Policijski glasnik

СТРАНА 98

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСПИК

ВРОЈ 13.

јање, о коме говори поменуто законско наређење. Дакле, признавајући и сами, да од познатих одлука судских и административних власти, већина нагиње томе мишљењу, да су статус дужника и благодејање везани за време задужења, ми ипак налазимо, да то гледиште пе одговара ономе задатку, који се хтео ностићи оним наређењем § 471. грађ. суд. поступка, које, противно принципу слободног располагања имовином, чини позната ограничења. Полазећи одатле, да наређења § 471. грађ. судског немају свога извора у начелима грађанског права, нити су ресултат правичности у опште, ми им постанак налазимо у обзирима нужностн и целисходности. На име', да би се наше социјалне прилике, створене после ослобођења Србије, одржале и развијале у правцу који би спречио материјално опадање нашег сел>ачког сталежа, узакоњена је ова политичко-економска мера, да овај нити може задужитп, нити сам отуђити извесно своје имање. Та тежња претпоставшена је јавном кредиту, и остављено зајмодавцима да се према овоме ограничењу управл 3 ају, не забрањујући им да и даље кредитирају сељака, ако рескирају да буду оштеКени ако својом несмотреношћу даду зајам и онима, који немају више имања он наглавице (онога што им закон штити), или ако дозволе да одуговлачењем наплате дођу у тај положај. Узимајући, да је законодавац имао тежњу, да у најширим границама изведе ову заштиту сељачкога сталежа, ми се никако не можемо измирити са тим, да је он статус дужника и благодејање везао за време задужења. Јер, ако би се наређења § 471. тако разумела, онда би се одмах морало нризнати, да је тај циљ промашен још при самом доношењу закона. Ако би се, понављамо, узело: да је заштићена од продаје само она наглавица, којаје била потребна оцу приликом задужен.а, а да се те заштите лишавају његови синови, који се као пунолетни затеку у доба извршења пресуде о наплати тога дуга, онда би ова економско-политичка мера била безначајна, јер не би слречила сељачки пролетаријат, који би се из године у годину мнолшо и постојао опасан за државни живот, пошто се индустрија није развијала упоредо са његовим рашћењем те да га прихвати и створи могућност за његову егзистенцију, Кад овоме додамо и ту околпост, да § 471, поменутога закона говори само о тренутну иоииса за извршење пресуде, не говорећи ништа о томе од кад је и како дошла осуда, па том приликом ставља познату заштиту имовине за све пореске главе, онда се мора и узети. да он и статус п благодејање везује за време извршења наплате, а не за доба задужења. Само тако схваћена ова одредба одговарала би и тежњи законодавца онога времена и сувременој потреби нашега друштва. Само тако, понављамо, јер потреба одржања сељачког сталежа постоји и да-

нас скоро у истој мери, у којој је ностојала при доношењу номенуте економскополитичке мере. Без ње, и ако овако погрешно разумеване, ми бп имали легпјоне сељачког пролетаријата, који бн потресао осиове државе. Нама није страно, да многи споре значај овој одредби и налазе да је она више штетна за наше Финансијско јачање, јер ограничава стварање великих поседнпка п јаких пореских извора, али ми смело тврдимо да је ово заблуда, и да је ово ограничење имало благотворног утнцаја на наше економске прилике, н да ћс их иматн све дотле, докле се индустрија не развпје у земљп дотле, да онај, који остане без имаља пађе хлеоа у Фабрици. Истина о овоме нема никаквих ближих статистичких података. али за овакву оцену они чак нису нн потребни, јер јс номенути Факат несумњив. Мн н сами не идемо тако далеко у тврђењу, да ће ова мера моћи остати вечита, п да ће она спречити процес економскога пречишћавања, који јс у другим земљама већ зааршен, али треба да нам је тежп.а да га нотпснемо што дал.е од садашњостн. Издижући заштиту сељачког сталежа, још за дуго време, као један од големнх опгптих државних ннтереса, ми налазимо да у овоме нећемо бнтн усамл>сни. Дим. С. Калајцић

КРИМИНА1НА П01ИЦИЈА

(НАСТАВАК) 11. Да је ДелФина Дисар доиста видела Факте, које саопштава; да је говорила дстину као честпта и сапесна жена, она би се пожурнла да своју сведоџбу одмах достави власти, а не би се устезала скоро недељу дана. Доцније ћемо видети мотив овог устезања и узрок који ју је принудио да се пријави полицији у циљу сведочења. Овај дуг размак времена, у коме је ДелФина ћутала, претпоставка је неискрености у њеном казивању. 12. Полицијски оФицир г. Спител, који је саслушао ДелФину, изразио се о њој једног дана, али сувише доцне, овим речима: »То је угурсуз жена. Кад је човек ништа не пита, она говори без престанка. Чим јој се постави какво прецизно пнтање, она не зна шта да одговори, или одговара чудновато и околигано. Показали смо јој једну слику и питали је: да ли у њој познаје човека са пакетом? Одговорила нам је: »Лице тсгако могу да познам. али има једна ствар које се добро сећам: човек је носио ципеле па дугмета. <( Овај одговор најбоље показује стање сведокове душе и његову савремену несвесност. Порекло ове сведоџбе. Иснитајмо сада генезу ове сведоџбе, и потражимо којим је иутсм и у коме моменту догала до власти. Оне ноћи кад је злочин извршен, ДелФина се вратила кући у ионоћ и четврт.

Одмах јс легла у постељу и заспала првим, тешкпм и дубокнм сиом. У 2 часа изјутра њено собно друштво било је изненада пробуђеио. На улпци се чула ларма и вика Шарлота, њена млађа сестра, буди се прва, устаје нагло, отвара прозор, посматра п слуша. На улпци стоји, у потпуној спре.ми за службу, једаи полицијски агент, по изгледу узбуђен. Она у њему нознаје „Г1о1еуое1"-а, који беше дошао да хитно позове свога колегу »Господина Виктора«, којп је становао поред Дисарових. Агент Виктор нојављује со на прозору и пита за узрок изпенадног узнемиравања. „Обуцпте се одмах и похнтајте у дивизијски комесаријат. Извршен је страховити злочпн. Једна мала девојчпца силована је, убијена и исечена на ко.маде. Један део њеног тела нађен је око попоћи у улицн „ШгошАеНеа", пред кућом бр. 22, а према улицн »РЈеигз", у једном пакоту од угасите хартије. Дођите што пре. Цела полнција је мобилизована да би се извршила потера по кварту". Шарлота млада девојка од 22 године, попавља оно што је чула с прозора : „Страшан злочин. — Улица „ШгопЛеИев", улпца »Р1еиг8 к . Дете силовано и убијено,.. иссчеио на комаде... Пакет«. Тује п ДелФнна у заједнпчком кревету, држећи поред себе своју кћерчицу. У пола пробуђена, сломљена од умора, ужаспута од страха, под утицајем страховнте море, н она понавља: »Једно дете... силовано. . . убијено и један пакет.. улица »Нн-ошЛеИеа.. улица „Пеига". И у место да каже: »Ја то видим одавде«, она узвикује нагло и неразмигаљено: »Ја сам то видела". У овом тренутку она говори истину, јер је доиста видела, али само у мислима и у магати, а никако у ствари. Шена Фамилија заинтересована и радозпала, наваљује на њу с питањима; она је већ потпуно будна. Брат, сестра, мати, сви су нестрпљивп. Како, ДелФииа, ти си видела? Е, онда, причај. Како да нисам видела? Зар ви не знате ? Улица „ШгопсЈеПез", на углу улнце »Пеига", то јс преко пута г. Нордена. Ту је пакет остављен. Да, да, видела сам човека. То је он... Један човек са густим и подигнутим брковима,.. Добро сам га видсла. Доказ је то гато сам се с њим свађала. — Како, ДелФина, тн си се свађала с њим ? — Ја се нисам бојала тога човека. Посматрала сам га. Он ме запита: „ТЛто ме тако гледате?" Одговорих му: „Зато што хоћу«. Ондодаде: „Торњајте се вашим путем, иначе ћу вас распалитн". »Пробајте једном да видите нгга ће бити", добацих му. Ја сам после овога отнгала, али сам из улнце „Баекеп" видела како је оставио пакет. Узбуђена и грозничава, ДелФина одугаевљено прича и поиавља своју причу у најинтимнијем Фамилијарном кругу. 0 извршеном злочину готово још нико и не зна; она је од првих који су за њега сазнали. У овом тренутку, у 2 сата по поноћи, она није могла ни слутити да власт неће иронаћи крнвца. Она говори, ћаска, измишља, шали се; она хоће да изгледа интересантна у очима својих, и ништа вигае. Она је далеко од претпоставке да