Policijski glasnik

СТРАНА 100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

дерева, имао је да плати Браћи X. 1250 динара дуга са осталим трошковима. По обадва дуговања Ланићију су, сем осталога, узете биле у попие и акције Смедеревске Задруге. Актом од 20. септембра 1907. годнне Јанићије се обратио начелству округа смедеревског и навео, да је своје повериоце са свим исплатио, па чак и више дао, те је с тога тражио, Да му се пом. акције врате. Како су се повериоци противили томе, наводећи да још нису потпуио измирени, то је начелство, приступајући прорачуну, нашлО, да молилац има да плати повериоцу још 135*37 дин., па је с тога решењем од 15. јануара 1909. год. № 26, одлучило, да се за наплату тога дуга изложе продаји три акције Смедеревске Задруге, које се налазе у депозитној каси начелства. Ово решење оснажио је и Министар унутрашњих дела својим решењем од 13. Фебруара 1909. год. П№ 2956. По изјавл>еној жалби, Државни Савет нашао је, да се предмет ове жалбе не тиче административног спора у смислу тач. 2. чл. 48. саветског пословника, већ питања о обустави извршења пресуде, за решење кога Државни Савет, према чл. 5. зак. о своме уређењу и чл. 144. Устава није надлежан, а жалитељу, ако налази да је оштећен, не стоји ништа на путу, да се путем спора обрати суду за накнаду штете од лица, кога одговорним сматра, ако хоће и успеху се нада. С тога је одлуком својом од 19. Фебруара 1910. год. № 1482. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

Када је извршном лресудом пошшијске власти наређено одузимање непокретног имања од једногпарнинара и уступање другом парничару, па осуђени неће сам да то имање уступи у сопственост или на уживање свом парнинару, онда је полицијска власт дужна сама ово одузимање, односно устулање, извршити а не понова наређиватн одузимање одн. уступање тог имања. Стараоци масе пок. Живка Д.. из Змињака, оптужили су Игњата Ј., онд., среској власти, да је на самовласан начин присвојио масену земљу звану »Ливада«, па су тражили, да се за дело самовлашћа казни, а заузету земљу врати маси. Пресудом начелника ср. мачванског од 23. маја 1907. године № 9150, Игњат је био ослобођен казне за дело самовлашћа, али му је наређено, да спорну земљу уступи маси у року од три дана од дана извршности пресуде. Пресуду ову одобрио је и првостепени шабачки суд одлуком од 9. јануара 1908. год. №' 36994. Главни старалац масе тражио је по том од среске власти, да спорну земљу уступи маси, подносећи и тапију од те земље. Начелник срески донео је решење 2. априла 1908. год. №742, и њиме наредио Игњату, да спорну земљу јога одмах уступи маси пок. Живка. Ово решење среске власти оснажило је начелство окружно, а решење овога

Министар унутрашљих дела својим решењем од 18. октобра 1908. год. № 20399. По изјављеној жалби. Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закоиу из ових разлога: Као што се види из акта, по тужби стараоца масе нок. Живка Д,, за дело самовлашћа, начелннксреза мачванског пресудом од 23. маја 1907 год. Бр. 9150, коју је оснажио и шабачки првостепени суд одлуком од 9. јануара 1908 год. Бр. 36994, ослободио је био жалитеља казне због дела из § 375. а. кривичног закона, услед застарелости, али му је наредно да спорну земљу уступи маси у року од три дана од дана извршности пресуде, а ако налази да је у праву, онда да води спор код суда. На тај начин овај је предмет једном с.вргаен, и среска власт, по тражењу стараоца масе да се спорна земља устуни маси, није могла понова, решењем од 2. априла 1908 год. Бр. 742, наређивати жалитељу да спорну земљу одмах уступн поменутој маси, већ је' у.смислу § 493. грађанског судског поступка, имала само да изврши поменуту извршну пресуду среске власти Бр. 7150, те према томе ни начелство и Министар нису могли одобрити, да се понова решава о једној свршеној ствари коју је суд расправио. Писмом од 1. Фебруара 1910. године №> 1491, Министар је известио Државни Савет, да се са предњим примедбама слаже, и да ће у смислу истнх издати жалиоцу друго решење. Одлука Државиог Савета од 9. Фебруара 1910. год. № 928.

Држава, по нл. 108. зак. о непосредном порезу, има првенствено право само за наплату редовног лореза и приреза, као и трошкова око пописа и продаје, али не и за наплату казненог пореза. Пресудом пореског оделења среза голубачког од 16. септембра 1903. године № 860, а на основу чл. 111. зак. о непосредном порезу, кажњен је Ђорђе Б... са 1195*01 дин. због непријаве извесне радње за разрез пореза. Ову нресуду одобрио је Министар Финансија, а решење овога Државии Савет. Пошто Ђорђе није имао готовог новца, то је пореско оделење за наллату ове казне узело у попис и продало једну његову кућу, коју је купила његова жена Перса за 3500 дин. По тражењу пореског оделења, да купац Перса положи излицитирану цену, она се актом од 27. децембра 1907 год. обратила оделењу и у њему представила: да она излицитирану цену неће да положи, пошто је на купљеном имању била интабулисани поверилац за суму од 3000 дин., паје, пристајући да исплати Управу Фондова, као првог интабулисаног повериоца, и редовну дужну порезу на продато имање. тражила, да јој се тапија на купљено имање изда без полагања излицитираие цене. За доказ својих навода, поднела је оверен препис облигације, по којој јој њен муж дугује 3000 дин. од примљеног мираза, и решење нрвостепеног неготинског судл од 1888 год. о стављеној

интабулацији на продато имање за обезбеду горњег дуга. Пореско оделење нашло је, да се молитељка Перса не може користити јј§ 483. и 489. грађ. суд. пост., ношто продају имања није ни вршило за наплату њеног потраживања, већ за наплату редовног и казненог пореза, дакле за рачун државног пореза, који је по чл. 108. зак о непосредном порезу првенствен и искључује све повериоце, без обзира на њихова обезбеђења, па ју је с тога решењем својпм од 7. маја 1908 год. ПорБр. 4931., а на осиову чл. 107., 108. и 109. пореског закона и §§ 465 и 484. грађ. суд. поступка одбило од овог тражења, с тим да се изврши нова иродаја на штету њену. Ово решење одобрио је и Министар Финансија решењем од 7. октобра 1908 г. ПрБр. 16823. Ио изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да ожалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Не стоји тврђење пореске власти, да Држава и у овоме случају има првенствено нраво наплате у смиолу чл. 108. пореског закона, јер је овим законским прописом предви1)ено, да Држава има прече право наплате само у погледу редовног пореза и приреза, као н трошкова пониса и продаје, али не и у погледу наплате казненог пореза. Према томе, жалитељка, као интабулисани поверилац и купац нродатог интабулисаног имања, које јој је по §§ 326. и 327. грађ. закона служило као залога за подмирење њеног примања, није по § 483. грађ. суд. пост. ни дужна положити целу излицитирану цену у готову новцу, већ само онолико, колико достиже за измирење редовне порезе на продато имање и Управе Фондова, као првог интабулисаног новериоца, пошто се поднетим прилозима у акту њеног тражења (облнгацијом и решењем прв. неготинског суда) утврђује, да је њено обезбеђење много раније од односног права државног на наплату овог казненог пореза. Министар Финансија писмом од 3. децембра 1909 год. Пр.Бр. 30061, известио је Државни Савет, да предње примедбе усваја и да ће у смислу истих издати жалитељци друго решење. Одлука Државног Савета од 8. децембра 1909. год. № 7712.

Противу решења и одлука надзорне власти, којима се одобравају или не одобравају одлуке збора, одбора или општинског суда, жалбе се изјављују Државном Савету, а не Министру Унутрашњих Дела. К. М. Н., благајник из Ч..., упутио је једну молбу, којом је молио суд и одбор општине ч...., да поправи калдрму у једном делу улице, у којој је његово имање, те да се не би отицањем воде правила штета његовом нмању. Одбор општински поводом овога донео је одлуку, да је општина своју калдрму начинила како ваља, а пошто молилац није хтео подићи землзиште насипањем песка, то му се сада ставља у дужност, да он своје земљиште подаспе.