Policijski glasnik

СТРАИЛ 114

иолицшоки гласиик

13РО.Ј 15.

Гошт гв1 811;ае, а не који други општински суд. Што се тиче нитања, у којој ће аолитичкој оаштини извршна власт непокретно имање продати, и њега треба расправити аналого ономе што смо малочас казали за полициску власт релативно иадлежну за принудну наплату. Другим речима, власт ће продаји непокретног добра приступити у оној општини у којој непокретно добро лежи; и када § 477., у своме првом ставу, кал*е да ће се, у огласу продаје, назначити где ће се непокретно имање продавати, он мисли на ту општину. Власт не би могла, дакле, продају непокретног добра извршити изван те оиштине, а ако би то учинила, продаја би била неуредна по § 501. који, као разлог уништења јавне иродаје, наводи и повреду §-а 477.. Продаја непокретних добара мора бити у оиштинама у којима се она находе зато што то захтева интерес и дужника и поверилаца. Интерес тај састоји се у томе да се, на дан и на месту продаје, стече што већи број надметача, како би добро што више на продаји изнело. Нема спора, да ће тај стицај лицитаната бити миого знатнији, када се продаја непокретног добра врши у онштини где је оно, него када би то било у некој другој општини: у нрвом случају, мора бити више надметача стога што ће, по правилу, једно неиокретно добро желети да купе они чија се имања налазе у близини његовој; ређи је случај да неко купује непокретности у другим оиштинама. Разлог чисто економски: лакше је управљати једним непокретним имањем и експлоатисати га, када се оно налази у истој општини где и ми обитавамо, него када би оно било у другој оиштини, дакле од нас удаљено. 1 ) Осим тога, становници општине где неиокретно добро лежи боље ће бити уиознати са положајем и вредиошћу његовом него становници друге које оппггине, због чега ће они, иознавајући иредмет продаје, пре бити склони да на ову као лицитанти дођу. У осталом, и интерес је власти, била она полициска или Фискална, да су непокретна добра тамо где и њихови сопственици : нослови власти тада су много упрошћенији и лакши.' 2 )

') Међу побудама због којих закоподавац даје нраво задругама да део у пенокретиостима девојке иаследиице (кћери умрлога задругара) исплаТе у иовцу (решсње од 28. Повембра 1859., год., XII., стр 96.) јесте, иесумњиво, и жеља да, из екоиомских обзира, иепокретиа добра не буду много одвојеиа од својих власника. Ово би се чешће, у одсуетву иаведеие законске одредбе, дешавало, у случају иаслеђивања од стране задружних девојака, пошто се ове, махом, удомљавају изваи општине па чесго и извап среза п округа, где су рођене или бар где им је задруга.

2 ) '' јурисируденција Касациоиога ('уда је у том смислу. Тако, у једном случају власт јс извршила иродају не у Остружници, где се је иописано имање налазило, већ на Умци. По жалби соиетвеника нродатога добра, Првостенени Суд Окр. Београдскога решио је био да је продаја ипак била уредиа, по том основу што ни једним закоиским ирописом није утврђеио да се иродаја мора вршити баш у оиом месту где је имање (решење од 28. Сенгембра 1902. год., бр. 23.740.). Али то је решење поништио Касациони Суд, у своме Ш-ем Одељењу, из ових разлога, а с погледом на § 2.: »Са свим је оправдано, да се имање продаје у месту у коме се налази, јер у месту може бити више надметача, који знају имање и иотребно им је, те је по томе и иадметање јаче, нгго је све тта корисг дужиика.

Ово исто вреди и за покретна добра: и она се имају продати у општини гд е се находе и где су пописана. Од овога правила постоји изузетак за скупоцене ствари за које имамо овакву одредбу у §-у 473., други став: »Скуиоцене пак ствари, ако у месту где се находе, не би за њих било купца, влазт ће, ако захте поверитељ или дужник, трошком захтеваоца послати власти у друго место, где се бољом ценом продати могу (( . ! ) Физичко место ародаје. Није довољно да извршна власт у огласу означи политичко место продаје, озиачи онштину у којој ће се ова обавити, већ је потребно да она, у огласу, назначи и само оно физичко место накомеће се продаја извршити. Ово назначење долази међу најважније мере публицитета које ирате јавну продају, јер оно омогућава добру посетул ицитације: пошто заинтересовани знају где је место на коме се врши надметање, то ће они имати могућности да на лицитацију дођу и надмећу се. Ми смо и мало час иоменули, да се, код принудних паплата, тежи што већем публицитету стога да би се, што јачим стицајем лицитаната, обезбедила боља иродајна цела пописаном имању, а то је, наравно, у интересу обеју страна, и повериоца и дужника. Осим тога, јавност продаје, присуство публике при надметању, отклања и евентуалне неисправне поступке п злоупотребе које би се, иначе, могле десити, било са учешћем власти било без њега. Зато, означење Физичкога места продаје мора у огласу бити толико прецизно да, у том ногледу, не буде никакве забуне. Недовољно означење тога места могло би имати за последицу уништај продаје, из тога разлога нтто ова није била праћена нотребним публицитетом (§. 501.). (настлви-пе се) Ж. ПериЋ

»Ио §. 477. грађ. иост. у огласу: поред осталога, мора се објавити: када ће се и где имање иродавати, а да место продаје мора бити увек оио, у коме се непокретно имаље налази, јасно се види из прониса § 473. поменутог поступка, по коме се нокретна (•купоцена ствар, ако у месту у коме се палази, иема купца, по захтеву повериоца или дужиика може послати и у друго место, где се може да прода по бољу цеиу; и ирописа §. 476. по коме с-е продаја ствари до хиљаду динара оглашује у самом месту продаје. »По томе суд је погрешио, кад је узео, да закон пигде не предвиђа, где ће се неиокретно имање иродавати, ге да то, што имање постоји у Остружиици, а продато је на Умци, није по §. 501. грађ. постуика узрок за упиштај иродаје*. С. Јањић, Грађапски Судски Постуиак аротумачен начелиим одлукама, одлукама оаште ссдпице Касационог Суда и одељења и од укама уаравних власти, Полицијски Гласиик, година 1904., број од 15. Августа, стр. 2 50.. У овом смислу, Вели даље С. Јањић (ор. сИ., Полицијски Гласник, година 1904., број од 15. Августа, сгр. 2 50.), донесена је и одлук.а од 30. Августа 1902. год., под Бр. 6138. (Свакако, С. Јањић мисли овде на одлуку Касационога Суда. ') А. Ђорђевић, Теорија Грађанског Судског Постуака, Друга Половина, свеска I., стр. 514. и 515.. Да ли би се онај старалац који сс, ио § 466.. б., мора одредити иописаним стварима (изузев случаја када иоверилац изречио захте, да оне остану, до продаје, код дужиика), могао одредити из иеке друге општине, а не оне у којој се налазе покретна добра, тако да би продаја тих добара имала, тада, бити у стараочевој општини, као месгу где се сада ствари налазе? Ми мислимо да треба одговорити иегативно: ии поверилац ии извршиа власт немају право увећавати трошкове егзекуције преносом иописаних етвари из оиштитте где се опе налазе у другу ' пеку оппттипу.

КАУЦИЈА ПРИ ЈАВНИМ ПРОДАЈАМА

Као и код многих других законских одредаба, тако је судска пракса неједнака и код иримене $ 484. у вези са §§ 481. и 465. грађанског судског ностугтка. Управо, још није изведено па чнсто иитан>е : да ли купац, који не положп излицитирану цену у року, који предвиђа § 483. истога закона, одговара за штету само положеном кауцијом илп и осталом свјом имовином, ако би имање на новој продаји било продато за мању цену од оне, која је на првој продаји изашла. До допуне § 481. од 14. јуна 1878 године, која је гласила: „Ноложена кауција враћа се одмах после свргиене лицитације свима осталим надметачима, осим оног, на коме је имање остало, пошто ће се кауција његова употребити или на измирење излицитиране цене у смислу § 483. или на накнаду штете у случају § 485. (погрегнно а треба 484) грађ. судског постунка", питање ово било је чисто, јер је купац за гитету гарантовао својом имовином. Од ове допуие такође се остало нри овоме гледишту, и врло су били ретки случајеви, да су судови у опгате заступали противно мпшљење. Од пзмене, пак, § 481. која је дошла 14. јула 1898 године, ово је питање, као што рекосмо спорно и код административних и код судских власти. Тако имамо случај, да је један нрвостепени суд, пресудом својом од 2. марта 1902. г. Вр. 5940, нашао, да купац одговара за гатету само положеном кауцијом, а никако и осталом својом имовином. Ту пресуду поништио је Апелациони Суд, налазећи да купац одговара и кауцијом и својом имовином, јер величина кауције није ограничила величну штете, нити су новом редакцијом § 481. ноништена наређења § § 484. и 465. Ову пресуду Апелационог Суда одобрио је и Касациони Суд решењем својим од 24. октобра ! 902. Бр. 8278. Противно овим одлукама, Шабачки Првостепени Суд, иресудом својом од 12. децембра 1902. године Бр. 28357, нашао је, да купац одговара само величином своје кауције а не и осталом свој«. м имовином, и овакву његову пресуду одобрио је Касациони Суд регаењем својим од 22. априла 1903. годпне Бр. 2596. Стојећи пред овако неједнаком нрименом ових законских одредаба, полицијеке власти, у веКипи случајева, нрибегавају ономе што је за њих безопасније, на име узимају оамо кауцију као објект наплате и штете. Наравно, да то изазива многобројне жалбе и комплицира и иначе сложепу п до бескрајности незгодну процедуру око извршења пресуда. Ми, међутим, налазимо, да купац одговара и својом имовином а пе само положеном кауцијом за евентуалну штету, која би наступила ако би купљено имање било продато на другој продаји, за мању цену, услед неположене куповне цене. Такав закључак пзводимо ми из овнх Факата: