Policijski glasnik

СТРАНА 322

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

предвиђена оу изречно законом, а нека се морају аналогијом, из већ датих, изводити. Једно од тих изречно датих је право, да за једну парничну страну, на захтев друге, кад се парничне стране у избору судија не сложе, бира еудију ■једног или два, према томе колико их је тужитељ изабрао. Једно, пак, које се аналогијом изводи, јесте, право, да у случају неслагања парничара у избору председника, она сама одреди председника. Иначе, избрани суд не би се могао састати, а према томе ни полицијска власт своју сломоћну дужност извршити. Љ. Јоцић

ПРЖДЈГОГ НОВОГА АУСТРИЈСКОГА НАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА

У Бечу је готов предлог новога казненога законика, који је израдио министар правде са једном комисијом, која је нарочито у том циљу била састављена. Предлог казненога законика састоји се из два дела, из оиштег и аосебног дела. Разликујући се од казненога законика који сада важи, предлог новога казненога законика не набраја појединачно радње, које су квалиФиковане као злочини, преступи и иступи. Он се придржава трајне поделе и предвиђа као опште одредбе: да су злочини све оне радње, за које је предвиђена казна смрти или робије, да су арестуаи све оне радње, за које је предвиђена казна већа од шест месеца затвора или новчана казна већа од две хиљаде круна, и да су истуаи, противно досадањем, оне радње, за које.није предвиђена казна од преко шест месеца затвора или новчана казна преко две хиљаде круна, сем у случајевима кад их је казнени законик изреком огласио као преступе. Не може се казнити онај, ко за време извршења казнимога дела због душевне иоремеИености, душевног слабоумља или порем:ећености свести, није имао способности да увиди неираведност свога дела или није могао да управља своју вољу сходно тој увиђавности. Код ублажене урачунљивости на место казне смрти има се изрицати казна доживотне робије. Има ли кривац да издржи такву казну лишења слободе, да би њено редовно извршење погоршало његово душевно стање, онда ће ту казну имати да издржи у нарочитом казненом заводу или пак у засебном одељењу кога казненога завоДа; ту се, опет, имају издати нарочити прописи за специјално иоступање са таквим личностима. Ко за време извршења казнимога дела није напунио четрнаесту годину живота, не може бити кажњен. Деца се упућују старалачком васпитању, у колико домаћа стега не би била довољна. Ко је за време извршења дела био у старости између напуњене четрнаесте и напуњене осамнаесте године, не може се казнити ако због закржљалог развитка или због оскудице душевне зрелости није имао способности да увиди неправедност

свога дела, или није могао да управља својом вољом сходно тој увиђавности. Малолетнпк, који се из тога разлога не кажњава, упућује се старалачком васпптању. Кажњава се само онај, ко с аредумишљајем ради, али је изреком предвиђено и то, да треба да буде кажњенји онај ко нехотично изврши извесно дело. С иредумишљајем ради онај, ко је хтео да изврши извесну повреду или опасно дело, из чијег извршења проистиче казнимост. Нехотично ради онај, ко какву повреду или опасно дело, из чијег извршења нроистиче казнимост, није, истина, хтео да изврши, али га је предвиђао као могућу последицу његове радње или ју је могао предвидети, да је употребио сву пажљивост која му се по дужпости намеће. Том деФиницијом искључен је од казнимости тако звани с1о1и8 еуеп^иаНз. Ради ли учинилац у заблуди о околностима дела, опда се оно има судити према представљању окривљенога, ако би то ишло њему у олакшицу. Ко изврши какву казниму радњу, да би од себе или од другога одстрапио какву повреду на телу, слободн или имању, која је непосредно претила и никако се друкчије није могла отклонити, неће се казнити, ако последице нису у сразмери веће од штете која је при том претила. (Стање нуждеЈ. Ко себе или неког трећег праведно нужно одбрани од каквог противправног напада, којц је непосредно претио, извршио је право нужне одбране. Мера одбране цениће се према опасности напада, према врсти повреде која је претила и према држању нападачевом. Ко ирекорачи границе праводне нужне одбране само из неразборитости, која је проистекла услед напада, неће се казнити. Ко другога наговори да изврши какву казниму радњу (иодстрек), и ко друтога за какву казниму радњу помаже речју или делом или му пружи помоћи пре или после дела (саучешће), подлежи казненим одредбама које су прописане за учиниоца. Ако је предвиђена смртна казна или робија, онда ће се саучесник казнити са пет до двадесет годипа робије. Ко изради, да ко други изврши какво казнимо дело, које се овоме не може урачунати као радња с предумишљајем, или ко пружи помоћи у таквом делу, тај је учинилац. Ко, с предумишљајем да изврши какво казнимо дело, предузме извесну радњу, која непосредно води извршењу дела (иокушајЈ, подлежи одредбама, које важе за учиниоца свршене казниме радње. Ако је при том предвиђена смртна казна или вечита робија, примениће се казна робије од пет до двадесет година. Покушај није казним, ако за казниме радње није предвиђена казна од преко три месеца затвора или од преко хиљаду круна новчано. Покушај иодстрекавања казниће се робијом или затвором од једне до десет година, ако је за злочин предвиђена казна смрти или доживотне робије; робијом од једне до пет година или затвором од шест месеца до пет година, ако је злочин опасан по општност или је за њ предвиђена казна

од петнаест до двадесет готшна лишења слободе; а затвором од две недеље до две године за све остале случајеве. Не кажњава се за покушај онај, ко драговољно и не услед какве препреке независне од њогове воље, одустане од своје радње, ире но што ју је довршио, као ни онај, ко драговољно и ко због тога што зна да "е за његово дело већ сазнало спречи или отклонп последицу своје радње. Ко ириирема какву казниму радњу, кажњава се у оним случајевима, кад јо то закон изреком предвидео. Смртна казна извршује се вешањем. Код преког суђења може се смртна казна пзвршити и ватреним оружјем. Казна робије може се одмерити доживотно или на трајање од једне до двадесет година. Казнатеакег затвора (»Ое(ап§;т8881;га{е 1< ) може се изрећи од три дана до на пет година. Казна лакшег затвора (»НаГШгаГе«) може се одмерити од једпог дана до пет година. Казна домаћег затвора може се досудити од једног дапа до две недеље дана. Код казне домаћег затвора, осуђенн има да се обавеже, да неће напуштати свој стан за све време трајања осуде. Погази ли осуђеник своју обавезу, онда има да издржи у лакшем затвору (»НаЛ«) све време досуђеног домаћег затвора. Ако је осуђеник издржао две трећине казне лишења слободе, која је била већа од једне године дана, може бити условно иуштен у слободу, ако се према његовом начину живота, према његовом владању .за време издржавања осуде и по изглеЧ1има да будући частан живот може узети, да ће се у слободи поштено владати. Под истим условима може бити пуштен у слободу и онај осуђеник, који је осуђен на вечиту робију, па је од тога издржао петнаест година, а малолетник већ онда, кад је издржао две трећине осуде од казне лишења слободе, која може бити најмања шест месеца. Отпуштеном осуђенику може се одредити место пребивања, а може му се и забранитн борављење у извесним местима. Извршна власт може ставити малолетника под заштитни надзор и прописати му извесна упутства за његоро владање и понашање. Друга ограничења слободе условно отпуштених осуђеника нису допуштена. Условни отпуст бива опозван, кад се осуђеник за време бављења на отпусту ода пићу, коцкању, неваљалству или неморалном начину живота, кад упутствима ■и нрописима, које му је извршна власт прописала злонамерно и својевољно не следује и ако буде за време условног отпуста осуђен на робпју или затвор за какво кривично дело, пзвршено у том међувремену. По истеку три месеца пробнога времена на отпусту, опозивање у казнени завод искључено је. Најмања мера новчане казнеможе бити две круне. а највећа педесет хиљада круна. Суд може одобрити, да се новчана казна може платити у извесним ратама и роко-