Policijski glasnik
\
ОТРА.НА 230
иици изабрали баш с тога, што је он већ имао на души јсдно убиство за које је требао да одговара и човек је у таком послу искусан. Могуће је, да је он на то пристао из користољубља или из пакости, као отпуштепи раденик за рачун својих другова. После овог првог успеха „ТреФовог" полицајци се врате натраг на станицу Голутвин. Интересаито је било видети ову чудновату ж »вотињу у бифету железничке станице како седи поред свога газде и како са пажњом посматра путнике. Многи од присутних сазнавши за паметну животињу нудили су да „ТреФа" наране, но г. Димитријев им није дозволио рекавши: Он још није свргиио свој посао, и ие сме јести јер 1>е онда рђаво трагати. Појединости даљег трагања. Ка^д је »ТреФ« изведен пред 12 људи — раденика, који су били у радионици у времену кад је убиство извршено, онда је он почео живо лајати на тројицу од њих. Доцнијом истрагом утврђено је да су баш та тројица били у споразуму са убицом. Пз радионице је „ТреФ с< повео полицијске агенте у једну од оближњих кућа, у којој је становала собарица Бјелјакова, код које је често долазио Павлов. Одатле их је повео до близу једне железничке карауле, па затим опет преко железиичких шипа у село Митјајево пред кућу оца Павловог. Родитељи Павлови изјавили су, да Павлов није веК давно њиховој кући долазио, нити они што о њему знају. Тек доцније мати Павлова признала је, да је он последњи пут долазио њиховој кући баш на сам дан убиства, Дргоцене податке дала је полицајцима нека Скарина ондашња сељанка. Она им исприча да је Павлова видела после извршенога убиства и да јој је он, пока^ завпш руком на депо, рекао: — Иди, видећеш тамо шта сам ја урадио. После тога он јој је испричао да је инжињера Трофимова убио. На њено питање зашто је то учинио он јој одговори: »Због другова; они су ме молили, јер је он са њима тирански поступао.« Сви радници који су били у радионици депо-а у времену кад је извршено убиство похапшени су, а међ првима она тројица на које је »ТреФ« лајао. Претрес у стану Павлова Сутра дан извршен је претрес стана Павловог, н том приликом у његовом сандуку нађена је маса разних крађених ствари. На основу тога је закључено, да је Павлов морао извршити сва убиства и крађе које су се десиле по околини у последње време. Тако, у јануару месецу у близини станице Голутвин нађен је убијен и опљачкан један бакалин; три недел>е после тога убио је бакалина Григоријева; недељу дана после овог убиства убио је ложача Кшпиљкова, за кога се говори да је знао о спреманом убиству над инжињером ТроФимовом и да га је хтео проказати власти.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
Кад су били сравњени куршуми извађени из тела Григоријева бакалина и инжињера Трофимова онда је утврђено да су идентични од чега се да извести да је за оба убиства одговоран Павлов. С руоког А. Ј. Андононић
ПОУКЕ И ОБА.ВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине прокопо-кутинске, актом својим Бр. 1209, пита: »Указом Њ. В. Краља, од 4. јуна ово године, одобрено је решење Народне Скупштине од 22. маја ове год. да се село Чагровац одвоји од своје садање општине прокопо-кутинске у срезу и округу нишком, и споји са општином дугопољском, која би се звала „Општина Чагровачка" у истом срезу и округу. По овоме указу и решењу скулштнском, село се је Чагровац одвојило од ове општине, спојило са дугопољском ошнтином и створило општину »чагровачку а , Па како је општина дугопољска, с којом се је село Чагровац спојило, бирала за себе општинске часнике, а село Чагровац кмета и одборнике при овој општини, по закону који сада постоји, то се учтиво моли уредништво за објашњење у следећем: 1. Да ли ће и за чагровачку општину остати исто општинско часништво, које је изабрато и у дужност уведено за општину дугопољску, с којом се је село Чагровац спојило и само наЗив општине изменило, или ће се ново часништво бирати и ако се морају бирати нови часници, онда да ли со имају бирати и кметови, пошто су бар њих сама села на својим посебним зборовима изабрала. На случај да се за опгнтину дуго пољску, одмосно сада чагровачку, не морају бирати други нови часници, онда на који би се начин имао регулисати број одборника за свако село, пошто се придоласком села Чагровца у општину дугопољску не мења бројно стање одборника, и онда број одборника из села Чагровца повећава општи одређени број одборника зату општину по чл. 70 зак. о општинама." — На ово питање одговарамо: Како чл. 59. закона о општинама у вези са чл.60. истог закона говори само о спајању већ постојећих општина, а не додирује изречно и случајеве спајања појединих села са овом или оном општином. какве случајеве предвиђа чл. 8 поменутог закона, то би се могло рећи, да је ово питање остало нерегулисано законом Али кад се узме у обзир то, да је спајањем општина са појединим селима, у већини случајева, измењен бројни одношај гласача; да много пута распложење придруженог села може бити од утицаја на избор председника; да се истинско расположење грађана целе општине може констатовати само новим избором; да би,
БРОЈ 29.
много пута, придружено село могло дати много бољег кандидата и т. д. онда се не може нретпоставити да је законодавац у чл. 63. имао на уму само оне случајеве, кад се спајају две постојеће општине, него се мора узети да ова одредба важи и за случајеве кад поједина села улазе у састав постојећих општина. За овај конкреган случај мора се тако узети и по томе, што број одборника села Чагровца повећава општи број одборника општине чагровачке у смислу чл. 70. зак. о општинама, ма да он, према укупном броју гласача нове општине, не би био увећан, те би се овај одношај могао регулисати само новим избором одборника за целу општину. Кметови појединих села, према чл. 63. неће се бирати нови. II Суд општине прњоварске, акгом свјим Бр. 1671, пита. »Решем.ем господина Мипистра Финансија од 23. јуна 1909. год. Пр. Бр. 2398/908, а по прсдходној одлуци овоопштинског одбора, одобрено је: да се деловођи ове општине у 1907. год. може издати из општинске касе 220 динара на име плате за поменуту годину, поред одобрене му плате у 500 динара, а колико му је окружни одбор био смањио приликом расматрања и одобраван.а буџета. У Мин. решењу изрично је казано: »Да се поменута сума у 220 дин. има издати из општинске касе по рачунима за 1909. г. као издатак ван буџета и оправдати га Формалним документима«. Како у 1909. г. није било доволјНО кредига за исплату ових 220 дин. то је суд прнликом склапања буџета за 1910 г. ставио ову суму у »дуговање« изнео га пред оп. одбор, који је буџет одобрио а нотом и окр. одбор. Сад нови благајник а и часпици општински неће да издају овај новац изговарајући се да издатак треба да одобри оп. одбор. Моли се уредништво за обавештење, 1. Треба ли за овај издагак ма какво и чије решење или одобрење; и 2. Шта треба да ради деловођа који је заинтересован, ако му суд општински не би хтео својевољно овудужну плату издати?® — На ово питање одговарамо : За издатак о коме је реч, одбор је у своје време донео своју одлуку, и ова је, у смислу чл. 10 закона о окружним, среским и општинским буџетима одобрена и од стране г. Министра Финансија. Према томе, нем.ч потребе да сада одбор доноси нову одлуку, јер та околност, што издатак пије учињен у 1909 години због новчане оскудице, не мења право делово1)е, ниги ништи одлуку одбора и Министра. И, како је у своје време овај издатак показан као дуговање по буџету за ову годину, то сада треба само констатовати реФератом да се одлука министрова није могла извршити у прошлој години, па је у вези са буџетском позицијом дуговања извршити и нридружити рачунима за ову /• одину.