Policijski glasnik

БРОЈ 3. и 4.

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 27

по наговору личмости од које јо, зависан; ■Н . ако је тренутно пагпан на извршење злочина због велпког раздражења или увређености, којнма ннје он дао новода; ако је доказао пристојно кајање због злочина, а нарочито ако је према својим могућностима накнадно штету коју је произвео злочином; ако је злочин за време вођења истраге скоро имао да застари. 2. Ако је закон већ нарочито узео у обзир коју такву ублажавајућу околност, казна се више неће ублажавати. Иредлог је нарочито предвидео оквир ублажавању казне за случајеве кад се признаду ублажавајуће околноети, и то: Доживотна робија може се смањпти: на робију пе мању од десет година: Робија не мања од десет годнна: на робију не мању од пет година; Робија не мања од пет година: на робију не мању од дво године; Робија не мања од три или не мања од две године: на робију. Робија: на тешки затвор најман.и од шест месеца и највећи од две године; Тешки затвор не мањи од године дана: на тешки затвор не мањи од три месеца; Тешкп затвор одређеног трајања испод шест месеца: на тешки затвор; Тешкн затвор не мањи од месец дана: на тешки затвор; Тешкн затвор: на лаки затвор. Ако судија има слободаи избор нзмеђу робије и тешког затвора, онћеуслучају ублажавиих околности изрећи тешки затвор; а може спустити и казну тешког затвора, коју је законодавац предвидео за то дело. Овлашћује ли закон судију изреком, да ублажује казну по слободном умерењу, тада судија није везан за врсту дела и оквир казне који су предвиђени за злочин. Ако судија има слободан избор између робије и тешког затвора, он ће изрећи робнју ако је дело у опште грубо и показује поквареи карактер учиниочев. Код аоврата постоје ове одредбе: 1. Ако је неко због злочина осуђен на казну лншења слободе, а за време дела још нису прошле три године од како је издржао казну лишења слободе већу од шест месеца или од како је на место ње био у заводу за васпитавање на рад, судија ће му сразмерно повисити казну; он није везан за највећу меру казне која је предвиђена за дотичио дело, али не сме прекорачити највишу законску меру те врсте казни. 2. Инострана осуда заснива поврат, ако је учинилац осуђен у иностранству за злочин, због кога би но швајцарском праву могао бити издан страној држави. Ако је неко са једним или са вшне дела заслужио више казни лишења слободе, судија ће га осудити на казну за најтежи злочин, и ову ће сразмерно иовисити. Судија може повисити највећу меру предвиђене казне но ипак највише за једну ноловину. При том је ограничен на законско трајање те врсте казне. Истражни притвор може се сав или делимице урачунати осуђеноме у казну.

Осуђенима, којн су упућени у специјалне заводе, урачунаваће се у казну време бављења у тим заводима. Кривична истрага и казна отпадају кад учинилац умре или неизлечпмо душевно оболп. или кад буде иомилован. Застарелост злочина, оваква је: 1. Злочин застарева: за двадесет и пет година, ако се.кажњава доживотном робијом; за двадеесет година, ако се кажњава робијом не мањом од десет година; за петнаест година, ако се кажњава робијом не мањом од пет година; за дванасет година, ако се кажњава робпјом мањом од пет година; за осам година, ако се кажњава робијом ити тешким затвором или тешким затвором не мањим од једне године; за четири године, ако се кажњава другом којом казном, 2. Застарелост иочиње: на дан кад је учинилац извршно злочиначку радњу; ако је злочипачку радњу извргаио у разна времена, надан кадпоследњу радњу изврншо ; кад злочин проузрокује последицу, од дана када је последица наступила; ако злочиначко држаље траје, од дана када је то држање престало. 3. Издржава ли учииилац у иностранству коју казну лишења слободе, застарелост не тече за време извршења казне. Свака радња за извршење казне прекида застарелост. Злочин је у сваком случају застарео, ако је редован рок застарелости прошао за једну половину. За застарелоот казни вреде ове одредбе: 1. Казне засгаревају: Доживотна робија за тридесет година; Робија од десет или внше година за двадесет и пет година; Робија од пет до десет година за двадесет година; Робија мања од пет годнна за петнаест година; Тешки затвор већи од јодне годнне за десет годнна, и Свака друга казна за пет година. 2. Застарелост почиње од дана осуде, а код условне осуде после пробног времена. 3. Свака радња за извршење казне прекида застарелост. Казна у сваком случају застарева, ако је за половнну прешао редован рок застарелости. ( наставиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

С Е О X Р Е — Жак Ивел —

Једног снежии, мрачног јутра у јануару, стара судска кола одоше да приме са воза који је долазио из Париза, једног врло младог човека, који беше наименован за истражног судију у овој преФектури.

Жељан да успе у свету, Жорж Пјервил имађаше све услове да постигне успехе у другатву: беше пријатне спбљашности. лаког и елегантног изражавања, и имађаше навике великог света. Сви салони републиканске аристократије отвараху му се, и њему је стајало на вољу да бира, више пута преко недеље, или да се посади за сто за којим се игра бриџ, или да преврће ноте на пиану богатих наследница. Пјервил је најрадије посећивао милионара Лерикара, оца двеју младих, врло лепих девојака, Лусијене и Марте, које беху, истина, само сестре по оцу, али које су се ипак веома слагале. — Дакле, човек може већ да предвиди шта се догодило: обе се заљубише у галатног судију, који је био подједнако пажљив и према једној н према другој. Међутим, Пјервил се колебаше у свом избору: Лусијена, старија, изгледаше му као тица на грани, која непрестано скакуће и црвкуће, док Марта беше више резервисана, са мало меланхолије, гато увеличавагае чар њених очију. Али, најзад, судија одлучи у њену корист; он је затражи и дадоше му је. У очи верења, Марта осети изненадно сдабост која не престаде одмах, што је примора да дегне у постељу. Домаћи лекар, позван хитно, констатоваше, пренеражен, симптоме тровања. Он енергично предузе лечење; зло ишчезе, да се појави опет осам дана доциије, али јаче. Лекар понова дотрча, али овога пута његово лечење оста неуспегано, и Марта умре у жесгоким боловима. Сахранише је једнога мајскога дана у белој вереничкој хаљини, док се пролећна химна нтичија мешада са псалмима свештениковим. Недељу дана посде укопа, један месни журнал, који је дотле ћутао из прнстојности сасма појмљиве, врати се на случај ове чудновате смрти, окривљујући истражног судију да није у овој прилицн вргаио своју дужност; јер оддвеје ствари једна: или се гца Марта Лернкар, мучена неким тајним болом, сама отровала, и то је онда требало објавити ; или се човек обде, гато је вероватније, налази пред једним злочином, и у том случају судија је пренебрегао своју дужност што није трагао за кривцем. Савладавши своју тугу, Пјервнл нареди истрагу у кући, у којој се већ осам дана није престало с плачем; и сам пронађе, под једим Фотељом у библиотеци, један лист ишчупан из књиге, на коме се распознавало мало белог прашка, који анализом би утврђен као арсеник. Који је апотекар продао тај прашак? Које је то чудовиште што га је купило, да би остварило своју наклену намеру? То се брзо утврди. Лице које је иродавало отров, беше лекар код кога Лерикарови обично узимаху лекове, и оно што га је купило, беше Ана, млада собарица двеју сестара. Собарица не одрнцаше куповину арсеника, намењеног, како говораше она, на утамањивање мпшева, који јој веома досађиваху у њеној собици, горе под кровом.