Policijski glasnik

■:

БРОЈ 23.

а) као сиецијални деликт у случајевима које предвпђају §§ 50. 250 а. 6. в. и г. за који утврђује казну у овпм одредбама: б) као акт саучешКа у случају који иредвиђа §49.: »ко бн кривцу, пошто учини »влочинство или преступљеи,е, на руку »учинио, да га не постигне казна коју „му закон доноси, или да му обезбеди »корист до које је дошао злочинством или „преступљењем, а договорио бп се за то „с њиме пре него што је он зло дело »учинио, да се казни по § 47. кр. зак. с< т. ј. као саучесник. Казна у овом последњем случају т. ј. кад је прикривач саучесник у извршењу главног деликта по § 47. кр. зак. варира нрема злочину или деликту учиниоца са ограннчењем које предвиђа други став овог §-а. Из некпх судских одлука нарочито у ранијој нашој јудикатурп позпато нам је, да су код разбојништва, хајдучије и кривичиих дела у хајдуковању, узнмали по некад јатаке или арикриваче који су далн азил хајдуку или разбојнику и набављали му оружје и друге предмете у хајдуковању, као саучеснике у извршењу самог главног деликта, који је злочннац пзвршио, н ако ово давање азила и пабављање оружја хајдуку које је јатак чнпио, није било у одређеној намери за извршење каквог одређенсп злочина, којп је злочинац извршио, за чије би извршење прикривач зпао у напред, т. ј. да ће се истн изврпшти и у том циљу дао злочинцу уточиште, прикривао га и набавио му оружје. Овакво сматрање наилазили смо и у по неким кривичним пресудама по поменутпм делима хајдучије и разбојништва, чак и у оном случају, кад јатак ишита друго није учинио оспм што је прикривао злочинца за време пзвршеља злочина, који је извршен потпуно без његове аспстенције, само што је ирикривач знао кривично владање злочинца у опште. Саучешће прикривача у нзвршењу главног деликта у поменутнм случајевима изводили су једино из самих ових радњи: прикривања кривца, пабављањо оружја и познавања кривичног владања у опште учиниоца злочина, ма да само п.егово извршење није било са знањем ирикривача. Вредно је испитати разлику између ова два појма: прикривања које конституигие акт саучешКа, о коме је реч у §-у 49. кр. зак. и прикривања које се казнп као саецијални деликт по §§ 50. 250. а. 6. в. н г. кр. зак. Иоред свог практичног интереса ово ислитивање има научног интереса, јер се и сама закоподавства разликују у погледу иа посматрање овог деликта, од којих га нека (француско законодавство) као што ћемо видети у даљим излагањима, сматрају у свима случајевима као акт саучешћа, а нека опет као спсцнјални деликт који се казни једном утврђеном казном која не варира према злочину учиниоца. Претходно Кемо изложити шта се разуме у доктрини под саучешћем и одредбе нашег кривичног законика о овој материји. * * * Из одредаба нашег кривичиог законика јасио се види да он, као и други

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

страни крив. законицп, дели учаснике у злочину или преетупу у две класе: учиниоце и саучаснике. Учинилац је делпкта онај, који је нзвршпо физички , материјално, акта која га конституишу. Али што сс тиче правног пространства значења речн: »учинилац® деликта, у законодавству се рачунају три главна система 1 ). Нећемо се упуштати у излагање ових система и питање који је од ових система најлогичнпји и разликовање појединих категорија лица, која су участвовала у нарушењу са гледишта одговорности, било да је ово њихово учешће у казнимом делу као учиниоца или као саучасника. Напомињемо само то, да би кривци били »сапзвршиоци® или „саучасници" није довољно да су онп участвовалп спмултапо у каквом казнимом делу. Треба такође и нарочито да су они радили сагласно, са општнм пристанком. Без овога, једпна веза која се може поставнти између џазних деликт-% који су билп извршени, јесте веза конекситета а ие кооперације. Међу саучасницима казгтенп законик подразумева све агенте, који су участвовали у деликту одређеним делима., која не конституишу извршење или аочетак извргиењ а, али због којих им извршење акта или пристанак на акт, може бпти приписан. Иодстрекачи, т.ј. они који су провоциралн агента да изврши нарушење искључени су пз категорије учинилаца и смешани са другим саучасинцима, у категорију агената чпје је учешће у деликту било само акцесорно. Наш кривични закоиик у § 46. детерминише овако саучешће: »Саучасиик је у злочинству илн пре»ступљењу: 1° ко поклоном, обећањем, »претњом, злоупотребом власти своје, »преваром или другим чим подбоде, на„говори или наведе кога, те злочинство „или престулљење учини; 2° ко научи »кривца како ће злочипство или преступ„љење учинити; ко кривцу набави оружје, »оруђе или друго што, што је за пзвр„шење злог дела служило, знајући да ће »се на то употребити и који је знајући „и потпомагаоуономе чиме је зло дело »припрсмљено, олакшано нли извршено«. Осим тога, као саучасник по § 49. крив. зак. сматра се и онај: »ко би кривцу »пошто учини злочинство нли престуи„љење, на руку учннно, да га не постип.е »казна коју му закои доноси, или да :>.} „обезбеди корист до које је дошао зло»чинством или нреступљењем, а догово»рио би се за то с њим пре него што је »зло дело учинио, да се казни по §47". Дела дакле која конститу ишу саучешће своде се на ових тпест : 1° подстрекавање на злочин нлн деликт које траже, извесне одређене околности ; 2° упуства дата да се деликт изврши ; 3° дело набавл>ања материјалних средстава која су нослужила за извршење злочина илиделикта; 4° помагањо у споредним делима која су га припремила, пратила или олакшала; 5° прикривање извесних лица која су узела учешћа у злочину или деликту;

') Оаггапс!. — ТгаНе Шеоп^ие е1 ргаШре Ји с1го1ћ репа! Ггап$а18 I. II. стр. 632.

СТРАНА 179

6° ирикривање ствари прибављених овим средством. Отуда резултује дупла класиФикација аката саучешћа. Посматрано под одпошајем Факата која га конституишу, саучешће је морално или материјално: морално, кад резултује из психологијских Факата која су определила вољу учиниоца; материјално, кад се оно састоји у физичким делима, која мани®естују суделеловање или пристанак на делпкт. Иосматрано под одношајем времена у коме се произвело, саучешће може интервенисати ире, за време или иосле извршења деликта. 1 ) Ове три категорије : саучешће ире извршења, саучешће за време извршења и саучешће иоеле извршења обухватају све разне начине саучешћа, у које спадају: подстрекавање (провокацпја), инструкције, набављање оружја или оруђа деликта, иомагање или асистенција, прнкрпвање лица или ствари. Ови су начини саучеш(1а различни и одвојени једни од других. у чију студију нећемо улазити. Ограиичићемо се само на ову последњу категорију: саучешће после извршења, у које кадшто долазп и ирикривање лица или ствари. Саучешће у правом смислу, којпм се баве § § 46. и 47. кр. зак. претпоставља акта која претходе или прате главну акцију. Али је непојамно саучешће иосле извршења, пошто је материјално немогуће узетн учешћа баш индиректно у деликту којн је већ свршен. Без сумње, пошто је нарушење било учињено, могу се појавити иови агенти и извршити дела која су с њим у вези, као што се дејство везује за узрок. Ну, ова нова и особена Факта, не би мсгла конституисати акта саучешћа; и ако их закон сматра као казнима, он ће им морати дати рационално карактер нарушења виг депепз која ће бити сједињена простом везом конекситета са ранијим нарушењем, које је већ учињено. То ће бити деликта иоследице, и индивидуе, које доцннјим актима која имају за предмет или да сачувају кривца од казне која му прети или га Фрапира, или да осигурају дејства нарушења, или да ноделе с њнм недопуштене користи, Фаворизирају свесно учиниоце илп саучаснике, означавају се кад што у доктрини нод именом: »фаворизатори" 2 ) (помагачи(. ( наставиће се) (По СаггаиЈ-у) Милош Станојевић

КРИМЖНАЛНА ПОЛИЦИЈА (наставак) С друге стране опет, то је увек велика невоља, тај ужасан саветодавац, којн водн у Фамилијариу проституцпју једну бедну мајку. Франсоаза Ван Галк није, међутим, ни бедна, ни сиромашна, ни лена; она ради и зарађује колико јој

] ) Оаггапс1. — Стр. 030. Да га не би даље цитнрали, иапомињемо да је сво теоријско излагаље о овој магерији из његовог дела. 2 ) Исти Стр. 673.