Policijski glasnik

БРОЈ 51. и 52.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 401

непотпун. Чиновник би био, напротив, одговоран, ако би он, интерпретирајући закон био небрижљпв: оа мало више обазривости,- он не би био пао у грешку. 'Гу је крив он а не законодавац. Када се изузму лица која, по §. 479., не могу лицитирати као и она на која со тај пропио мора проширити, и ако их он изречно не садржи, чиновник који врши продају пе може никога одбити од надметања, јор би он тиме повредио, прво, право дотичнога лица да, уговорима о продаји и куповини где спада и јавна продаја, прибавља и прибави право које потиче из општега принципа олободе рада; и друго, право дужника и поверилаца, који имају пнтереса да, на јавној продаји, буде што више надметача, како би цена продајла достигла што већу циФру. Стога би и био овакав поступак извршнога органа, то Јест забрана лицитирања једном лицу које на то има права, узрок неуредности и уништаја продаје (§ 501 .), 1 ) без обзира на то што је, претпоставимо, чин вниа дотично лице одбно од надметања стога што га иије сматрао за озбиљног купца, као и без обзира на то што, можда, чииовник није грешио, узимајући га за таквог. На јавној продаји сваки, који већ не би, према претходним објашњењима, био искључен из надметања, може лицитирати било лично било нреко пуномоћника. Примена онога општега правила. да се правни пословн могу вршити, или непосредно, лично, или посредно, преко заступника (§. 609. грађ. зак.). За такав случај, код јавно продаје, важи пропис трећега (последњега) става §-а 481. који вели: »Ко хоће у име другог да се надмеће мора извршној власти при лицитацијп поднети у овереном препису пуномоћство (§§. 609. и 613. грађ. законика), иначе ће се сматрати за надметача (лнцитанта). Допуна од 19. Априла 1885. зб. 41 стр. 135.).® Пуномоћство, наравно, мора иопуњавати све услове законом проппсане, па да га нзвршни оргап може примити као исправно и онога који са њим долази пустити да се, кло пуномоћнпк, надмеће. Извршни орган не бп смсо, као што јо то допуштено суду, при иарницама (§. 86.), ни у ком случају дозволнти да неко, у име другог, лнцитира, без поднесенога пуномоћства, па ма како он био сигуран да је то лице које се за пуномоћника представља заиста пуномоћник. Исто тако, пзвршни оргагт не би могао битп разрешсн од дужности коју има, по нг.веденом пронису §-а 481., да тражи од дотичнога надметача пуномоћство, пристапком заиитересованих страна, дужника и поворилаца, да он пуномоћство од тога надметача не мора тражити већ да му може, и без тога, дозволити да лицитира у име онога за кога тврдн да га је опуномоћио. Јер, ако продаја па овом надметачу остане, а но докаже се, накнадно, да је он био пупомоћник, онда таква ') »У томе што полицијски чиновник одбије ноког од лицитирања, ма да оуд узе да лицитант иијо био озбиљан купац, нма основа ла се јавна продаја уништи. Одлука одел.ења Каоационога Суда од 3. Јануара 1876. год. бр. 5870.»: Н. Крстић — Г. Никетић, ор. сИ., стр. 431..

продаја не може опстати зато што нема купца: онај који се је надметао и купио није то чинио за себе и у своје име, а онај, пак, за кога је и у чије је име он то радио није га био на то овластио. На тај начин, продаја би била уништена, и морала би се друга продаја наредити, што све не би било да извршни орган нијо био допустио надметање тобожњем пуномоћнику, када овај већ није могао пуномоћство показати. Да приметимо да се овде не би могло рећи како је то право заинтересованих страна, дужника и поверилаца, да се оваквим евентуалноотима изложе и тиме себе, можда, оштете, јер је овде у питању још један интерес, интерес јавни, који захтева да се и приватни послови који су у раду код власти не одуговлаче већ да се што ире сврше. Што заинтересовани, а на име повериоци, могу, то је да одустану од продаје (§. 478.а), али они немају права да, не одустајући од ове, посао извршне власти комплицирају и увећавају. Према томе, извршни орган неће примити, као лицитанта за другог, оно лице чије пуномоћство не би, са Формалпе стране, било онакво какво оно треба да буде према прописима §§.-а 78. и 79.. Пуномоћство, у осталом, као што се види из §-а 479., не мора бити поднесено у оригиналу : препис, али оверен влашћу, довољан је. Ако оваквог пуномоћства пли оваквог преписа пуномоћства нема, извршни орган неће дотично лице пустити да, као пуномоћник, лицитира: немати правнлно пуномоћство, или немати доказ за такво пуномоћство, то је исто као и не бити пуномоћник. 1 ) Што се садржине пуномоћства тиче, из ње се мора видети да је пуномоћник овлашћен да може за властодавца купити. У осталом, довољно је у опште једно овлашћење у том смислу, и није потребно да се у пуномоћству изречно каже да пуномоћник може за властодавца куиити и на јавној иродаји. Куповина на јавној продаји равна се, са гледишта власти пуномоћникове, са обичном куповином. Ако, по претпоставци, пуномоћство гласи ипак тако, онда. за олучај да је властодавац одредио цифру до које пуномоћник може нћп у надметању, извршни орган но треба да допусти овоме даље лнцитирање, чим је он дао највећу, у своме пуномоћству означену, цену: преко те цене пуномоћник није то више (§. 611. гра1). зак.) и он се, даље, може надметати само у своје и:,:е. Ако лице кој'.; се као пуномоћник хоће да надмеће имаонакво пуномоћотво какво предвиђа^. 83. (»пуномоћије опште"), оно не може лицитирати. пошто такву власт пуномоћник са тим пуномоћством нема. Али, било би довољно онакво пуномоћство о коме говорн §.613. грађ, законика: то је пуномоћство по коме, истина, пуномоћник нема изречну власт да може за свог властодавца купити, алн по коме

') О лицитирању за другога говори аустриски закон о извршењима (Ехеси1шп»ог(1пип§;) од 1896. у другом ставу §-а 180. ( а Апћо1е ешев УегЧге^егз ЈигГеп пиг 2и§Је1аз8еп -»егЈеп, «гепп Дезвен Уег1ге1ип§зћеГи5П188 Јигсћ 6(1еп1Нсће 1Јгкип(1еп оЈег 6ГГепШсћ ћее1аић1§1;е Уо11тасћ|; пасћјЈетевеп 181»),

он може овога »задужпти«. Нема спора да власт »кога задужити" (термин §-а 613. грађ зак.) садржи у себи, и тим пре, и власт за кога купити: када пуномоћник може властодавца задужити једностраним уговором (зајмом, §. 593. грађ. зак.), при коме ће властодавац имати само обавезу а не и право, у толико више може он за њега, властодавца, закључити и уговор о продаји и куповини, код кога ће властодавац једновермено бити и поверилац и дужник (§. 641. грађ. зак.). У сваком случају, за власт да се за другог може купити не тражи се специално пуномоћство. »...Особито само на те послове гласеће пуномоћство" изискује закон једино за правне радње побројане у §. 614. грађ. зак., а међу њима нема и уговора о продаји и куповини. Ако је у питању законски заступник, извршни орган мора се, најпре, уверити о томе да ли је лице које се као такво представља и које хоће да се за репрезентиранога надмеће збиља законски заступник овога. А што се, пак, тиче властп заступникове да може за репрезентиранога купити, извршни орган мора знати, по званичној дужности, да ли он ту власт има: пошто власт заступникова има овде извора у самом закону, то чиновник, по самом §. 14. грађ. законика (»Незнање закона већ обнародованога никоме не помаже, и нико се незнањем закона извинити нли браниги не може«), који, нарочито важи за јавне органе, мора бити обавештен о границама законскога пуномоћства дотичнога лица. Ако пеко хоће да се надмеће за другог, а нема у опште пуномоћства или му пуномоћство није, било по Форми било по садржини, исправно, извршни орган ће га опоменути, да он може лицитирати, ако хоће, само за себе и у своје име. (§. 481. Гп /гпе). Пристане ли то лице да тако ради, онда извршни орган има да извиди, да ли оно не долази међу оне појединце који се лично надметати н« могу и који, због тога, морају из лицитирања бити искључени (§. 479.). Не пристане ли. пак, тада ће извршни орган то лице одбити од надметања, јер нити му се може допустити да за другог лицитира, када није пуномоћник, нити се опо може нагнати да лицитира за себе и у своје име, када то неће. 1 ) Разуме се, да се извршни орган, пре него што допушти неком да лицитира, има да извести о идентичности тога лица : протокол лицитације јесте јавна исправа, (§. 187.), због чега и ту власт, као и у другим случајима у којима су приватна лица заинтересована, мора се претходно уверити да ли је дотично лице заиста она личност за коју се оно представља [в., н. пр., чл. 168. Правила о поступању у неспорним (ванпарничним) делима]. 2°. 0 кауцији. Да би се једно лице, које иначе има способноот да буде лн-

') (( Кад неко хоће да лицитира за другога а не за еебе, па то изјави, а не покаже овлашћење да можо лицитирати, ако га полицијска власт не прими за лицитанта, нема повреде § 479. Грађ. Суд. Пост., нити узрока из § 501. Грађ. Суд. Пост. да се продаја уништи. Од»ука опште седницо Касационог Суда од 26. Фебруара 1876., бр. 919.»: Н. Крстић — Г. Никетић, ор. сИ., стр. 431..