Policijski glasnik

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 71

фонд не могу задржавати од оне половине плате, која је чиновнику загарантована напред поменутим законом од сваког пописа, јер сем случаја § 58. зак. о чиновницима грађанског реда, закон Вије предвидео друге случајеве, да се и ова половина плате може оптеретити каквим наплатама®. »И држава, дакле, за порез и пензиони фонд за проценат појављују се као повериоци, према којима чиновник стоји у обавези по самом закону, те се и обуставе за њихов рачун имају извршивати као и све друге обуставе уговорних поверилаца т. ј. из оне друге половине, која чиновнику није заштићена«. »То пак, што је у закону казано, да ће се друга половина илате моћи употребити за измирење приватних новерилаца, не значи, да ови имају права на целу ту другу половину плате, без обзира на претходне тражбине као што су порез и поменути проценат, већ само то, да закон ту другу половину чиновнику не штити и не брани од пописа за његове обавезе, па биле оне ма какве природе, јер нигде у закону није изрично казано, да једпа половина плате припада повериоцима приватним за њихово измирење, као што је, према напред наведеном, казано, да се сем случаја § 58. закона о чинов. грађ. реда, једна половина плате, не може чиновнику обуставити и у попис узимати". „Са изложених разлога Касациони Суд је мишљења: да се и џорез, који чиновник илаАа и ароценат за аензиони фонд за удовице и децу умрлих чино/зника, имају обустављати и наила&ивати из оне иоловине илате чиновничке, из које се вргие и обуставе за ириватне иовериоце, тако да једна иоловина систематске илате чиновничке остаје њему неокрњена за издржавање његово и његове иородице"-.

Одлука опште седнице Касационог Суда. И казивање оштеКенога, а не само иовређеног, узима се да је основ из тач. 5. § 121. крив. иостуика. Начелник среза расинског опровео је тужоом два земљоделца из Црквине зато, што су у забрану 3. М. посекли 98 растових дрвета и тражио њихову осуду. Првостепени крушевачки суд је оптужене ослободио стављања под суд решењем од 7. марта 1909. год. №8322, налазећи да нема никаквих доказа да су они ову горосечу извршили. Но по жалби приватног тужиоца Касациони Суд примедбама својим од 19. августа исте год. № 8494, поништио је решење поменутог првостепеног суда са следећих разлога: »Кад је повређеии у свомеправу, приватни тужилац 3. подижући тужбу опредељено изјавио: да су горосечу у његовом забрану извршила оба оптужена, онда првостепени судпогрешно налази, да ова представка повређенога означава само сумњу његову, да су му оптужени исекли гору у забрану, већ на против она је довољно јасна и онредељена, те, као таква, и чини основ подозрења противу оптужених из тач. 5. § 121. крив. суд. пост..

Ово у толико јаче, што повређени у жалби под обећаном заклетвом, тврди, даје оба оптужена на делу горосече ухватио". »Па како је овај основ довољан по § 161. крив. суд. пост. да би се оптужени могли ставити под суд, то је, према овоме суд погрешио што их је ослободио од стављања под суд". Крушевачки првостепени судније примио ове примедбе, већ је под 24. августом исте године дао следеће противразлоге: »У гач. 4. § 121 и тач. 3. § 123. крив. суд. пост. законодавац једновремено истиче и »повређеног* и »оштећеног" стављајући између њих рочицу »или«. Јасно је, дакле, да је на тај начин хтео да прави разлику између лица телесно повређеног, и лица, које је у својој имовини претрпело уштрба среством каквог кривичног дела — отитеАен. Да се ова два израза имају сматрати као два оделита појма, доказ је и то, што се у горњим законским прописима увек вели »повређени« или „оштећени", јер да је законодавац хтео да поменутим изразима разуме једно исто он би, без сумње, употребио један или други израз, посебице, и то најпре »повређени«, јер је свакако и »оштећени® повређен усвомеправу својине те и израз »оштећени« као повређени улази у генерални израз »повређени". »Да је овакво мишљење правилно види се из тога, што је у тач. 8. § 121. крив. пост. израз оштећени употребљен уз материјални израз »ствари® и то без израза »повређени®, који се пак противан овоме засебно спомиње у помен тач. 5. § 121. крив. суд. пост. и то уз ствари које једино могу бити познате лично телесно повређеном и то само у моменту самог извршења дела <( . »Према свему томе, кад се израз »повређени® у тач. 5. § 121. крив. пост. може односита само на лице телесно новређено, а не и на оштећеног онда у овом случају казивање приват. тужиоца — оштећеног 3. ни нод обећаном заклетвом не може да служи противу оптужених као основ подозрења из те тачке, а најмање да се они на основу истога ставч>ају под суд нашта горње примедбе погрешно упу^УЈУ овај суд«. Касациони је суд у својој општој седници од 18. септембра 1909. год. № 9434, нашао да су примедбе одељења касац. суда на закону основане и за то их је и усвојио, а противразлоге првостеп. кругневачког суда одбацио. М. Л. Р.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општинс луковске, актом својим Бр. 434, пита: »1. Истакнуто је питање: да ли председници, кметови, одборници изаменици, треба да се од дужности разреше, ако не буду нонова изабрани на изборима 28.

марта т. г., по чл. 101. зак. о општинама, или их треба разрешити тек онда, кад ново изабраним избор постане извршан по чл. 181. в. а да чл. 101. важи за изборе који настају после ових ; 2. По чл. 131. зак. о општинама, буџети општински, ако стопа приреза не прелази преко 50°/ о , не требају се, поред одобрења — решења — одборског, износити на одобрење и збору, док међу тим Господин Министар Финансија расписом ПБр. 234, у смислу чл. 33. зак. о општинама у вези са чл. 167. Устава наредио је, да се буџети који предвиђају стопу приреза и испод 5.0°/,, износе на одобрење збору општинском ; 3. Суд овај саставио је Азбучни списак за целу општину, па поред истог и за свако село понаособ — пошто је ова општина састављена од 3 села — и заједно послао на потврду Књажевачком првостепеном суду. Првостепени суд потврдио је списак за целу општину а за села није — већ исте вратио непотврђене. Суд овај понова је исте вратио првостепеном суду позвавши се на распис г. Министра унутрашњих дела од 15. јануара т. г. П№ 954, и објашњења у Бр. 5. Српских Новина ПБр. 28146. од 31. децембра пр. год. да су ови спискови потребни и да их првостепени суд треба потврдити. Суду овом част је умолити уредништво за објашнење: — на тачку прву када треба разрешити председнике, кметове, одборнике и заменике ако понова не буду изабрани, да ли по чл. 101. или 181. в. зак. о општ. — на тачку 2. — да ли да се суд управља по чл. 131. или распису г. Министра; и на тачку 3. шта треба суд да ради ако и овога пута првостепени суд врати спискове непотврђене. Пошто су сва ова питања нужна за што краће време, то нека изволи уредништво што пре и изнети своје мишљење. — На ова питања одговарамо: 1. Члан 101. закона о општинама, регулисава положај општинских часника у случајевима редовних општих избора у земљи, који ће наступити тек на крају 1912. године у смислу чл. 174. закона о општинама. Садашњи општински часници остају на својим положајима, у смислу последње тачке чл. 181. в. поменутога закона све дотле, докле се не уведу у дужност новоизабрани часници : 2. Ако би се за оцену питања под 2. гледало само на наређења т. 2. чл. 33. закона о општинама и чл. 167. Устава, оида би било тачно гледиште, истакнуто у распису г. Мннистра Финансија од 16. Фебруара ове год. Б.Пр.Бр. 234. Али како је то питање нарочито регулисано чл. 131. и 132. закона о општинама у са свим другом правцу, на име, да за прирезе до 50°/ о није у опште потребно одобрење збора, онда се треба редовним путем обратити иреко надлежне власти и тражити, да се распис доведе у склад са законским наређењима. Може се рећи, да су наређења чл. 131. и 132. у сукобу са оним из чл. 167. Устава и из чл. 33. зак. о општинама,