиством. Ипак би он имао бити кажњен према теорији интереса, коју \Уо1ГГ заступа! Француски Касациони Суд држи као и већина Француских писаца, да свака чињеница може бити позивна тајна. Ово излази из тога, што ирема њему откривање ие мора бити такво, да може нанети штете угледу лица у питању, и из тога, што не захтева намеру, да се штета нанесе. Чињенице могу бити како иозитивне тако и негативне. Говори се н. пр., да је А. туберкулозан. Његов лекар тврди без ичега даљег, да он нема ту болест. То је једна негативна чињеница. Да се и овакве чињенице треба да сматрају као тајне, ако постоје елементи иод Б. и С., јасно је, кад се има у виду, да се из онаквог тврђења лако може извести закључак, да А. пати од друге неке болести. Овога је мишлЈвња и француски Касациони Суд. 3 ) Б. Чињеница поверена. Туђе чињенице могу се сазнати на два начина: или су нам оне саопштене, или смо их ми сами сазнали. У овом другом случају постоје две могућности: или клијенат није познавао своју чињеницу, или

Ј ) Ор. сИ, стр. 19. 2 ) Ор. сН, стр. 48. 3 ) В. ВаПог 1902. 1.235. — В. Оагроп, Со<1о р6па1 аппо1е (1901—1906), аг1. 378. п° 23.

иознавао ју је, али је није хтео открити. Саопштавање пак може бити учињено или с препоруком, да се саопштене чињенице таје, или без таквс препоруке. У оном другом случају, т. ј. кад је лице, коме смо сеповерили, само сазиало наше чињенице, клпјенат може такође препоручити, да се исте таје, или се може поверити без такве препоруке. Несумњиво је, да се треба сматратп као поверена свака чињеница, ма на који начин била она сазната. Позивна тајна не би била заштићена, кад се не би оматрале као поверене и чињенице, које је н. пр.лекар сам сазнао, јер има наравно велики број чињеница, за чије је сазнање потребна стручна спрема. Кад би се захтевало, да је чињеница саоиштена, све оне чињенице остале би без заштите од откривања, а сем тога врло често и оне. којс су саопштене, јор би било често немогуће доказати, да су саопштеие. Сем тога кад би само саопштене чињенице биле заштиКене од откривања, они којима јс иомоћ потребиа, не би је смели тражити, ако се боје откривања, исто тако као кад ни ове чињенице не би биле заштиЈ.оие. На тај начин инкриминисање откривап.а позивне тајнене бн одговарало СВОМ циљу. (сВРШИЋЕ Се ) Д-р Т. ЖивановиЋ

СПАЉИВАЊЕ МРТВАЦА СА ГЛЕДИШТА КРИМИНАЛНОГ Поред многих, махом религиозних разлога, који се иетичу против спалЈИвања мртваца, чије присталице несумњиво расту из дапа у дан, у последње време истакпут је озбиљно и један разлог чисто криминалне природе, који има за циљ заштиту крпвичног правосу^а, парочито у погледу репресија злочина помоћу тровања. Ово важно и интересантно питање расправл>ено је на једној седници удружења белгијских судских лекара априла месеца тек. год., апо тражењу Д-р Балие-а, судског лекара из Анвера, које је било Формулисано у овим питањима: а) Да ли питање криминално може, на први поглед, бити озбиљна препрека спаљивању мртваца? б) Пошто злочини тровања у Белгији, не износе више од Г9% од целокупног кримииалитета, има ли смисла но приступити спаљивању мртваца само с тога, што би оно могло имати за последицу некажњивост једног злочина годишње ? в) Пошто је, поред осталог, доказано, да спаљивање не уништава иотпуно све трагове злочина у лешевима, има ли још каквих озбиљних замерака против овог начина уништавања лешева? г) Може ли се допусгити, да секција и хемијска анализа, на пачин на који се даиас врше, дају увек позитивне резултате у погледу откривања злочина помоћу тровања? и д) Може ли се сматрати, да ће сведоџбе двају лекара: једног приватног који је умрлог лечио и једног званичног, нарочито одређеног за оверавања узрокз