Policijski glasnik

СТРАНА 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1. и 2.

Прва књига: 0 злочинима. Општи део. У првом одељку одређује се надлежност, простирање казненог законика и време кад се има судити по овом закону. Овај закон важи и за војна лица, с тим да се задржава право за нарочите одредбе војног казненог закоиика. Истим је одељком регулисано суђење за злочине Швајцараца извршене у иностранству, а најинтересантнија је одредба о извесним злочинима странаца у иностранству. Њу опредељује члан 8. тачка 3., која гласи: »Странац, који у иностранству изврши злочин трговине са женскињем, који произведе опасност злочиначком употребом распрскавајућих материја и распрскавајућих бомби или који ФалсиФикује новац, банкноте, емисионе папире, кажњава се [10 швајцарском казненом законику, ако се налази у Швајцарској и није издат дотичној држави«. Члан 9. опредељује место извршења дела овако : »Учинилац чини злочин тамо, где га је извршио или где га је покушао извршити, и тамо, где је наступила последица дела или где је по његовој намери требало да наступи®. Други одељак говори о злочину. Како су за ре®орму казненог законодавотва једно од најважнијих питања: ма,лолетници, то ћемо изнети у целости сва четири члана који говоре о деци, младои малолетницима. Члан 10. Деца.. 1. Изврши ли које дете испод четрнаест година дело које је казнимо као злочин, неће се кривично судити. Судија има да утврди стање ствари и да узме тачне извештаје о телесном и душевном стању здравља детињег и о његовом васпитању. 2. Ако је дете напуштено или морално покварено или изложено опасности, судија ће га предати управној власти да га ова збрине. 3. Захтева ли стање детета нарочито поступање, нарочито ако је дете душевно болесно, слабоумно, глувонемо или епилептично, судија ће га улутити управној власти. Управна ће власт наредити онакво поступање, како то захтева стање детиње. 4. Ако дете није напуштено, нити је морално покварено, нити му прети опасност, и ако не потребује никакво нарочито поступање, судија ће га предати школској власти. Ако школска власт нађе да је дете погрешило, онда ће га укорети или ће га казнити школским затвором. Члан 11. Младолетници. Младолетник је онај ко је напунио четрнаесту, али још не осамнаесту годину живота. Изврши ли младолетник које дело казнимо као злочин, с њим ће се поступити на основу ових принципа: 1. Ако је он напуштен или морално покварен, судија ће га упутити у један завод за принудно васпитање, који ће само том циљу служити. Он ће остати у заводу све дотле, док то захтева његово васпитање, али ипак најмање годину дана. Ако је, пак, напунио двадесету годину, коначно ће се отпустити из тог завода. 2. Ако је младолетник толико морално покварен, да се не може примити у који завод за принудно васпитање, или да не

може да остане у заводу за принудно васпитање, онда га судија предаје корекционом заводу за младе људе, који служи искључиво томе циљу. Он остаје у том заводу док се не поправи, на ипак, по правилу, најмање три године и највише дванаест година. 3. Надлежна власт решава о превременом отпуштању васпитаника из завода за принудно васпитање или из корекционог завода; о томе узима мигаљење од чиновника заводских. Она се, са застунницима заштитног надзора, брине о њиговом животу и надзирава га. Злоупотреби ли отпуштени слободу пре истека једне године, биће враћен у завод; у противном случају сматра се као потпуно отпуштен. Ипак му, и после тога времена, заступници заштитног надзора указују помоћ и заштиту. 4. Захтева ли стање младолетника нарочито поступање, ако је он душевио болестан, слабоуман, глувонем, епилептичан, или ако је необично заостао у свом духовном и моралном развитку, судија ће наредити поступање какво захтева само његово стање. 5. Ако малолетник није ни напуштен. ни морално покварен, судија ће му, ако нађе да је крив, досудити укор или ће га казнити особеним затварањем, најмањпм три дана и највећим два месеца. Затварањем ће се вршити у згради, која не служи као казнени завод или као кућа за принудни рад. Малолетник ће се умерено оптеретити радом. Судија може да одложи затварање и да пружи осуђеноме пробног времена најмање шест месеца и највише годину дана, ако се по његовом карактеру и владању може очекивати, да ће се тиме одстранити од злочина и поправити. Оправда ли он очекивање до истека пробнога времена, затварање отпада; у противном случају има се извршити. 6. Рокови за застарелост смањују се на половину. Члан 12. Изузет ак за младолетника. Ако је младолетник на дан судске пресуде напунио осамнаесту годину, а не може се упутити ни у завод за принудно васпитање, ни у корекциони завод за младе људе, судија ће га осудити као малолетника (члан 13). Члан 13. Остали малолетници. Ко је у време извршења деланапунио осамнаесту, а још није двадесету годину, биће суђен по овим нарочитим одредбама: 1. На место доживотне робије долази робија не мања од пет година. 2. Ако је за извесан злочин предвиђена казна лишења слободе одређеног трајања, судија није везан за ту одредбу. 3. Кад постоје олакшавајуће околности судија може изрећи место робије тешки затвор од најмање шест месеца и највише нет година, а место тешког лаки затвор. '1. Осуђивање се не може изрицати одузимањем грађанских права. 5. Рокови за застарелост смањују се на половину. 6. Ови се осуђеници у сваком случају потпуно одвајају од других осуђеника, докле год су малолетни.

У одредбама за неурачунљиве и умањено урачунљиве злочинце нема нарочитих новина, сем код извршивања казне над умањено урачунљивима. Та одредба гласи: Ако је отнао разлог, који је био повод обустављању извршења казие над којим умањено урачунљивим злочинцем, суд има да одлучи, да ли и у колико има да се још изврши казна. При том суд има да саслуша и стручњаке. Интересантан је препис о заблуди у противуправности: Ко изврши какав злочин у веровању да има право на то дело, може бити блаже кажњен. Од интереса је члан 24. који овако говори о иривичној тужби: 2. Ако је извесно дело казнимо само на тужбу, сваки ко је њиме повређен може у року од три месеца да тражи кажњавање учиниоца. Рок почиње чим повређени сазна за дело и име учиниочево. Ако је повређени неспособан за рад, на тужбу има право његов законити заступник. Ако је повређени стар шеснаест година и није душевно болестан, ои може и самостално подићи тужбу. Умре ли који повређени, на његово место долазе сродници. Ако је због једног дела подигнута кривична тужба, истрага се мора водити према свима саучесницима. 2. Кривична тужба може се повући, док не буде објављена пресуда прве судске инстанције. Повуче ли се тужба према једном окривљеном, повучена је према свима окривљенима. ( наставиће се) ... ♦!♦... КРИМИНА1НА ПОЛИЦИЈА *') Д|>. Луј Франк Полицијски романи уживајуданас нарочити кредит. Нећемо овде испитивати да ли је то оправдано, али констатујемо, да њихове невероватне историје пасионирају масе. Догађаји стварцог живота, међутим, су од много већег интереса за пажљивог посматрача јер, и поред свег стваралачког духа писаца ових романа, машта и Фикција ипак заостају иза узбудљивих комбинација, које трагедије и драме стварног живота посведневно стварају. Шарл Дикенс и Едгар По били су инцијатори ове врсте литературе. Прави тип полицијских романа створен је, међутим, у Немачкој. Ј. Д. Ц. Тем, бив. истражни чиновник, нрихватио се пера пошто је напустио своје судске Функције. Његови полицијски романи садрже један део истине, јер често износе успомене из службе. Габорио и Понсон ди Терај у Француској, а од скоро Артур Конан Дојл уЕнглеској, творац Шерлока Холмса, полицајца проницљивог и оштроумног, учинили су ову литературу популарном. Мора се, међутим, признати, да стварност извесних злочинапревазилази најбоље измишљотине Фантастичких и, на први поглед^

*) Насдов је ове студије у оригиналу: »1.е сггте с1е 1а гие (Гез ћггопЛеИеи — $1и(1е д.е роИсе сггтгпеИе« Рапв, 1909.