Policijski glasnik

СТРАНА 132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 17.

родптеља не могу чинити, ако они нису хранитељи детета, а хранитељ је дао допуштење за одвођење. Али овај израз „родитељи" ипак може добити свој правни значај. На име, ако брачно женско дете остане са матером и стараоци му се не поставе, не образује се маса па мати допусти одвођење. онда кривично дело не би постојало. Ми мислимо да би у том случају пристанак материн био довољан и за закључење брака у смислу § 69. тач в. г. з. Ако буде одведена малолетница која јо под старатељством, онда право на подношење тужбе има само тутор —- главни стараоц. За то му, мислимо одобрење старатељског судије не треба. Старатељски је судија надзорна државна власт над тутором и његово је одобрење за туторов рад нужно тамо где га зркон изрично тражи. За овај лосао то није случај. Ако се брачно женско дете налази код кога као код хранитеља, па ма му он био најближи сродник, није он овлашћен за подношење тужбе противу одвођача. Он то право може стећи: ако после очеве смрти постане детињи стараоц, или ако за живота очина, усвојењем по прописима грађанског законика, стече очинску власт над дететом. Право на аодношење кривичне тужбе за дело одвођења имају само она лица, која сц ио ироиисима грађанског законика носиоци очинске власти над децом и муж. Да им не би решења код судова падала полициске су власти дужне да пре него што почну рад по тужби за дело одвођења најпре добро испитају: које је то лице што тужбу подноси и је ли оно по закону овлашћено на ту процесну радњу. Живко ТопаловиЋ судски писар.

КРИМЖНАЛНА ПОЛИЦИЈА (НАСТАВАК) ТреКа иогрешк а. — Да је међу шеФОвима полиције и државног тужиоштва био само један интелигентан и хладнокрван човек, злочинац би био ухапшен у своме стану, на један сат после извршеног злочИна. Ствар је била врло проста, готово и за децу обична. Довољно је било: а) имати мало памћења о криминалним аФерама и послужити се методом која је употребљена у Алзас-Лорену, у једном скорашњем случају, и б) познавати подручни полицијски персонал. Јуна 4. год. 1904, у 7 3 / 4 часа изјутра, у вестибилу једне куће вароши Шлестад (Алзас-Лорен), нађен је убијен поштански кондуктер Ерет. Руковођена духом реда и методе, којим се одликују Немци, полиција је радила одлучно, брзо и логично. Прилике и услови злочина одмах су реконститусани. Идентитет злочинчев такође је одмах утврђен и потера за њим организована. Државни тужилац из Колмара првим возом дотрчао је у Шлесдат и одмах узео у помоћ псе осмог ловачког батаљона. ГЈошто су им претходно

дали да оњуше постељне ствари, у којима је злочинац спавао, пустили су нх да траже злочинца. Само што је ово било пзлишио, јер је у овом тренутку државни тужилац добио изпештај да је злочинац Емил Бем ухваћен и ухапгаен од потере у једном пољу близу Шервајлера. Злочинац је осуђен на смрт 18. новембра 1904 год. У аФери Ван Галковој требало је поступити на исти начин и употребити најбоље полицијске псе из Шербека и Сен Жила, или оне друштва пастирских паса из Гренендела. Употреба паса била је већ олакшана тиме, гато се мећу особљем треће полицијске дивизије налазио агент Либрехт, који је оснивалац и дресер клуба пастирских паса. Ниједан од гаеФова није се сетио овог детал.>а. На два дана по извршеном злочииу, г. Феликс Фукс, државни вице гувернер Конга п председник апелационог суда у Вому, срео јо случајно крал 3 евог прокуратора г. Нажела и том приликом изјавио му своје чу} ( ење због неуспегане истраге у аФери Ван Галк, подсетивши га у исто доба и на употребу полицијских паса. Тек после овога, г. Нажел се решио да позове агента Либрсхта, и да му предложи да се користи својим псима. Нокушај је извршен у петак, 9. Фебруара, у вече. Либрехтје унотребио пзврсно псето Фолету, старо 3 гоц. које је произигало од Сатане, најчувенијег сен-жилског пса. Псето је одведено у улицу в Шгопс1е1е8 1С и код палисаде, где је злочинац једно време био спустио свој пакет на земљу, њугакало је и гребло. Кад су га упутили у правцу улице „Ваекеп", оно се зауставило пред кућом бр. 22, на месту где је леш с пакетом био нађен. За овим су га одвели у правцу улице »Р1еиг8«, из које је оно отигало у улицу »Роп1;-^еиР<, ту застало и њушкало пред једном капијом, а затим је отишло у правцу Бодуеновог булевара и шеталишта »Апуегз« и застало пред кућом Жанине мајке. Кад су га вратили на старо место, оно је нагло отрчало пред кућу бр. 2, на кеју »Рјегге с!е ТаШе«, у којој станују Ван Галкови. Покушај овај поновљен је и у суботу, али без икаквих других резултата. Покугаај са Фолетом остао је, по несрећи, без розултата само зато игто није био изведен како треба: пре свега, он је предузет сувигае доцкан, а и сам начин на који је извргаен скроз је погрешан. Било је апсурдно узимати за полазну тачку место на коме је леш био остављсн. Између ове тачке и места злочина није постајала веза, нити је псето могло наићи на какав траг, пошто на међупростору између ове две тачке девојчица није додиривала земљу, а и злочинац је, као што смо видели, носио под пазухом пакет с лешом. Траг се могао наћи само између места одвођења и куће злочина. С тога је за полазну тачку истраживања требало узети кућу Ван Галкових, из које је дете последњи пут изишло. Да би се псету олакшао посао, требало му је нретходно дати да оњуши детиње ностел.не ствари, прљав веш, чарапе и ципеле и т. д. Као многобројни ловачки пси, Фолета би нашла лако кућу злочина, пошто су се у

њој јога налазиле детиње ноге, цппеле, кутпја за рад н огртач. Шта внгае, да је Фолета паметно уттребљена одмах чим је полиција извештена о нестанку Жанином, злочииац је могао бити ухваћен у своме стану за време касапљења детињег леша. И ако су нашој полицији и нагаој истражној властп стајали на располозксњу тако драгоцени помоћницц и тако одличпо дресирапи пси, ипак су оне биле неспособне да се њимакористе због сваког одсуства иницијативе 'и расуђивања. У једном скорашњем случају немачка полицпја дала иам је веома иоучну лекцију за употребу паса. На Божпћ, 1908 год., нађен је у Гисеиу, у пола наг леш младога ХенриАбела, кога јо било нестало у очи Божића. Дете је бнло жргва гнусног атснтата, после кога је удављено. ШеФ варогако полиције посумњао је одмах на обућара Рајфа, којп је вигае пута био осуђиван због оваквих истих дела, а последњп пут на 8 год. робије, коју је казну тек бпо издржао. Осумњичени нијо могао доказати где је био у времену кад је злочин извршеп. Поред овога, његовн одговори били су противречни. Одвели су га на место извргаеног злочина, али је он н у присуству жртве продужио одрицати. Тада су га одвели у шуму, далеко од места где је злочин, био извршеп. Ветцлар, псето жандарма Јакова, пошто је претходно оњушило детиње хаљнпе, пронашло је одмах осумњичеиог Рајфа, и зауставило се пред њим режећи и са накострешеном длаком. Оптулгујуће лајање и чуновато поиашање псета толико су утицали на осумњиченог, да је одмах иризнао кривпцу. Полицијски пси могу врло много користити у истрагама, а нарочито у случајевима злочина против детињства, код којих, по правилу, остаје врло мало трагова од злочинаца. Због овога је веома корисно за криминалне полиције у великим центрима да располажу псима, специјално дресираним за откривање трагова. Њихова употреба у полицијским истраживањима није, у осталом, нова. Њих и у самој Киии врло често употребљују за изиалажење крадљиваца, Кинези су, у истини, пажљиви, посматрачи, математичари и логичари, док су белгијске власти далеко од тога да се одликују овим особинама. Четврта аогрешка. — У место да ради методично, брзо и вешто, полицијскп и истражни чнновници траћили су драгоценовреме у бескорисним исграживањима и у готово гааљивим ситннцама. Чак се тврдило, да судска бригада није могла одмах отпочети истраживања због оскудице агената. Кад се власт, најзад, деФинитивно ставила у покрет, пружила нам је доказе о својој несравњеној вештини у истраживањима. Тада смо впдели како добри ватрогасци, под руковођењем судских агената, испитују вигае дана кровове кућа по кварту и базене морског канала у циљу истраживања детињнх ногу. Изгледа, да је власт била себи поставила за цилј реконституисање целокупног легаа нестале девојчице, уображавајућп да би прости проналазак ногу могао оријенти-