Policijski glasnik

БРОЈ 48.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 377

да стоји случај продуженога злочина сукцесивно остварење једнога злочиначког умишљаја, путем внше појединачних актова, који сви скупа стоје у таквој вези, да се има узети да се доцнијим актовима само наставља извршење једног већ нрвим актом учињеног кривичног дела. б.) О јединству објекта противправног НВ1П81Д81. Овај појам не ваља схватити у уском облику, јер то не би одговарало суштини појма о продуженом злочпну. Тако дакле не треба да се тражи јединство спољног предмета деликта већ јединство правног добра, јединство правно заштићеног људског интереса, који је предмет противправног напада. Даби овај услов постојао, по правилу мора бити у питан.у правно добро једног истог лица илп бар такво правно добро, које је предмет државине једнога лица. 6 ) в.) О једноликсГсти појединачних актова извршења деликта. Као што се види из нашег ранијег излагања, под једноликошћу појединачних актова не треба разумевати спољну једноликост — једноликост саме Форме извршења; на против битна је суштина а не Форма актова, битно је само делање а не начин нзвршења. Тако једноликост Ке постојати увек, кад сваки од тих појединачних актова буде испуњавао услове за постојање једног и истог деликта, у његовој обичној или квалиФикованој Форми. Тада ће стојати повреда једне норме, прекршај једне законске забране, једног законом заштићеног људског интереса. Таква се једноликост тражч за продужени злочин, а не једноликост у ужем смислу, која би изискивала да се сваким појединачним актом вређа баш један и исти законски пропис.') Као резултат изнете анализе продуженога злочина, излази да је то такође јодна од Форми извршења кривичних дела, продужно, на махове чињено, изврглење истога злочнна.®) Истина оваква Форма делпкта моше да стоји и може да се разликује од других Форми извршења, али је то разликовање у пракси посао веома тежак и несигуран. Тако при оцени постојања деликта у овој Форми ваља свакако имати у виду и контннуитет појединачних актова, ваља

в ) Види X. Мајер-АлФелд ор. 014. стр. 347. нарочито примедбу под 9) ; Оер ор. 014. стр. 109 и сл., где со налази оиширно излагање ове материје. Навешћемо ове примере: 1. Допов краде у више маха, из псте собе, разне ствари, данас мараме и кошуље, сутра хаљине или новац иг.д. 2. Лопов краде у впше маха ствари из подрума једног лица, па и не знајући да се ту налазе ствари више сопственика, украде ствари, које припадају разним лицима, али су све биле дате на чување или послугу или по другом каквом било основу у државпну тога лица, коме је крађа извршена или су се баш и случајно ту нашле. ') Ббр ор. С11, стр. 155, 102 и сл., као и тамо наведени писци, противно Лист ор. сИ. стр. 266 и 267, као и писци, иаведени код Ббр-а на стр. 163 и 164, прим. под 3). 8 ) Ббр ор. сН. стр. 122 и прим. под 4) где се наводе и други пиеци.

ценити да ли се према времену, начину и свима ооталим моментима, који су утврђони истрагом, може с основом узети да су доцнији актови само продужење ранијнх, да стоји ирекидано извршење једног истог злочина. 9 ) Стална и поуздана правила, која би могла обухватити сваки конкретпи случај, не могу да се поставе, већ стоје само општа начела, која смо овде и изнели. И тако судија мора у конкретном случају увек да изврши потребну оцену и њоме да утврди стоји ли случај продуженог злочииа или не стоји. Мора се признати да ће овај посао често изискивати и труда н интелигенције, па и поред тога не би могли бити сигурни да ће га судија у сваком случају правилно решити. Све ово стоји у толико пре што су и међу ученим иравницима подељена мњења у иогледу суштпне елемената, из којих се састоји продужени злочин, па се та подељеност може очекивати и код судија, где она такође збиља и постоји. Компарација кривично-правних послздица, на случај задржавања појма продуженог злочина у законодавству и на случај његовог напуштања. А. При постојању појма продуженог здочина. 1. Измена закона за врвме тока ародужено? злочина. Узмимо случај кад је продужени злочин чињен за време важења разних закона. Који ће онда закон да се примени на овакав деликт ? Г1ре него што би одговорили на ово питање, ваља нам утврдити, кад се, у погледу на време извршења, има узети да је учињен продужени злочин. За време када је учињен продужени злочин има се узети свако оно време, кад су учињени сваки од појединачних актова; све то време има се узети као време извршења продуженог злочина. Оно дакле обухвата време од извршења првог па до извршења последњег појединачног акта. 10 ) Нашу иожњу заслужују ови примери: а) ПоЈедини актови продуженога злочина учињени су тада, када такво дело није било законом предвиђено као кажњиво, а други опет, пошто је такво криминалисање учињено. Ранији актови по правилу „пиПит сптеп ате 1е§?е« или в пи11а роепа вте 1е&е роепаН« (в. § 2. казн. зак) не могу се казнити и кажњивост се може да примени само на оне актове, који су учињени после ступања у жпвот кривичног закона, којим су они обухваћени као каж9 ) Лист ор. 011. стр. 266. ,0 ) Бер ор. сИ. стр. 191, као и иисци, тамо означени у примедби под 1. Међутим по тамо наведеним одлукама царевинског суда, за време извршења продуженог злочина узима се -Бреме извршења његовог последњег акта. Овако узима и Хелшнер уџбеник немач. крив. права I, 153, Фон Шварце, коментар о. 44 (види код X. МајераАлФелда, ор. С14., стр. 188 прим. под 10). Сагласно нашем излагању и X. Мајер-Алфелд ор. сИ. стр. 118 ; Олсхаузен ор. сИ. код § 3 и 4. б., Лист ор. еЛ. етр. 152, 265 и 266.

њиво делање. Ранији актови оотају без икаквог утицаја у кривично правном погледу. 11 ) б) Иоједини актови продуженога злочина учињени су под блажијим законом а поједини под доцнијим, који је строжији. По коме ће се закону судити тај продужени злочин? На овај случај неће моћи да се примени начело, које се садржи у пропису §11. нашег казн. законика, пошто је овде, у смислу нашег ранијег разлагања, то кажњиво дело учињено и под блажијнм и под строжијим законом. И како је дело учињено и под новијим, строжијим законом, учинилац за појединачне актове, који су учињени за време важења тога закона, има већ ло њему и да одговара. Према томе и како се нови закон има сматрати да је савршенији, нема разлога да се он не примени на цео продужени злочин, као једну целину. 12 ) в) Поједини актови продуженога злочина учињени оу за време важења старог, а други оиет за време важења новог закона, којпм се дотично дело, које се по старом закону казнило, не казни или се казни блажије. Овде ће се применити пропис § 2. односно § II. казн. зак., јер томе ништа не смета случај продуженога злочина. 13 ) (иаставиће се) М. С. Ђуричић члан касационог суда.

ОСМИ МЕЂУНАРОДНИ КОНГРЕС ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ Ј )

Сваке пете године одржава се међународнн конгрес за казнене заводе. Владе културних ларода шаљу на њ своје делегате, а научењаци, стручњаци и заинтересовапи људи узимају учешћа на његовим заседањима. Од 1872. године, када је у Лондону одржан први међународни конгрес за казнене заводе, ово је први пут да се конгрес држи на американском земљишту, у својој правој отаџбини. Са великом брижљивошћу влада Сједињених Држава већ сада чини све могуће припреме за осми међународни конгрес за казнене заводе, који ће се одржати сеитембра месеца 1910. године у Вашингтону; на тај начин хоће она да омогући, да се конгрес одржи што достојанственије и са што више успеха. Парламент је једногласно одобрио 50.000

и ) Ббр ор. сИ. стр. 192 и сл; Олсхаузен ор. с^, код § 2. п. 8 о). ,2 ) Тако Олсхаузен ор. еЦ. код § 2 п. 12 а; Бер ор. 014. стр. 194; ОпенхоФ ор. С14. код § 2 п. 22 и друге. (Види о овоме оиширна излагања код Бер-а на поменутом месту, где су наведени и писци, који узимају, противно овоме, да се и на овај случај има да примени старији, блажији закон, као X. Мајер, Ф. Лист ит.д.). ,3 ) Шр ор. 011:. стр. 193. и тамо наведени писци ^в. примедбу под 2 и 3 на истој страни). ! ) Целокупан досадашљи рад међународних конгреса на овом питању, може се наћи у расправи г. д-ра Бож. Марковића: (( Седми међународни конгрес за казнене заводе )} , којаје почела излазити у 44. броју (( Полицијскога Гласника® за 1905. годину. Та је раоправа и засебно прештампана. Уредн.