Policijski glasnik

ВРОЈ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 345

кажњава, морало се овде заменити поделом мступа на двоје; локушај се не кажњава сам« код оних иступа, за које је предвиђена казна лишбња слободе до три месеца илп до 1000 круна. За што, боље граница појма иступа није само до те висине опредељена? Врло је похвално признавање умањене ■урачунљивости (§ 4.). Она зна за ублажавање казне (§ 57.) и обазирање на индивидуалност таквих личности прп извршењу казне лишења слободе. Поменули смо већ, да трајно старалагптво може наступити код опште опасинх ооуђеника. Предлог заслужује одобравање, што одредбе о појмовима умишљаја. и нехата није оставио науци и пракси, већ се потрудио, да законски утврди те тако важне појмове (§ 7.). Не можемо да пропустимо да не изнесемо једну терминолошку замерку. По § 7. кажњава со само онај, ко хотимичпо ради, и ако је изриком предвиђено, да ће моћи битп кажњеи и онај, који учими што год и нехотично. При том у посебном делу није више изрично помињан умишљај код разних постојања дела. Свакако да је то врло просто и врло угодно. Алн та по изгледу добра страна готово се са свим губи услед нејасности и двосмислености које се појављују код изношења појмова о разноврсним деликтима. Узмимо пример. »Ко убије човека" извршио Ј9 деликт убиства (§ 285.). Ту се мислило : »Ко хотиминно убије човека". Али, да се тако мислмло, то може знатп само онај, ко је добро простудовао општи део, а при том још тачно схватио § 7. Такве одредбе појмова свакако нису иопуларне, а законодавац мора у првом редуда пази наогппту разумљивост својих појмова о деликтима. Стање нужде кад је у иитању част предлог је одбио (§ 11.). што је за жаљ«ње. Напротив, радосно се мора поздравити то, што је нужна одбрана ограничена на »пристојну« одбрану (§ 12.). Поступање са саучешћем и аокушајем мора се истаћи као напредак према немачком праву. Истина то није бан.1 и брижљиво изведено, јер код деликата, за које је предвиђена казна смрти или доживотне робије, за саучешће и покушај долази облигатно ублажавање казне. Ми пои1тујемо разлоге, који су довели до тога изузетка, али мислимо да би било довољно, да је то ублажавање казне стављено на расположење умерењу судије. Шиву дискусију могло би изазвати то, што је предлог једнак у поступању са тако званим идеалним стицајем злочина, као и са стварним стицајем више казнимих радњи , и ако су они основи два различна случаја (§ § 65. до 69.). Тиме се свакако гостигло битно упрошћење необично тешке материјо, али на штету праведности и целисходности. Па ипак се морају причекати мотивн предлога, да би се о овоме могла дати дефинитивна оцена. Кажњавање странаца за казниме радње, које су извршили у иностранству (§ 87.), одговара досадашњем аустријском издавању криваца; тако исто и неиздавање Аустријанаца (§ 89.). На задовољавајуће решење овога проблема не може се по-

мишљати, докло год свака држава ради на ово1у руку у томе правцу. У последњем одељку општега дела има читав низ легалних дефиниција , и то се може истаћи само као врло корисна сгвар. 4. У опширно излагање одредаба иосебнога дела нећемо се упуштати, али ћемо учинити неколико ошптих примедаба. Цео предлог броји 478 параграфа, дакле преко стотину више од садашњега немачкога казненога законика. Од тогаброја 108 пада на опгпти део, а свих 370 осталих па посебни део. При том, у нредлог нису потпуно унети ни полицијски иступи нити, пак, казнено-нравне одредбе из специјалних закона. Одмах пада у очи та несразмерност између ова два главна дела, и само то не показује ни најмање добру страну предлога, у коме је превелика казуистика посебнога дгла. Она, истина, одговара гледиштима, која су заступале неке најугледније личности аустријске науке, али ми сматрамо, да је ту код закоиодавца било погрешно схватање правога задатка. У колико је мањи број дела за које је прописана казна, у толико ће се лакше она схватати и изрицати према правној свести народа. Судијина је ствар, да цени особености сваког поједипог случаја у гран(.цама казненог оквира. У колико су веће: казуистика, разлика између разноврсних појмова злочина, између нормалних, лакших и тежих, најлакших и најтежих случајева, у толико је већа опасност, да закоп неће бити праведан према поједином случају, да ће бити честих празнина и противуречности, те ће се по том морати попуњавати и изравњавати путем законских допуна и измена. Општи део треба да да судији правац, по којим начелима има да умерава казну у обиму казненога оквира, као и под којим претпоставкама има да ублажи или пооштри казну; али тај задатак, који је тесно скопчан са судијином службом, законодавац не може да му одузме. Треба само о овом промислити: § § од 296. до 299. говоре о повредама тела и садрже у себи не мање од осам казнених оквира; к томе долазе још пет оквира у § 300. и један у § 301 ; то су заједно четрнаест подврста. Код „крађа и сличних казнимих радњи« налазимо на двадесет и шест казнених оквира; од тога броја на саму крађу (§ 354.) пада 6, на злоуиотребу поверења и У та ЈУ 8, на крађе дивљачи 5. Та претерана казуистика доноси собом и опасност, да одредбе посебнога дела падају у противречност са одредбама општега дела, Тој је опасности предлог у многоме већ и подлегао. Истаћи ћемо овде само овај или онај пример, како нам је дошао под руку. По § 57. може казна лишења слободе да буде смањена до на ноловину најниже границе, ако је учинилац извршио дело у јаком душевном афекту, који је проистекао од њега самог или од тешке увреде неке њему блиске особе. Али хотимично убиство кажњава се по § 285. | робпјам од 5 па до 20 година или дожи-

вотпом робијом. По § 57., према томе, казна би се могла спустити на 2Ч 2 године робије, ако је дело извргпено у јаком душевним аФекту, а највпша гранмца остаје 20 година. Алн по § 288. у том случају има да се изрекне казна од 8 месеца до 5 година. Са свим слично стоји ствар и са повредом тела од које је наступила смрт. По § 299. тачка 5., у вези са § 57., код велнког дуиЈевног аФекта кривчевог следовала би казна од 1 до 15 година робије; § 300. предвиђа тешки затвор од 3 месеца до 5 година. Потпуно је необјашњиво, за што се тако изванредно благо поступа баш са убиством п најтежом повредом тела, на супрот општем пропису 57. параграФа. На крају Јист резимира своја критичка посматрања овако: Предлог је плод озбиљнога, темељнога и добро смишљенога рада: он представља стваран нанредак но само према досадашњем аустријском, него и према досадашњом немачком праву; он је примио један део најважнијих криминално-политичких захтева садашњости и у целости га срећне руке решио; к томе, он бесумње представља праву основицу за даљу израду. Али предлог има и великих оскудица. У њих се имају урачунати бојажљива несигурност у поступку са злочинцима који пису опште опасни, неповерљивост према слободном судијском умерењу и отуда пронзашла разгранатост казуистике. Али то су све грешке, које се дају поправити. * Ових дане предат је јавности Предлог новога казненога законика за немачку царевину. Како нам је већ дошао до руку тај предлог, заједно са мотивима за њ, то ћемо у идућем броју „Полицијског Гласника® изнети извод његовога садржаја, а по том ћемо се постарати, да упоредимо ова два предлога — аустријски и немачки — најпре између себе, а за тим и са садашњим законодавствима тих двеју царевина: Аустрије и Немачке. Д. В. Бакић

ЛОНДОНСКА ПОЛИЦИЈА (нАСТАВАк} Према овом гледишту ислужба се врши. Као што смо раније поменули служба се врши из субдивизионих полицијских станица; станице се деле на секције, а свака оекција на по осам реона. Величина реона зависи од важности краја. Они су тако удешени и одмерени, да констаблер сваки део свога реона мора обићи једном у сваких 10 —15 минута, како би сваки, коме је полицијска помоћ потребна, могао на једноме месту за толико времена чекати на појаву констаблерову. Брзина кретања је предвиђена 4 км. на сат. Према томе реони су мали и додељени су појединим констаблерима. Служба на улици може бити: а} патролска у ребнима б) стражарска и в) саобраћајна.