Policijski glasnik

БРОЈ 51. и 52.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 403

новцу, папирима или залози, ону диФеренцију. Прост поверилац можо бити сигуран за наплату, ако је н. пр. за његов рачун узето добро у попис, пошто попис ствара залогу (§ 469.). Овај случај и пррдвпђа, за простог повериоца, § 479., али тај случај иије једини. Шта је главно заослобођење једног неинтабулисаног повериоца од давања кауције, то је, да он, на пописаном добру, има залогу која, обсзбеђујућп му наплату, прави излишним полагање кауцпје од његове стране.') Не мора зато он бити онај поверилацза чији је рачун пописано добро узето у поппс. На пример, једна покретна ствар налази се у залози код једног лица по уговору (§ 307. гра1>. законика), али ту ствар узме у попис, радм своје наплате, неки хирограферни поверилац, — што је сасзим његово право: Факат да је дужник неко добро своје дао у залогу не прави то добро неснособнпм да буде предмет пописа од стране других поверилаца. Бар такав изузетак од општега правила: да се свако добро дужниково може, ради нзмирења његових поверилаца, узети у попис, није предви^ен у § 471. који такве изузетке еадржи. 2 ) Као што видимо, закоиодавац говори овде само о кауцији код продаје непокретних добара. А шта је са продајом покретних ствари ? Да ли се и колика кауција ту полаже ? Код продаје тих добара, кауција се не полаже: закон је јамачно не тражи стога што се, но §. 483. (став први), излицитирана цена полаже одмах, ако се продају покретна добра. У самој ствари, кауција би иту могла имати свога разлога: прво зато да покаже о тиљност и солвенцију лицитанта, а, затим, да, колико толико, обезбеди штету која може евентуално отуда произићи, ако купац на тој продаји не би, као што иаређује §. 483,, одмах излицитирану цепу положио, те би се морало исто добро понова продавати. Наиослетку, могу бити изложена продаји и таква покретна добра која вреде много вигпе него и непокретна, као н. пр. јувелирске ствари, земљорадпичке машине, рецимо каква парна вршалица, стока, нарочито коњи од велике вредпости ит .Д.. У таквим случајевима, она горња два разлога, наведена у прцлог полагања кауције и код јавиих про-

') 0 томе када и неиитабулисаии повориоцп не полажу, ако су лицитанти, кауцију, можемо цавести примедбе одељења Касационога Суда од 15. Октобра 1902. год., бр. 7799.: С. Јањић, ор. сИ., Пол. Гласник, год. 1904., св. од 29. Августа, стр. 268.. 2 ) Нма, истина, у §471. оваква одредба: да се за извршеље пресуде не могу узети у попис <( ствари кирајџије или закупца, у добро господара унесеио, (§ 686. грађанског законика), које би за безбедност кирије нужне било,» али ни то није тачно. И то се ствари могу узети у попис, од стране других поверилаца кирајџије или закупца, само н.их није господар добра дужан пустити из руку, док му се прегходно кприја односно закупна цена не положи, право нознато под именом шз ге1оп110Шз и које право има, осим господара добра под кирију илп закуп издатога, и сваки поверилац еа ручном залогом (§ 686. и 325. грађ. зак.). У таквом случају, повгрилац заложни, ма да ои није тражио продају сгвари, није дужан, при лицитацији, платити кауцију. § 479. мора се и ту применити, јер оа^ега еа! га110, и ано изгледа да је законодавац, употребљујући речи: «неинтабулисани повериоци*, мислио само на продају непокретних добара.

даја покретних добара, још више добијају значаја. Законодавац је, не пропиеујући кауцију за те продаје, имао свакако у виду оно сјцос ! р1егитс{ие Ш, то јест он ,је мислио , и сасвим нравилно, да ће такве продаје имати, махом, за предмет ствари од мале илп бар мање вредности, да ће, при њима, баш због тога, бити много лпцитапата и да би се лицитирање веома отежало, па обостраиу штету н дужника и поверилаца, ако би се и ту тражнла кауцнја. ж. Пери1>

ПРОДУЖЕНИ злочин (свршетак) б.) Као што се впци из наиред изнетога излагања, баш и сама правилна примепа тога појма у законодавству, у вигае случајева пропзводи рђаве правне послодице, некад у корист оптуженога, а некад на његову штету. Ове неправилне последпце пе могу да се избегну, јер стоје у тесној вези са самим нојмом продуженога злочина и при правилној примени тога нојма морају немииовно да наступе. в.) Кад се све ово узме у оцену, онда нас логика ствари упућује да се вратМмо на онај узрок, који је дао повода увођењу нашега појма у закоподавсто, те да видимо да ли он и данас стоји или је отпао. Као што је наведепо тај је узрок строгост кажњавања, оличена у кажњавању стицаја кумулационим системом. Питање је дакле, стоји ли потреба да се и даље задржп означени систем? Дајућн одговор на ово питање, ми утврђујемо ово што иде: По спстему кумулационом кривац треба да се осуди на казпу, која ће престављати збир казип за поједпна кажњива дела. Ме1)утим овај принцип не може да се потпуно изведе, некад по природи саме ствари, некад по сили закона. Тако: 1). Кад се кршзцу за једно од учињених дела има да досуди смртна казна или највећа казиа лишења слободе, онда друге казне лишења слободе ие могу да се примене (§ 69. т. а. иагаег казп. зак.). 2). Кад збир казни лигаења слободе за поједина кажњива дела достиже највећу меру казне лишења слободе дотичие врсте, онда свака даља казна престаје (§ 69. т. а, нашег казн. зак.). Према томе ако кривац учннп ма колико преступа, не може му се досудити већа казна затвора од 10 година и т. д. На тај начин у овом случајевима, који су многобројнн, отпада примена начела »Оиос1 сптта 1;о1; роепае" и поред тога што се у закогшма то начело узима као основица за кажњавање стицаја. И тако: применом овога начела у закопу се долази до недоследности, јер оно не може практички доследно да се изведс, па је и то један од разлога за његово одбацивање. 27 ) 27 ) Види о овоме опшириија разлагања у ки.изи (( Мотиви за иројект општег кривичног закоиика за краљевину Норвешку^, израђени од комисиЈе, постављене краљевом одлуком од 14. новембра 1885 г., по упуту Министарства иравде превео на немачки Ог X. Битл, Берлип 1907 г., к. §§ 02 —04, стр. 179.

Према овоме нема разлога да се и даље задржи овај систем, па је он у науци и иапугатен, а постепено губи се и у законодавствима, гди се прилази ткзв. асперационом принципу т. ј. систему одређивања једпе укупне казне на тај начин, што се кривцу досуђује казна за најтеже од дела, која су у стицају и та му се казна услед стицаја пооштрава. 98 ) Кад би се по оваквој системи судило неком лицу за какав продужни злочин, ондакако сви актови, ноједипачпи актови продуженог злочина, сваки за себе испуњавају законске услове за постојање тога кажњивог дела њему би се и имала и изрећи казна за то дело, с поогатравањем, које судија нађе за умесно, наравно у границама одређене скале. Међу тим по садањим одредбама законодавства о продуженом злочииу, тако се исто и данас суди: кривцу се одмерава казна за тај један злочин, а продужење му се узима као отежавна околност (в. § 70. срп. к. зак., чл. 56. холанд. казн. зак., 7 глава § 2. Финландског казн. зак. и т. д.). Тако дакле избацивање нашег појма из законодавства ни у колико не би ишло на штету кривца. Изгубила би се само та констатацпја. да се можда у конкретном случају дотични појединачни актови могу да сматрају за један продужени злочин, али се тиме не би ништа стварно пзгубило. Кад стоји то да је у више маха опасно повређен какав правно заштићени људски интерес (в. Лист, Уџбеник стр. 208), кад је у више маха учињено кажњиво де-

28 ) Овде није место да опширније говоримо о кажњавању стицаја у опште, али напомињемо да је у новијим закоиицима у опптте усвојеи изнети принцип за ублажавање казне код стицаја. У том погледу указујемо на ове законике и законске пројекте: немачки казн. закоиик Од 187! г. § 74-., бугарски од 1896, § 64 (где је изведено велико ублажавање); швајцарски пројекти од 1903 и 1908 г., чл. 52 и 56; норвешки казн. закоиик од 1902 год., § 62; аустријски пројекат од 1909 г. § § 65 и 66, и немачки пројекат од 1909 г. § § 90 и 9 I. Најбоље нам се свпде проииси норвешког законика и аустријског нројекта, и ми ћемо их овде изнети у преводу. Норвешки казн. зак„, § 62 гласи: 62. ( ( Кад когод једном иди више радњи учини више злочина или преступа, за које треба да се казии тешким или обичним затвором, онда ће се пзрећи ј^дна укупна казна лишења слободе, која мора бити строжа од минимума казне за поједино од дотичних кривичних дела и која ни у ком случају не сме прећи преко максимума казне, одређене за поједино од тих кривичних дела, више него половину те казие. Укупна казна по правилу има да гласи на тежак затвор, ако би се за које од дотичних кажњивих дела имала изрећи та казна. У колико би за једно од кажњивих дела имала да се изрече казна тешког затвора, изрећи ће се исте споредне казне и кад се досуђује обичан затвор, које би наступиле кад би се применила казпа тешког затвора }) . Аустријскп иројекат од 1909 г. § 65. «Кад когод учиии више кажњивих дела или кад једно дело долази под више казнених ирописа, онда суд одређује укупиу казну по следећим правилима )} . § 66. ( ( Кад се стеку или по закону или при Факултативној одредби, по избору учињеном од суда, казие исте врсте, онда се има одмерити једна укупиа казна у границама између за једну четвртину повећаиог највећег минимума и за четвртину повећапог највећег мнксимума прописа, који су у стпцају. Овим се искључује повећање за једну четвртину због пот новно тешке осуде. Кад се стску разне врсте казни лишења слободе, одмериће се унупна казна у пајтежој врстп казие по истоме правилу. ГЗбог стицаја с једпом сразмерно нознатиом казпом неће се повећаватп макеимум пи минимум 0 .