Policijski glasnik

ВРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 227

гима, који су ради куповине имаља тога дошли, одузела могућност да и сами лицитирају,« то јест: остали који су у циљу надметдља дошли не налазе да могу, за пописано добро,дати више од тога купца који је, за то добро, понудио изнад процењене вредн јсти . Тада ће, вели се, даље, у истом закопском пропису (допуни §-а 486.), извршпи орган бити дужан саопштити то протоколарно присутним повериоцима и позвати их да се они изјасне о томе: да ли пристају да се пописано добро уступи том једином лицитанту по цену коју је он понудио. Ако они одговоре аФирмативно, властће добро том лицитанту уступити, усмислу§-а 481., и тако ће се иродаја закључити. Разуме се да, ако повериоци на то не би нристали, извршни орган ће п >одају одложити н другу одредити. У овој допуни §-а 48(5. предвиђен је и овакав случај: „ ... или би се на против десило, да осим тог једног купца није ни било више купаца," случај у коме ће извршни орган поступити онако исто као и у првој претпоставци, тојест: саслушаће ирисутне повериоце односио тога да ли хоће да се томе једном купцу пописано добро, по цену коју је понудио, да или не. Ако повериоци негативно одговоре, влаот ће, наравно, одредити ДРУ Г У Г1 Р°Д а ЈУ- Питање је само ово: да ли, и у овом, другом, случају, тај једини купац треба да нуди, за добро које се продаје, више од процењене вредности, па да полициска власт буде дужна поступити онако како је то у допуни §-а 486. речено, или ће она посту.шти тако и онда ако је тај једини купац понудио сдмо процењену вредност или и мање од ове. На сваки начин, и овде се мислп на то да је тај једини купац понудио више од ироцене, а то се види и из упоређења допуне §-а 486., — долуне која сачињава други став тога параграФа — са његовим првим ставом: у овом, првом, ставу говори се о случају када, на лицитацију, не дође ни један надметач, купац, или дошао је један лицитаиат алп тај не нудн, за пописано добро, једну суму која би прелазила процењену вредност. Када ћемо узети да стоји први случај из другога става §-а 486.: »ако би при лицитацији један од купаца с места понудио такову цену, која би била већа од процењене вредности, и с тим би се другима, који су ради куповине имања тога на лицитацију дошли, одузела могућност, да и сами лицитирају," а када, пак, други, то јест: „... или би се на против десило, да осим тог једног купца није ии било више купаца..Када ћемо, другим речима, знати: да ли, осим оног купца који, за пописано добро, нуди изнад нроцењене вредности, има још лицитаната? То ћемо знати, бар код продаје непокретних добара, по томе што ће они који желе лицитирати ту своју намеру показати полагањемкауције, односно тиме што ће утврдити иостојање једнога од оних узрока који их, икод продаје непокретних добара, ослобађају обавезе давања кауције (§ 479., став други, трећи и четврти). У самој ствари, између ова два случаја, предвиђена удопуни §-а 486., нема

разлике: у оба случаја имамо то да поотоји само један лицитанат који нуди извесну суму за пописано добро — а та сума, као што знамо, прелази процењену вредност — и осим тога лицитанта нема више ни једног који би више давао. Равнодушно је сада да ли јо понуда тога купца једина зато што она остали који су лицитирања ради дошли не дају више, или стога што, у опште, више купаца, осим тога једиог, није дошло. Због тога законодавац није ни требао горњу подвојеност да прави, већ је било довољно казати: ако на лицитацији један купац понуди одмах, за пописано добро, изнад процењсне вредности, па нико други не да од њега впше, онда ће извршни орган саслушати присутне повериоце о томе да ли они пристају да се добро томе купцу, по цену коју он нуди, уступи, или ће се нова продаја одредити. (настапиће се) Ж. Пери^

КРИМИНАЛНИ МУЗЕЈ Жандамеријске школе у Волау 2 ) (Пруска)

(сВРШЕТАк) IX. Збирка опасних ствари одузетих од сумњивих лица. Пушке, револвери, ножеви, „боксери", ножеви и пушке у штаповима, гвоздени штапови и разни предметп за ударање: од масивне гуме, од гвожђа и од дрвета или коже па на доњем делу оловом отежани. X. Отрови. Овде се налазе разни отрови у течпости, ираху и кома^у као н есенције којима се тровање нзвршити може. XI. Збирка забрањених списа. Разне забрањене књиге и брошире, често потпуно исте садржине, али под разним насловима, у различитим Форматима и са другојачијим корицама. Слике које уде моралу. Новине и слике противу владаоца, вере, војске и народности. XII. Убиства и самоубиства. У овоме одељењу изложени су предмети употребљенп при убиствима као: ватрена оружја од најпростијих до најсавршенијих, разнииожеви, сикире, сатаре, ђулета, штаповп, држаљ^, мотке, конопци и т. д. даље, одела и обуће убица и убијених, сукије, зрна и чауре метака, снимци трагова као и код крађе и т. д. У једпоме стакленоме орману изложено је 28 лобања лица која су убивена ударцем по глави, у већини случајева и оруђа којима су убиства извршена, ради сравњења дејства и трагова. При разгледању овога одељења испричано ми је неколико интересантних случајева, који саизложеним предметима стоје у вези. Три од тих случајева одмах ћу овде навести. 1. На згаришту једне изгореле шупе за смештај сена, нађени су остаци изгорелога леша служавке Н. Прегледом остатака леша, нађен је на кости лобање

иза увета узан пасилан отвор. По извосним околностима пала је сумња на столарскога радника Н. да је он девојку убио, однео је у шупу па шупу упалио. Међу алатима овога радника нађено је једно полуобло и узано длето, које се потпуно слагало са отвором на лобањи. Раднику је суђено и осуђен је, ма да је дело одрицао. Кад је пресуда постала извршиа, осуђени је признао дело, али је изјавио да убиство није извршио длетом, как ) је то у пресуди стајало, него из револвера. Нажљивијим прегледом лобање после овога признања, нађено је доиста, на ивици коске под огорелом кожом, саструганога олова од раволверскога метка. 2. У једноме механскоме дворишту посвађају се и потуку два сељака. Пошто су се изударали голим рукама, један од њих двојице довати са земље парче полу труле даске, које је било 0*50 м. дугачко, 0*10 широко и 0-02 дебело, удари њиме другога по глави и на месту га убије. Лобања је пробивена округло, у пречпику око 0 - 02 м. јер је на томе месту била дебљине коре јајета, усле^ болести сиФилиса. Пример, како се може, под извесним околностима, извршити убиство и оруђем напрви поглед неспособним за то. 3. Лобања једнога самоубице, који је стигао да из револвера испали на себе три метка и то: један у чело, једаи у слепо око и један у груди. Оружје је бИло ноуздано а метци тако управљени, да је сваки за себе био довољан да смрт проузрокује. XIII. Вомбе у здочинима. Изложени су динамитски метци са упаљачима и остатци од употребљених бомби као: парчета од судова у којима су бомбе биле спремљене, ексери, парчета гвожђа и жице. XIV. Уништеке зачетка код матера. Овде се могу видети разна унутарња и спољна средсгва за насилно побацивање : течности, прашкови и траве. Шприцеви и слични инструменти. Норед овога поређани су у 10 тегли са шпиритусом побачени зачетци разнога доба. XV. Лажне мере. Мере за тежину, дужину и за запремину, које су удешене да показују мање или више него што треба да буде. XVI. Фотографија у криминалној слуасби. Фотографски снимци лешева, горелих зграда, трагова, повређених делова тела и предмета и слпке злочииаца по Бертиљоновом систему. Школа располаже са неколико фотографских апарата и са целокупним прибором за Бертиљонаж. XVII. Одел.еае трагова дивљачи. Овде су на преко тридесет табли изложени у очврснутоме песку трагови разне четворожне и пернате дивљачи, и то у положајима кад ова стоји, лагано иде и кад трчи. XVIII. Одељење разних патрона и њиховога дејетва. У овоме одељењу изложено је око 50 врсти разних патрона за пушке и револ-