Policijski glasnik

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

због чега се понова иста ствар има судити 1 ). У немачком праву јавна продаја се закључује на исти начин на који и код нас. Тако § 817. Немачкога Грађ. Суд. Поступка (Ст1рго2е8зогс1пип^), који се одиоси на принудну наплату из покретних добара (2\уап§-8Уо1181;гескип^ т с!ав ћелуе^Нсће Уегтб^еп), садржи овакву одредбу: »Оет ^ивсМаа 1 ап с1еп Ме1вЉ1е1:епс1еп зо11 е1п <1ге1таН§ег АиГгиС уогаив^ећеп. . . . к , то јест : Уступању (пописанога добра) највећем понуђачу мора претходити трократни узвик. Другим речима, оно је иајвећи понуђач (с1ег Ме1з1;ћ1е1;епс1е) после чије поиуде нико више понудио није, а власт добија уверење о томе на тај начин што два пута гласно искаже највећу цену, па ако иза другог узвика (АиГгиГ), после кога, наравно, треба пустити да протече извесно време, нико се не јави са јачом понудом, онда је то знак да је надметање престало, и тада власт, трећим узвиком, закључује продају, објављујући као купца највећег понуђача. Уступање дотичне ствари овоме назива се 2и8сћ1а§:. 2 ) Што се продаје непокретних добара (Хлуап^вУоЈМгескипјЈ т (1ав ипћелуе^Нсће Уегтб^еп) у немачком праву тиче, ту имамо, за питање које нас овде интересира, § 869. Нем. Грађ. Суд. Поступка који вели: »БЈе Х-даап^вуега^е^егип^ ип(1 сће 2шап§8Уепуа11;ип§' луегс1еп с1игсћ ет ћезоп(1еге8 Се8е1г ^еге^еН;", што ће рећи: Принудна продаја и принудна управа (Уег\уа11ип§') регулисане су особеним законо и. Тај особени закон јесте: Севе1;2 ићег сће Д-даап^вуегз^еЈ^егип^ ип<1 сће 2\уап§8уеглуаИип^. 3 ) По томе закону (§ 73.), између првога позива за лицитирање (АиГГогс1егип§' гиг Аћ^аће уоп Сећо1;еп) и закључења овога (8сћ1и88 с!ег Уегв1;е1§:египд) мора протећи најмање један час. Ако овај размак времена између та два момента не би протекао, извршни суд (ЕхекиИопв^еисћ!;) не би највећем понуђачу (јер се не зна да ли би он био највећи, да је лицитирање трајало колико закон иаређује) добро уступио (§ 83. 2. V. О,), Дакле, тек пошто прође тај час, може бити говора о закључењу продаје, а ова се закључује, као и код продаје покрет-

') 13. § 703. Немачкога Грађ. Суд. Поступка чији првп став гласи овако: »Ше АиГГоиЈегип^оп ип<1 80П841§еп МИ1ће11ип§еп, №е1сће ги Јеп УоИзСгескипјЈзћапс11ип§еп §ећогеп, вјпс! уоп Јет Сгег1сћ18Уо1121ећег гаптШсћ ги сНаззеп ипЛ VоИзИтИд гп Лаз Рго1оћо11 иијхипкћтсп" (курсив је наш), штозначи: Позиви и остала саонштења која припадају процодури пзвршења врше се уснено од стране судског извршиоца, који их, осим тога, уноси потпуно у протокол. В. Р1Мт{», Бег Кегсћз-СмИргогезз, (2№о1Ле Ш!|! (Јге12оћп1;е пеи (1игсћ{*е8епе АиПа§е), § 565., Сгаирр, Вге СтИргогевзогдпипд (иг /1аз Оеи(8сће Негсћ, /\ус11ег Вапд, 8. 302. 2 ) Оаирр, ор. сИ„ II, 8. 441 иш! 442. 8 ) Нем. Грађ. Суд. Поступак, у прописима у којима говори специално о припудпој наплати из непокретних добара (§§ 864. а 871.), бави се само о уводу у баштинске књиге (ОгипЈБисћ) тако зване »Х^ап^зћуроШек 41 (принудиа хипотека), који спада међу хииотске за сигурност (81сћегип§8ћуро1ћекеп §§ 1184. & 1190. Нем. Грађ. Законика), и која обезбеђује извршење судске одлуке. Инскрипција те хипотеке у бапггинске књиге одговора попису непокретнога добра из §-а 466. нашега Грађ. Суд. Поступка. РШшд, ор. сИ., 8. 623: § 110. а. Е1п1га§ип§ е!пег 81сћегип^8ћуроШек.

ни\ ствари, помоћу онога трократнога узвика (»с1игсћ с1ге1таН§'еп АиГгиГ к ): ономе који је највећу понуду, пре закључења лицитације, ( л <1а8 \е1/Ле Оећо!"), дао уступа се добро које се нродавало („ХиасћЈа^ 8 . 1 ) У аустриском закону о извршењима (Оеве1;и ићег с1а8 ЕхекиПопз-ипс! Цјсћегип^вуегГаћгеп) од 27. Маја 1896. године (по н. к.), налазимо одредбу о закључењу јавне продаје покретних ствари у §-у 278. који гласи: »Бег 2изсћ1а§ ап <1еп Ме181ћ1е1еп(1еп егГо1§1;, луепп ип^еасМе! еЈпег 2\уе 1таН^еп ап сНе Вје1;ег §епсћ1;е1;еп АиГГогс1егип§' ет ћбћегез АпћоГ п1сћ1 тећг аћ^е^ећеп-»хгс! к Дакле, пописано покретно добро уступиће се ономе надметачу, после кога нико од лицитаната, и ако их је извршилац продаје у два маха на то позвао, није више дао. За продају непокретних добара важе одредбе §§-а 179. и 181.. Но §-у 179., »В1е АиГГогс1егип^ гит В1е1;еп с1агГ егв! пасћ АМаиГ етег ћаЉеп 81ипс1е 8еН; с1ег а!з Ве§'1пп (1е8 Тегт1пе8 ГезГ^езеШеп 2еИ егГо!§'еп к , то јест присутни могу бити позвани да лицитирају тек пошто про})С пола часа од онога тренутка који се рачуна као почетак надметања. У § 181. стоји: »Ше УегаГе^египз' 181; Гог1/и8е1"2еп, 8о1ап§е ћоћеге Апћо1е аћ§е§-ећеп луегс1еп. АиГ Уег1ап§'еп е1пе8 ос1ег тећгегег В1е1ег капп еше кигге 1Јећег1е§ип§'8Гг181; ћелуНН^ луег(1еп. — Б1е Уег81е1§егип^ 181 ии зсћНебзеп, луепп ип§еасћ!е1; е1пег гл^етгаН^еп АиГГогс1егпип§ тпегћаЊ ГипГ Мти1;еп пасћ с!ег хлуеИеп АиГГогДегипЈЈ е1п ћбћегез Апћо! шсћ! тећг аћ^е^ећеп лу1гс1. ШегаиГ втс! сНе Аплуо8епс1еп уот Н1сћ1;ег аиГтегкбат ги тасћеп. — Уог с1ет 8сћ1и»8е (1ег Уег81е1§егип§ ћа1; с1ег с!еп Тегтјп 1еН;епс1е Е1сћ1;ег (1а8 1е121е Апћо! посћ етта1 уегпећтНсћ ћекапп! /и тасћеп. 1)ег 8сћ1и88 с1ег УегаМ^егип^ 181 ги уегкипс^еп", а ово, у преводу, значи : Надметање треба дотле продужавати, догод се све веће и веће понуде дају. На захтев једног или вигае надметача може се допустити кратак рок за размишл.ање. —- Продају треба закључити, ако, и поред двогубога позива, већа понуда, ни после пет минута по другом позиву, не буде учињена. На ово ће судија присутнима обратити пажњу. — Пре закључења продаје, судија који руководи продајом дужан је још једном јасно исказати последњу понуду. Закључење продаје треба објавити. У осталом, одредбе ових двају §§-а, 179. и 181., имају се, према § 278., применити и иа продају покретних ствари. 2 ) (иаставиће се) Ж. Пери-ћ

') ор. сИ., 658 ип<Ј 659. 2 ) Сап81ет, у своме 1.ећг!шсћ гкт СезсћгсМе ип(1 Тћеогге с1ез ОсзГеггегсћгзсћеп СГт1рго2ез8гес]иез. 1ег Вапс1, 8. 857. ипЈ 858, овако описује лицитирање: «\У1Г(1 аи е1пет (1ег Ре1Ш1е1ип§81егт1пе 01П 2и1а8818е8 Апћо[ $»етасћ{, зо 181 Ше УоГ81е1§огип2 уоггипећтеп. 01е8е егГо!§1 з1о1з (1егаг1, Јазз јеЈез Апћо1 уоп Јет АиагиГег зо 1ап§е №1с1егћо1(;, ип(1 гшаг »гит егз^еп" ипс1 воћ1П »гит 2дае11;еп Ма1е <,: аивдегиГеп \У1гс1, ћ18 е111 ћбћегез Апћо1 §етасћЈ, о(1ег пасћ Аћ1аиГ уоп ГппГ М1пи1еп уога 2еИрипк1е (1е8 огз(;еп АизгиГез »гит 2»е11еп Ма1е <! — уоп (1ет Шсћ1ег (1ег 2изсћ1а{» §етасћ1 ипЈ с1аз Апћо1 Ј,гит (1гИ1еп ип(1 1е1г(;оп Ма1е* аиз§егиГоп тгЈ.

0 ПРИКРИВАШУ ЛИЦА ИЛИ СТВАРИ

(наставак) Ипак има један изузетак кад се и само давање уточишта злочинцу може сматрати као претпостављено саучешће у злочину или деликту, који је злочинац извршио ма и без знања прикривача. То је случај кад јатак знајући кривнчно владање злочинаца ипак им даје ио навици уточиште из кога се Факта да извести конклузија да је азил био дат у циљу да се потпомогне извршење злочина. Ово је саучешће оашге, јер се аплицира на све злочине које ће злочинци моћи учинити, баш без знања прикривача. Овај особени начин саучешћа разликује се дакле од саучешћа помагањем или асистенцијом, пошто се ово друго односи на одређени злочин или арестуа док се опо нрво односи на све злочине или деликте које злочинци буду учинили за време трајања азила. Међу тим не би требало претеривати ову индетерминацију дотле да се прикривач учини одговорним за злочине који не спадају у намере злочинаца. То су злочини одређени у своме роду, али неодређени у својој индивидуалности чије се саучешће излаже да сноси последице. 1 ) Овај једини случај кад се и само давање уточишта злочинцу може сматрати као претпоставл,ено саучешће у злочину или деликту, који је злочинац извршио ма и без знања прикривача, предвиђа чл. 61. Француског кривичног законика овако: »онм који, аознавајуКи кривично »владање злочинаца, који врше разбојни„штва или насиља аротив сигурности др»жаве, јавног мира, лица или својине, дају Ђ им ао навици стан, ирибелсиште или »место за скуаљање, биће кажњени као »саучесници к . Порекло ове одредбе налази се у римском праву одакле је прешло у старо Француско право. И ма да законици средње епохе не садрже никакву аналогу ннкриминацију, један изузетан закон од 9. вантбза године Х1Т (9. Фебруара 1804). оживео је ову асимилацију прикривача са кривцима, приликом прикривања Оеог^ез Са(1оис1а1-а и шесет разбојника који су били скривени у Паризу или околини, потплаћени од Енглеске да изврше атентат на живот првог конзула. 2 ) »Члан 61. не тиче се као што је то »умесно примећено, лица које познава»јући намеру за какав одређени злочин »или преступ, да овоме или онима који »намеравају да га изврше, стан, место за »састанак или боравл.ење, у намери да »аомогне извршење овог злочина или овог »деликта: јер би то био саучасник према »самим изразима чл. 60. који је са знаЂ њем, аомагао или асистирао учиниоцу »или учиниоцима акције у делима која »су је олакшала. Не, овде се тиче једне »врсте општег саучешћа, које лежи на »примаоцу ( гесер1а1ог ) због злочина који »су учињени баш без његовог знања, са»учешћа које има своју полазну тачку

1 ) ОаггаиЈ — Огр. 678. 2 ) Оаггаис! — Стр. 075.