Policijski glasnik

СТРАНА 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5.

Н. Н. из Веограда имао је станове за издавање у Веограду. Стручна комисија нађе, да су ти станови нездрави и кварт на основу тога мишљења и § 326. крив. зак. решењем забрани Н. Н. издавање под закуп тих станова. Ово решење одобри Управа града Београда, Министар Унутр. Дела и Државни Савет одлуком својом од 2. марта 1904. № 1335., ма да је Н. Н. сасвим правилно објашњавао, да се § 326. крцв. закона не може односити на овај случај као специјалан. Ту и такву одлуку, као што се види, одобрио је Савет, који у то исто време, у другим случајевима сасвим правилно о § 326. крив. зак. каже ово: да је тај законски пропис само једно овлашћење дато месној лолицијској власти, да може издавати наредбе и њима регулисати извесне законима нерегулисане правне односе из јавног живота, који носе карактер општности. г. Раније сам поменуо, да су првостепени судови касациони у погледу оцене законитости ових полиц. наредаба. Разни погледи, који могу код полицијских и судских власти постојати о томе, шта је законито, а шта не, могу често довести до великих незгода. Питање о оцени законитости долази пред суд, казали смо, онда, када је наредба већ примењена, — онда, дакле, када је лице на које су примењене, у извесним случајима, већ лишено слободе, јер се по § § 15. и 16. Полицијске Уредбе пресуде за дела из § 326. крив. законика могу одмах извршивати. Неопортуно је, према томе, хитати и без велике потребе, бар у првим случајима примене наредаба, користити се нравом из § § 15. и 16. Полиц. Уредбе, док се не види како ће суд оценити њихову законитост. Д. Законодавац може усвојити и озаконити правне принципе противне правном појимању, може регулисати друштвене односе противно правним обичајима; може донети непопуларне законе из Фискалних и других узрока и т. п., — па ипак негодовање према таквим законима биће мање него према наредбама полицијске власти, које су противне правном појимању, из којих се не види корисноот њихова по опште добро, и које се извршују сурово и без скрупула. Треба увек имати у виду, да те наредбе издаје полицијска власт, она иста, која врши код нас и масу других за грађане непријатних нослова; која по тим истим наредбама и суди и пресуде извршује, — па ће се појмити, да и добре наредбе ретко наилазе на добар пријем код грађана само за то, што их издаје неомиљена полиција. Љ. ЈоциЋ. КРИМИНАЛ.НА. ШИИЦИЈА (НАСТАВАК) Дете је са собом носило једну кутију за рад: дугачку 20 см., широку 15. см и високу 10 см., чији је поклопац био по-

кривен јастучићем за чиоде од зелене чоје. У кутији су биле ове ствари: плетиво од црвене вуне, започетци везиљских радова, неколико побожних слика и један стари молитвоник са изгужваним листовима, штампан у Зеховој штампарији у Брен ле Конте. По изласку на улицу, Жана се зауставила пред кућом и тада су јој пришли неколико школских другова и другарица и провели с њом у разговору неколико минута. Овом приликом Жана је отворила кутију за рад и показала им своје слике, а потом се с њима опростила и пожурила матери. Док су деца настављала прекинуту игруЧ и необраћајући више пажњу на своју другарицу, дотле је Жана, радосна и весела, хитала кроз вечерњи сумрак да за навек ишчезне у необјаснимој мистерији једног гнусног и одвратног злочина. * * * Жана је напустила кућу и пошла матери у 7 часова мање 10 минута; пред кућом је, као што смо видели, застала неколико тренутака у разговору са друговима и другарицама, а потом је отишла и ишчезла. Ово је било први пут, да је она сама отишла у вече од куће. Пошто се овог вечера дете не беше вратило кући до 8 1 / г часова, стара Ван Галкова посла своју трећу кћер Жану код Франсоазе да види шта је са малом. Девојчице тамо не беше. Може се већ појмити материна узбуђеност, страх и очајање. Две сестре вратише се одмах у родитељски стан. Радост и мир напустише за свагда ову, раније тако мирну и срећну кућу, и уступише место бризи, очајању и жалости. Прва брига жена била је, да о свему известе људе, и с тога су одмах отишле и нашле старог Ван Галка и синове му: Мишела и Виљема. У исто време очајна мати јурила је грозничаво по целом кварту, и по дућанима и крчмама распитивала за несталу Жану, али узалуд: дете не беше нигде виђено. У 9'/ 2 часова Франсоаза извести о нестанку детета сиомоћну полицијску станицу у улици »Ба Рхаисе®. Стари Ван Галк, међутим, напушта своју дужност у позоришту н, по допуштењу дежурног полицијско'г оФицира, извештава преко позоришног телеФона све полицијске станице о Жанином нестанку. Бојећи се какве отмице или освете стари, после овога, одлази са сином Мишелом у стан Жаниног оца, који изјављује да девојчицу није ни видео, и позива Ван Галкове да му прегледају стан. Видећи га озбиљно узбуђеног, стари Жак му верује на реч и враћа се натраг. За ово време његова жена беше отишла са једном ћерком у болницу Сен - Жан, одакле је преко телеФона тражен извештај од свију болница по предграђима о томе: да ли је овога вечера у коју од њих донето какво болеоно или рањено лице ? Одговор је био негативан. Несрећне жене вратише се кући исцрпл>ене и сломљене. Тачно у поноћ, млађи Ван Галк, Виљем и Јулире Кипр, син једпе глумице из Фламанског позориште, стигоше у полицијски комесаријат III дивизије. Ми-

стериозни накот већ је био донет и отворен. Пошто су познали леш Жанин, напустише у очајаљу комесаријат и одјурише да страховиту новост саопште Фамилији. И Франсоаза се вратила, али од ње крију истину: саопштавају јој само да је мала нађена, и да је због повреда по ногама морала бити пренесена у болницу. У попоћ и четврт, стари Ван Галк и Мишел враћаху се из Моленбека. На углу улице »Баекеи®, готово пред самим њиховим вратима, очекиваху их два господина. — Ви сте, без сумње, деда нестале девојчице... Излишно је да и даље трагате... Дете је нађено... Оно је жртва једног малог несрећног случаја... Изволте с нама у комесаријат; тамо га можете видети. Човек, који је ово говорио, био је Жонсен, оФицир судске бригаде. Стари Ван Голк и Мишел пођеше за полицајцима у полицијски комесаријат, где им открише један део истине. Сломљен од бола и туге, стари не имађаше снаге да последњи пут види црте драгог детета. Индентитет Жанин званично је утврђен изказима њених ујака: Алберта, Мишела и Виљема, и познаника: Јулија Кипра и гђце Валерије, сусетке Ван Галкових. У 1 х / 4 час по поноћи полиција је отпустила све ове личности, а у 3 1 1 г часа изјутра свп Ван Галкови беху поново позвати у полицијски комесаријат, у коме се већ налажаху: државни тужилац Нажел са својим помоћником; истражни судија Хаво ; лекар Јулије Ленер ; судски лекари: Д-р Лебрун и Хежер Жилберт: шеФови полиције и судски агенти. Истрага отпоче. У 5 часова изјутра стари Ван Галк, за време испита, сазнаде истину у свој њоној страхоти. У 9 часова изјутра, власт допусти Франсоази да се повуче, са налогом: да се одмах, и то околним путем, избегавајући улицу »Ваекеп к , врати у свој стан. * * * Новост о злочину још изјутра била је позната целом Брислу. У тесној улици „ШгопЛеПез'', пред зградом државног тужиоца, одмах се скупила маса света. У 9 х / 2 часова једна жена иђаше нервозно и узнемирно улицом „Баекеп® ка Фламанском позоришту. Опазивши издалека гомилу, прпближи јој со и, радознала, упита једног господпна за узрок њеног скупљања. — На овом је месту ноћас нађен један пакет, у коме је бпо леш једне мале и плаве девојчице од 8 год., која је силована, убијена и исечепа на комаде, одговори непознати. Чу се један промукао и очајан узвик: »Жана и , а потом жена подиже руке у вис и паде као маса, громом погођена. Пренесоше је одмах у једну оближњу кућу. Кад је после неколико часова дошла себи, била је у стану својих. родитед.а.. Ова жена бешс Франсоаза Ван Галк, мати Жанина. Она је, као што се види, сазнала за смрт свога детета на начин достојан канибала примитивног Конга.