Policijski glasnik

БРОЈ 23.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 13. ЈУНА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излазп јодаппут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државпа и општинска надлештва, а за све друго претплатнике у онште 12 динара гоДишн>е. За иностранство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Петра I. на преддог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о нословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 29. маја 1910. године Бр. 6768, донесено на основу чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи : „да се Франтишек ХоФман, учитељ треће београдске гимназије, родом из Проблузе у Ческој и поданик аустриски, ио својој молби прими у српско поданотво, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег дозадашњег поданства«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 4. јуна 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 12. маја 1910. године Бр. 6289, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: »да се Трајко Ковачевић, свештеник из Вановог Пол.а, родом из Гњилана у Старој Србији и подамик турски, по својој молби прими ј српско поданство, заједно оа својом женом Стојном и малолетном децом: Синђом, Лазаром, Радославом, Душанком и Момчнлом, изузетно од § 44. грађанског закона". Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 4. јуна 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

НАСТАНАК

С. Јањић, у своме Грађанском Судском Постуаку, вели: »Зграде не треба продаватн одвојено од земље, према одлуци Касационог Суда од 11. III. 1886. год.

№ 592. и 31. IX. 96. № 6419." ( Полицијски Гласник, год. 1904., број од 19. Септембра, стр. 287.). Ми не знамо, пошто наведене одлуке Касационога Суда нису цитиране по својој садржини, како је Касациони Суд схватио то правило: да зграде не треба продавати одвојено од земљишта на комс су. Тако генерално речено, то правило не би било тачно. Свакако, Каоациони Суд мисли, у тим одлукама, на зграде које се, према својој спони са земљом, могу сматрати као непокретности. Истина, § 189. Грађ. Зак. који почшве речима: »И она се свака ствар за пепокретну сматра која је са главном ствари скопчана тако, да се без нарушења главне ствари од ње одвојити не би могла", наставља овако: »тако су све куће и остале зграде п здања , (с из чега би се- као имало нзвести да је, по §-у 189. Грађ. Зак., свака зграда непокретност, али то не би било тачно, с погледом на оно што је дал>е у истом параграФу казано и где стоји ово: »тако и све оно, што је укоиано или узид ано", 1 ) одредба која се тиче и зграда и нарочито њих. У осталом, зграде, сличне онима које смо горе предвидели (вајатн, воденице на реченим рекама) нису са главном ствари скопчане тако да се „без нарушења главне ствари од ње одвојити не би могле" (§ 189. Грађ. Зак.): н. пр. један обичан, дрвени, сеоски вајат да се, људима или стоком, преместити с једног места на друго онакав какав је. Исто би тако полициска власт погрешила, ако би сматрала као непокретна добра и као таква продала оне ствари о којима имамо одредбу у §. 188. Грађ. Зак. и који се овако изражава: „Она храна, дрво, пића, стока, лес, и тежачки халат, и сви занатски или Фабрични и рукоделни халати, који су за обичну употребу ствари или домоводства потребни, сматрају се као њихов придодатак, следствено као непокретна ствар." Те ствари познате су, у Француском праву (чл. 524. Франц. Грађ. Законика), под именом: 1ез пшпеиМев раг (ЈеаНпаИоп (непокретности по намени) 4 ) и

разликуЈу се, од оних покретних ствари које, услед своје Физичке везе са непокретном, постају и саме непокретне (§. 189. нашега, чл. 525. Франц. Грађ. Законика), у томе што су оне, по природи св.ојој, ствари покретне и такве остају и даље, и само се сматрају, у погледу извесних иравних одно са, као непокретне. Ствари, побројане у §.188. нашега Грађ. Законика, сматрају се као непокретне, и,са главним, непокретним добром чине це-

Ј ) Курсив је наш. 2 ј Р1ап1о1, ТгаИе е1етеп1агге (Хе (ХгоИ сгт1 , 4. Т, р. 304 е1 би1 V.. Р1ап1о1, са разлогом, критикује овдеФран-

цуско закоиодавство. Он вели: да иије б.ило никакве потребе проиисивати како ће се оне покретне ствари које .служе експлоатадији , неког непокретног добра сматрати за непокретне (у извеснрм об.зиру), и тимс стварати један институт тако противан реалности. Ако је зактшодавац желео да се те покретне ствари, као споредности (ассеззопит) непокретнога добра, од овога не. одвајају, било је довољно то рећи и на томе се зауставити. Идеја интелектуалне имобилизације сасвим је излишна. У истом смислу говори. и А. "Борђевић, у своме Систему ириватнога (грађанскога) ирава Краљевине Србије, прва књига: Општи део, прва половина, стр. 333- ,и 334,, називајући ствари из §. 188. Трађ. Законика ирипатцима (пертиненцијама) непокретнога добра. Наш Грађ,,.Законик и овде је поступио као и љегов изворник,- Грађ. Законик Аустриски, који, држећи се ста-рије' иравне школе, има у §. 296., овакву одредбу: .»Аисћ (1аз Ое1ге1с1е, с1аз Но1г, с!аз УдећГиМег ипс! а11е ићп^е, оћ§;1еГсћ 8сћоп ет&ећгасћке Еггеи&шззе, % зо У1е аПез У1ећ ипс! а11е хи е1пет Не§еп(1еп Сгикб ^ећбп^е ЛУегкгеи&е ипс! Оега^зсћаПеп \уегс!еп твоГегп Гиг ипће\уе^Нсће асћеп &ећаН;еп, а1з з1е гиг Рогкзе1:2ип§ сЈез огс!еп1Нсћеп Л\ г 1г1;зсћаГ1;з1)е1;г1еће8 огГогс1егНсћ 31ПС1® (што значи: лшто, дрва одсечена, стоцна храпа и сви остали већ сабрани плодови, као и сва стока, теЈкачки халати и справе, које су иа ^емљишту, сматрају се у толико за. ненокретне ствари, у колико су оне лотребне за уредно вођегве газдинства — по преводу Др. Драг. Аранђеловића: Аустријски Грађански законик , стр. 40.). В. 8кићепгаисћ, Соттеп1аг гит оез^еггегсћгзсћеп аИдететеп ШгдегИсћеп Се8е1х\)исће, Егзкег Вап(1, §. 381. ип(1 382. С тога се Немачки Грађ. Закоиик и не служи, у прописима о оним стварима о којима се говори у §-у 29 6. Аусгрискога и у §-у 18В. нашега Грађ. Законика, идејом о интелектуалном имобилисању, већ иросто те ствари назива: 2ићећог (припадак) непокретиога добра. Ево, у осталом, како се он о томе изражава у §-у 97.: »Хићећог зт(1 ћеуе^Нсће басћеп, сНе, оћие 'Везкап^ИеНе (1ег Наиркзасће 2и зет, (1ет \У1г1зсћаГ(;Нсћеп 2\уеске с!ег Наир^засће 2и (Непеп ћезИтт!; зтс! ип^ 2и 1ћг т е1пет (Незег Вез^ттип^ еп1зргесћеп(1еп гаитНсћеи Уегћа1 (;п18зе з^ећеи« (што, зиачи: Јесу прииатци и оне покретне ствари које, и ако нису саставни део главие ствари, намењени су ексилоатацији ове и налазе се са њом у односу томе цил>у саобразном^). В. Р1зсћег шк1 Неп1е, ВпгдегНсћез СезеЊђисћ, § 44. ипс! 45; Оегпћиг^, Оаз ШгдегИсће КесМ Зез ОеиГбсћеп Вегсћез ипс1 Ргеивзепб, 1)пМег Вапс1: Оаз 8асћепгесћ1;, ћ<. 23 ГГ..