Policijski glasnik

ОТРАНА. 12

жења потпиоивао као трговац, ие може бити доказ да он није земљоделац, кад се он није Фактички занимао трговином. У овај опор умешао се и стецишни дужник А. тражећи за себе и другог оина такође да се примени §. 471. т. 4. грађ. суд. постунка. Бранилац стецишне масе навеоје, да је дужник А. и у време задужења и у време пада под стечај био трговац а не земљоделац, о чему је поднео као доказ оглас о објави отварања стечаја. Првостепени је суд био пресудио, да тужилац и умешач А. имају права на благодејање из §. 471. т. 4. грађ. пост. из имаовине стецишне масе умешачеве, нашавши да је умешач земљоделац, пошто се поднетим уверењем суда општинског тврди, да је умегаачу од увек главно занимање било земљорадња. Апелациони Суд је, пресудом од 9. јуна 1909. год. Бр. 2884, која је донета по примедбама Касационог Судаод 24. марта 1909. год. Бр. 3662, одбио тужиоца и умешача од тражења, налазећи да они нису ничим доказали да је умешач земљоделац, док се на против из акта спора види: да је умешач — стецишни дужник А. објавио Фирму своје трговачко-механџијске радње и да се као трговац потписивао, те се према томе има сматрати, да му је механисање главно занимање, па ма да је он поред тога упражњавао и земљоделство као споредно занимање. Ио жалби тужиоца М. и умешача А. Касациони је Суд, нримедбама својим од 23. октобра 1909. г. под Бр. 11181, поништио поменуту пресуду Апелационог Суда са разлога: »Апелациони Суд није у свему поступио по примедбама овога суда од 24. марта 1909. год. Бр. 3662, ма да је ово био дужан учинити према § 330. грађ. оуд. пост., кад их је већ усвојио. Тако, кад је поменутим примедбама датим на пресуду тога суда Бр. 5687/908, између осталога, суд био упуКен, да спорни Факат, да ли су тужиоци земљоделци, или се по закону за такве не могу сматрати, оцени с погледом на тач. 1. Правила Г. Министра Правде оштампаних испод текста тач. 4. § 471. грађ. оуд. поступка, по чијем се наређењу за земљоделце оматрају и она лица, која се земљеделством не би искључиво занимала, само ако би им оно било главно занимање, којим би себе и своју породицу издржавали, — и, да је услед тога оуд дужан да извиди, да ли тужиоци, и ако би ое другим чим занимали, нису таква лица, којима је земљоделотво главно занимање, као што они наводе. Према томе је Ацелациони Суд био дужан, да у смислу § 166. грађ. суд. пос.т. по званичној дужности прибави потребне доказе о овоме, а од власти, која је за издање истих једино надлежна у омислу тач. I I . поменутих правила, и да с обзиром на исте оцени спорни Факат и тужбено тражење расправи, а не да то чини и без овога извиђања и прибављања доказа. Разлог суда да су тужиоци сами били дужни, да о томе поднесу потребне доказе, услед тога што су својим ранијим поотупцима сами противу

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

оебе далп доказа да ниоу земљоделци, не може опотати по закону, кад је благодејање из поменутог законског пропиоа, које је дато земљоделцу, јавног карактера, и као такво не може бити остављено појединцима, да га они сами бране и доказују, већ су судови дужни да о њему по званичној дужности воде рачуна. То, нак, што је тужилац. А протоколисао Фирму за трговачко-механџијску радњу на своје име, и што се на својим обвезама као трговац потписивао, није разлог да се он не може сматрати за земљоделца, за каквог се сада издаје, једно за то, што је поменутом тач. П. Правила Г. Министра Нравде јасно казано, који су законски докази о томе, да ли је извесно лице земљоделац или није, а друго и за то, Н1то само протоколисање Фирме трговачке, није доказ и о томе, да се дотично лице, које је Фирму иротоколисало, заиста и бавило трговином, а још мање може бити доказ о томе, да му је ова трговина била обично занимање, да би ое у смиолу § 1. трговачког законика за трговца могло сматрати." Апелациони Суд није примио ове примедбе Каоационог Суда, већ је даоследеће противразлоге од 29. октобра 1909. год. Бр* 4589.: „Касационп Суд примедбама овог II. одељења Бр. 3662, од 24. ма^зта тек. год. поништио је пресуду Апелационог Суда Бр. 5687, поред осталог и са разлога, што пресуда није све доказе ценила, због чега Апелациони Суд није тада ни дао своје противразлоге на поменуте примедбе, но их је усвојио и исте упутио првостепеном суду, да би се и парничари могли упознати са оадржином цоменутих примедаба и да би дали потребну реч на дослеђењу. По свргаеном дослеђењу Апелациони је Суд, као судећи суд, дао своју оцену о свима доказима у својој садањој пресуди и сматра да је та оцена не само правилна, но да је и у духу закона донета, јер ово и овако гледиште Апелационог Суда у судокој пракси до сад је било стално и непромењено. Дужноот доказивања оспорених Факата била је на тужилачкој страни и она је требала за своје тражење поднети неоумњиве доказе, којима би и суд убедила у истинитост навода. Тужена отрана спори да је умешач А., отац тужиоца М., земљоделан, јер је поднела доказе, који несумњиво утврђују да А. није земљоделац, нити се за оваквог може сматрати по закону, а без утицаја је на пресуђење, да ли се А. бавио земљоделством, као и то да ли му је земљоделство било главно или споредно занимање. Умешач А. објавио је своју Фирму о вођењу радње механско-каФанске у селу Т\. и у огласу, потврђеном код надлежног суда, сам умешач А. именовао је лице заделовођу радње, погато је он био другим трговачким послом заузет, те ту радњу није могао лично водити, а кад то стоји, онда Апелациони Суд није имао законског оолонца, да и механско-каФански рад појединаца огласи за споредно занимање, јер такав се рад и то занимање није никад оматрало за опоредно, па то се ни сада овом пресудом није могло учинити, баш и да је

БРОЈ 1. и 2.

тужилац доказао, да со свакодневно земљоделством бавио, а да у своју механско-каФанску радњу није ни улазио. Због тога је и позивање примедаба Касационог Суда на правило Г. Министра Правде уз т. 4. § 471. грађ. суд. пост. неумесно, јер се та правила на овај кончретан олучајне могу примеиити; једно, што механско-каФанске радње та правила (тач. 1:,) не помињу и не обележавају као радње споредних занимања, а друго* што је јасно и неоумњиво да је А. са тим радом у механоко-каФанској радњи имао приноое (зараде), када је себи одредио п деловођу те ново-отворене радње, а тај посао кад је рентабилан и има доходака, не може никако бити безначајан, нити се може сматрати као узгредно, епоредно занимање. Пре него је изрекао своју пресуд"у', Апелациони Суд је натпао, да је опор довољно извиђен п да проверавање ФакатН' о статусу тужилачке етраНе није "било потребно да чини сам лично, пошто је несумњиво утврђењо, да је А. трговац и да је имао механеко-каФаноку радњу до овог пада По отечај, Једно то, а друго, што је Апелациони Суд доносећи своју пресуду имао у виду, да му је дужност да очува и трговачком реду и појединцима ону веру, коју имају у судски рад и рад друге државне власти (на пр. која је дала А. дозволу^за отварање механске радње) и да они не дођу до убеђења, да су их и судови и друге државне власти, које су пуноправне поправе давале да је А. трговац, подражавати у обманп и заблуди, да је А. трговац, а то онда, према примедбама Касационог Суда, да није. Оглас о вођењу механске радње доказ је, да је А. у времену потврде тога огласа био трговац — јер су власти такву потврду дале — и да је као такав добио дозволу надлежне власти за држање механске радње, а тај оглас био је убедљив доказ за свакога повериоца А. овог, да је пословна трговачка веза између поверилаца и А. била пословна веза са трговцем А., а не са земљоделцем А. Начело, које је иоставио законодавац у § 537. грађ. законика, овде у овом случају несумњиво има своје примене. Тужилац А. при прављењу дугова и давању обвезе по разним уговорима, свуда се издавао и потписивао као трговац, што је Фактички и био. И кад би ое уовојило то гледиште, да је прибављање доказ за тужиочев статус јавног карактера, а у циљу том да би ое заштитило благодејање, које^законодавац даје земљорадницима — онда шта бп ое могло рећи за рад тужиоца и однос, који је он у пословном раду као трговац имао и с властима и појединцима: у давању обвеза и примању новца. Зар тај рад, који је он као трговац чинио у пословању није био јаван и за сваког убедљив, да прављење обвезе и примање новца не чини земљоделац А., но каФеџија и трговац А. Зар се сме дозволити ма којој државној власти, па и судовима да иду на руку и таквима, који на рачун свог богаћења употребљују и таква средства, да би своје повериоце држали у заблуди