Policijski glasnik

БРОЈ 27.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. ЈУЈ1А 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једакпут, а ирема потроби и више пута недељно. Претнлата се полаже у напред, и то најиање за пола године код евнју полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општипска надлештва, а за све друге претплатнике у ошите 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишље 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враКају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих дела, одликовати : Орденом Св. Саво ПЕТОГ СТЕПЕНД Д-р Јована Лилића, лекара среза крагујевачког и шеФа хируршког одељења крагујевачке болнице; и Д-р Душана Радојковића, лекара среза мачванског. Из канцеларије Министарства УнутрашњихДела, 29. јуна 1910. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за начелника друге класе среза масуричког Сретена Кочића, начелиика треће класе истога среза. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 29. јуна 1910. год. у Београду.

Његово Величанотво Краљ Петар I, благоволео је, на нредлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за шеФа одељења за туберкулозне болеснике при општој државној болници Д р Љубомира Стојановића, секундарног лекара одељења за упутрашње болести исте болнице; и за секундарног лекара одељења за уну•грашње болести исте болнице Д-р Светислава А. Николајевића, приватног лекара ич Београда. Из канцеларије МинистарстваУнутрашњих Дела, 2. јула 1910. год. у Београду.

Р А С П И С Свина начелствима и Унрави града Београда. По молби Господина Министра просвете и црквених послова од 19. новембра 1909. год. ЦБр. 2774., да се упра-

вама свих болница нареди: да у будуће, на захтев духовиих судова, свагда издају потребна уверења о току и врсти болести једне парничне — брачне стране, како би се овакви спорови што брже и правилније решавали, а на основу §. 282-ог кривичног закона и §.§. 10., 12., 14., 15., и 43. закона о чиновницима грађанског реда Паређујем : 1., Управе болница дужне су свагда одговорити духовним судовима на представке, које судови чине управама болница, без призрења на садржину одговора болпичке управе. Како болесници у болницу долазе на два начина : и., 11о својој жељи или жел>и својих ородника или старалаца, к< ји су позвани да воде рачун о болесницима ; б., По позиву или наредби надлежне власти, — управа болнице дужна је да, у сваком појодином случају, ноступа онако како се овом наредбом прописује. 2., Као случајеви приватне лекарске тајне, која се по §. 282. кривичног закона не сме издати, сматрају се они случајеви болничког лечења, у којимасе болесник налази у болници на лечењу по својој или по жељи оних својих сродника или старалаца, који су позвани да о болеснику воде рачуна. О току и врсти болести оваквих болесника управе болница нису дужне давати уверења никоме другоме сем болеснику, ако он то тражи. (Види санит. зборник књ. II. св. друга стр. 149.) 3., Сви остали случајеви лечења у болници, у којима је болесник догпао у бо.ч ницу на лечење по позиву или наредби надлежне власти. сматрају се као службена лекарска тајиа по §.§. 14. и 15. зак. о чиновницима грађ. ]еда. Управе болница могу духовним судовима издавати уверења о току и врсти болести оваквих болесника, пошто се то овом наредбом одобрава. Препоручује се начелству, да ову наредбу прими к знању, саопшти јеуправи

оолнице у своме подручЈу и стара се о извршењу наредбе. СБр. 6713 23. јуна 1910. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Љ. Јовановић с. г

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) 6°. Правно дејство закључења иродаје. а. Све дотле док траје надметање, ништа још није свршено: јавна продаја налази се у опој Фази која претходи уговору и која се назива понуда (Г оГГге, АпегМе1;еп, Ап§-ећо1). Онај који је последњи лицитирао чини ту понуду извршиоцу продаје: да је он готов да пописано добро прими но цену коју је дао, а извршилац продаје опет чини надметачима понуду да је он готов да пописато добро устуни сваком оном који ма колико више да од последњега надметача. Отуда, по што надметање представља само једну серију нонуда и ништа више, уговора неће бити, ако се надметање, пре иего је ура^ено оно што наређује § 481., из каквих то било разлога прекине, н. пр., услед тога што би извршиоцу изненада позлило, те не би иродају могао продужити, или зато што би се ова не би могла свршити због нереда који је наступио на месту продаје и т. д.. У таквом случају, пошто уговор није закључен, последњи надметач није кунац нити на њему лелш обавеза да илатп оно што је био понудио, биз обзира на то што је, узмимо, сигурно да се, за понисано добро, не би више добило, баш и да продаја није била ирекинута; као год што ни дужник није продавац, те не би морао добро уступити томе последњем надметачу. Надметач овај јесте последњи, али