Policijski glasnik

СТРАНА 234

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30.

да ли Ке ое већина тако рачунати и онда, када само један поверилац има да прима вигае од половине целокупних тражбина? Ако се одговори афирмативно, онда би тај једини иоверилац имао да реши, да ли ће се пописано имање уступити оном једином лицитанту. Питање се поставља стога што овде имамо случај сличан стечају, иоименице сличан гринудном равнању у стечају, равнање које, такође, иовериоци решавају по већини. Али, § 69. Закона о Стецишном Поступку, по замени од 23. јануара 1876. (36. ХХУП1., стр. 71.), за одређивање већине потребне за принудно поравнање, има у виду не само количину примања већ и број поверилаца. Ако број поверилаца који пристаје на иоравнање не износи две трећине ( 2 /з) од целокупнога броја поверилаца који су дошли на рочиште, нринуднога иоравнања не може бити, ма да повериоци који пристајуна поравнање имају да примају три четвртине ( 3 / 4 ) од целокупних тражбина поверилаца који су дошли на рочиште 1 ) — количииа примања коју § 69. Зак. о Стец. Поступку, поред онога броја од две трећине поверилаца, тражи за принудно поравнање. Он, дакле, не допушта ни обичној већини (апсолутној) поверилаца да изгласа принудно поравнање, још мање, наравно. допушта то он мањшш поверилаца или чак и једном једином повериоцу, без обаира на то колике су тражбине те апсолутне већине односно мањине поверилаца или тога једнога поверилаца. Када су ово два слична случаја, онда је законодавац требао, после замена §-а 69. Зак. о Стец. Поступку од 23. Јануара 1876. год., да се изјасни и о § 487., те да нам каже да ли и овде ваља водити рачуна о броју човерилаца који имају да реше питања предвиђена у §§-има 486. и 487.. Далеко од тога да наш законодавац доводи у везу и сагласност два разна законика, он је. гата внгае, пропустио да, приликом допуне §-а 486. (од 14. Јула 1878. год.), допуни и параграф који непосредно за њим иде, то јест § 487., гато

') По нашем Закону о Стецишном Поступку, а на име по његовом §-у 89., код израчунаваља оне већино потребне за принудио поравнање (1е сопсог<Ја4, 2№;ш§заи8д]о1сћ), води се рачуна само о оним повериоцима који су на рочиште дошли било лично било преко својих пуномоћника. Не само да се једино о тим повериоцима води рачуна онда када је реч о оној већини од 2 [ 3 , већини личној — што, најзад, може да се прими с поглодом на правило формулисано у §—у 22. т (гпе Зак. о Отец. Поступку, да »поверитељ који није на рочишто предстао, али је своје потражнвање до дана рочипгга усмено нли писмено пријавио, не губи право, али у смотрењу свога гласа сматра се да пристаје на оно, што већина поверитеља хоће (§ 67.)® — већ сс о присутним повериоцима водц једино рачуна и када је у питању она већинаод 3 | 4 , већина имовинска: тражбине одсутних поверилаца не примају се у обзир, иа ма колико да ,опе износе. Г. Сп. Радојпчић, у својој темел.ној расправи: Принудно иоравнање у стечају, са разлогом вели да се овакав систем «одликује својом благошћу односио ове већпне и одсвију страних стечајних закона*, пошто и ти закони, као и пројекат нашега новога закопа о стечају (чл. 163., тач. 2.), траже, за принудно поравнање, и то : да тражбппо поверплаца који па њега пристају износе ,> 3 / 4 укупне суме свију призпагих тражбипа које дају право гласа на овом рочишту* (стр. 46.). Нема спора да опаква имовинска. већнна даје внше гараитије да ће при иринудном равнању општи интересн поверилаца бити боље сачувани.

је требао учинити, чим је, у први од та два параграФа, унео, реченом допуном, оиакву одредбу. Јер, § 486., пре допунп, говорио је само о случају, када на продају дођу бар два лицитанта (у коме ће случају бити надметања), и о случају: када пема ии два надметача, већ само један који неће ствар по процени да узме, или нема чак ни једпог иадметача, нормирајући, за овај последњи случај, да ће полициска власт саслушати повериоце који су дошли на продају о томе шта да се са пописаном ствари ради. § 487 бави се, пак, тим питањем : како ће се ствар свргаити, ако повериоци нису сагласии. Долази допуна § 486. од 14. јула 1878. год., која. као што знамо, предвиђа случај једног јединог купца који нуди, за пописано добро. више од процене, случај, дакле, друкчији од опих регулисаних у првом ставу §-а 486. и које смо малочас горе изложили; међутнм законодавац заборавља да исто питање, које расправља за случајеве прсдвиђене у првом ставу §-а 486., регаи и за нови случај унесен у овај последњи парагра® допуном од 14. Јула 1878. год.. Другим речима заборавља да нам каже да ли ће се одредбе одпоспо већања поверилаца које садржи § 487. применити и на случај који је предмет одредбе другога става §-а 486.. Са колико се мало пажње, често, код нас врше послови. код којих треба бити веома обазрив, ако се не жели да се судијама и коментаристима задаје излишан труд! И баш због тога. ми смо се морали послужити аргументом, основаним на аналогији, да бисмо утврдили да се § 487. има применити и на случај о коме говори допуна §-а 486., што нам не би потребно било да је наше закоиодавство овде потпуније. ( наставиће се) Ж. ПериЂ

КРИМИНАЛ.НА П0Л.ИЦИЈА

(наставак) Да је Жана прешла са злочинцем део улице „ГЈаекеп 9 , између Фламанског позоришта и улице »Сапа1 (( , она би несумњиво била виђена, иошто је овај део улице тесан, осветљен и веома жив. Али Жана није ни могла овуда проћи, пошто су је видели са злочинцем кејом „Рјегге с1е ТаШе«. Трећи иут. — Овај пут је најдужи. Он обухвата улицу „Иаекеп®, кеј »Рјегге с!е ТаШе", кеј »а 1а Сћаих«, кеј »а 1а НоиШе«, улпцу »Огапс1 Но8р1се к улицу »Паекеп« и улицу л Шгопс1е11е8 с( . Овај трећи пут је невероватан и готово немогућан. Да су њиме ипгли, Жана и њен завођач морали би прећи крајњу источну тачку улице »Огаис1 Нозрше«, између кеја »а 1а НоиШе (( и улице »Ве^ишаде«, а овај део улице веома је жив, и Жана би на њему несумњиво била опажена. Четврти иут. —- Остаје свега један могућан, вероватан па дакле, и извесан пут, који ћемо одредити. Посматрани Факти, као и нормално, рационално и логично рашчлањавање зло-

чинчевих покрета доказују нам, да је дете, пресретнуто у тачци А, пред Фламанским позориштем, било одведено у десно од улице »1Јаекеп (с , у правцу југо-западном. Његов леш одбачен је у лево од улице »Баекеп". у улицу »Шгопс1е11е8 (( , науласку у југо-источни сектор. од некога који је ишао у правцу Југо-Истока, и који је, према овоме, морао долазити од СевероЗапада. Пут који спаја леву страну, ЈугоИсток, правац одбацивања леша, са десном страном, Северо-Западом и правцем одвођења детета, пут који сиаја сектор југоисточни (тач. Б) са сектором северо-западним (тач. А), пут нормалан, правилан и директан, уираво једини саобраћајни пут између ова два сектора, — јесте улица »Огапс1-Но8р1се (( . Кеј »Рјегге с1е ТаШе с( , којим је Жана одведена, везан је за ову улицу изломљеном линијом, коју образују : кеј »а 1а Сћаих' с , крајња источна тачка улице „Сапа1 сс и улица »Магс^ (С , а ово су најпустији, најусамљеиији, најмрачнији и пајмање надзиравани путеви у целом региону. Злочинчсв пут може се, дакле, овако реконституисати: Дете је пресретнуто у тачци А, у улици »Иаекеп", нрсма Фламанском позоришту, п одведепо кејом »Р1егге с!е ТаШе«, у правцу Југо-Запада, затим кејом »а 1а Сћаих", улицом »Сапа1°, улицом »Магсц, у једну кућу у овом крају. Његово тело одбачено је у улицу „Шгоп(1е11в8 с< преко улице »Огапс! Но8р1се сс и улице »Иаекеп«. Једини овај пут могућан је; он је, дакле, извесан. Жана није осећала никакав страх нити је причињавала какве тешкоће идући са неким, кога је без сумње познавала. путем који је водио њеној сопственој кући, јер је њен завођач био толико дрзак и вешт, да с њом прође поред њеног домицила, и да на овај начин задобије њено поверење. Пошто је прошла своју кућу, Жана је ишла дуж познатих јој зграда своје школе. За овим је неколико метара ишла кејом »а 1а Сћаих« да би ушла у улицу »Сапа1 (( , Овде је она била потпуно спокојна, јер је пред собом гледала зграду своје школе. На путу од њене куће до школе, у њеном духу није се могла појавити никаква сумња од опаспости. Корак даље, готово према оамој њеној школи, улази се у улицу »Магс^«. Овај пут није јој био обичан, али јој није био ни непознат, јер је више пута игала њиме у тиколу или по повратку кући, те га је с тога врло добро познавала. Пут, којим је злочинац одвео девојчицу, обухвата улице усамљене и нусте у којима, у вече, све ностаје суморно и ћутљиво, без икаквог знака живота. Никакав полицијски надзор не осећа се у њима. С тога није тешко појмити, што у овом региону нико пије видео злочинца са његовом жртвом. У другом акту злочина, злочинац је, да би одбацио лега у улицу » Шгопс1е11е8«, у сектор југо-источни, морао прећп "25 метара улице »Паекеп«. На овом, веома малом делу опасне зоне његовог пута, он је виђен од сведока Де Конинка. Изузев завршног дела, злочинац је ишао најсигурнијим путем. Његов пут