Policijski glasnik

ВРОЈ 30.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 235

није био ни најдужи ни најкраћи, већ тачно средњи. * * * Да би се одвођење могло извршити, потребан је био сусрет у реципрочној СФери покрета. Дете је одведено под таквим околностима, које су се могле комбиновати само у северо-западном сектору региона злочина. Жана Ван Галк кретала се посведневно у овом сектору, у правцу елипсе, чија је средишна тачка билацентар њене опасности, њен домицил. стан њених сродника, кеј в Р1егге с1е ТаШе", а крајње тачке: а) кућа њене мајке на углу булевара »ВошЛешп« и шосеа »сГАпуегз", и б) њепа школа у улици »Сапа1 к , бр. 53. То је био њен нормалан, сталан и правилан пут на коме је она, пре злочина, морала бити запажена од једног становника овога сектора у кварту, који је такође ишао врло често овим путем, било на посао, било по повратку са истог. У овом сектору и на овом ограниченом путу, налазе се три женске основне школе: школа Девојчица Мудрости, у улици „Ваекеп с( бр. 173 ; основна школа № 20, у улици »Сапа!« бр. 53, и школа сестара св. Жана Батиста, у улици »Ве^шпа^о«" бр. 36, на пресеку улице „Огапс1 Новрше® и улице »Мегсд к . Злочинац, вероватно страсан, порочан, импулзиван, невропатичан и дегенерисан, који је становао у сектору сев^ро-западном, морао је бити под сугестивним утицајем ових трију школа. Стално посматрање девојчица, при уласку и изласку из школа, утицало је много на њега, хипнотисало га у неку руку, довело у искушење његову болесну и блазирану уобразиљу и изазвало на злочип његову ненормалну похотљивост. У тренутку кад је пресретнута, Жана је излазила из куће својих сродника и ишла матери, у правцу Северо-Истока. Злочиеац је морао ићи противним правцем; он је, дакле, долазио од СевероИстока, и ишао у правцу Ју о-Запада. И доиста, у овоме правцу њега је видела Рашел Ван Ланди кад је одвео Жану кејом „Р1егге с1е ТаШе. <( С друге стране, опет, пакет с лешом одбачен је у противном правцу, у југо-источни сектор. Средња тачка или кућа злочииа, према овоме, мора се неминовно налазити југо-западно од тачке Л, места одвођења и северо-западно од тачке Б, места оставлања леша. Место злочина извесно се налази у сектору северо-западно, т. ј. у кварту »Огапс! НозрЈсе," у једној тачци завршног пута који смо одредили. И констатације друге природе пружиле су нам, у овом погледу, нових елемената убеђења и полуизвесности. До првог елемента дошли смо изналажењем пута којим је ишао носилац пакета са ногама, помоћу правца његовог хода, и испитивање места на коме су ноге и ципеле детиње биле одбачене. На 8 даиа после злочина, ноге и ципеле детиње однете су у улицу »МеЈоп«, и бачене: ципеле у десно, у краљеву башту, а ноге у лево, преко зида којим је ограђен краљев Ферм »ВШууепћег^®. Носилац овог пакета, који није мораобити ни убица ии његов директни саучесник,

био је сакрио два дугуљаста пакета под горњп капут, а трећи у џеп са стране. Противно оном што тврди истранши судија у својој »Званичној Објави", овај човек ннје ишао улицом »Ргапдтап®, да би дошао у улицу »Мес1ог1 а , већ је пресекао ову улицу. Он је ишао новом улицом »СЈоИте« — што смо утврдили нашом личном истрагом — да би дошао до булевара »ЕтПе Воска1;ае1 в , којим је ишао врло мало, до херзелске цркве. Одавде је скренуо у лево и ушао у улицу »Мес1оп <( , завршну тачку другог пута. Злочинац је ишао улицом »С1оН,ге с< зато што је долазио из авене »Ноиђа-Ве-81;оорег (( . Он је ишао у правцу Северо-Истока, а долазио је од Северо-Запада. дакле несумњиво од »Је-Ме". Он се морао вратити у Брисл улицом »МеЈп", преко »ЈеМе®. Једини директни и саобраћајни пут, који везује центар Брисела са »ЈеИе", јесте иут генералног друштва економских железница. Овај пут тачно се свршава у кварту »Огапс! Но8р1се <( , пресецајући га у западном дслу да би дошао до своје завршне тачке: Брисл — Берза. Носилац ногу и ципела ишао је овим трамвајским путем до ЈеМеВат^-Рнгге", или је можда још и сео у једна трамвајска кола на овој прузи. Видећемо доцније како је и колико је ова ствар била лака. Детиње ноге и ципеле однете су и бачене на место, које је удаљено више од 6 километара од места на коме је био нађен леш. Одбацивање ногу, с обзиром нао сталну позицију покрета и сила привлачења и одбијања, морало је бити извршено у правцу двогубо противном: прво, противно правцу пута којим је злочинац одвео девојчицу код себе; затим, противно правцу у коме је одбачен главни пакет са трупом и главом. На овај начин, три акта злочинства ■одвођење двојчице, одбацивање пакета с лешом и одбацивање ногу — којп одговарају трима директно противним покретима, морају бити у троструко противном правцу, а кућа злочина средња тачка мора бити у тачцп сједињења ове три главне линије, у зони спајања, у кварту »Огапс! Нозрше". То је тачно северо-западни сектор региона злочина, преко чијег источног дела прелазиједина трамвајска пруга, која везује Срисл са »Је^е«, а преко ове и са »Баекеп—• Неуае1 (< , местом одбацивања ногу и ципела, на Северо-Западу бриселских насеља. Један нов елеменат за ово тврђење" налази се у вре^ену остављања леша и проверавању полицијске службе. У свима својим актима злочинац је показао мудрост и обазривост. Он из свог стана није изашао насумице, већ је изабрао моменат који му је изгледао најзгоднпји за извршење другог акта злочина. Интелегентан и добар посматралац, он је имао прилике да уочи места на којима су се полицијски агепти обично задржавали. Оног вечера, кад је злочин извршен, он се трудио да их избегне. Одводећи девојчицу у 7 сати у вече, и одбацујући њен леш у П 3 ј 4 часа, он сигурно није прошао ннједном живом улицом, у којој се стално обавља полпцијски иадзор. Правој опасности он се био изложио само онда кад је прегазио 75 корачаји улице

»Баекеп", између »Огапс! Нозрше®, и уулице »ШгопскПез«. Извесно је, међутим, да злочинац није дошао са источне стране — норед осталих разлога које смо озбиљно навели —• већ и с тога, што су сви путеви, који улазе у улицу »Шгопс1е118 (< са и :точне стране, били блокирани патролом 17 полицијске станице, која је имала бити у 11 3 | 4 часа на углу сенског булевара и улице »Сксдие®. Злочинац је, дакле, дошао са Запада, из северо-западног сектора, т. ј. из улице »Огапс! Нозрјсе®. Долазећи са Запада, из ове улице, он је, као што ћемо доказати, изабрао најзгодније време. Полицијска слуба у вароши Брислу подел>ена је на три групе, а). служба серија, од 6Ч 2 до 9 часова изјутра; б). дневна служба, од 9 часова изјутра до 12 часова ноћу, и в). ноћна служба, 12 1 1 2 часова ноћу до 6'| 2 часова изјутра. Преко дана агенти се налазе на полицијским линијама, под којима се разуме извесна територија кварта, која се контролише сваких четврт часа на разним местима. Ноћна служба врши се помоћу патрола, састављених често пута од агената и ватрогасаца. Понекад је ова ноћна служба појачана. Величина »линије (с , која је преко дана поверена иадзору једног агента, раздељује се у овом случају на више делова, који су потчињени надзору две или више патрола. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ПРОЗОР Морис Левел.

— Дакле, рече судија, то је само један несрећан случај, пуки несрећан случај? Окривљени задрхта. Руке му дрхтаху и он се диже. То је био мајушан човек, кратка лица, један од оних малих поништених људи, који газе кроз живот пудљивим кораком, и чији и најситнији покрети као моле за опроштај. Бујне сузе покрише његов безазлен поглед, климну главом и одговори: — Не, господине, то иије пуки случај... Ја сам заиста убио своју жену. Ви, без сумње, знате, дз сам се ја два пута женио. Можда ће вам ко год причати, да смо ја и моја прва жена рђаво живели: то је лаж. Били смо врло срећни у почетку, живео сам задовољно, она је радила на своју р.уку и никад није било речи међу нама. Међу тим, без икаква разлога, без икаква знака за мотив те промене, — она постаде натмуреном, ћутљивом. Често сам се питао, да ли није живот, који смо ми водили И који је за мене био врло сладак њој био отужан, што је ја нисам умео разонодити... Али у том времену узимале се ове ствари олако; више се мислило о боловима тела, а ретко о боловима душе; није била позната та голема реч: неурастенија. Лекари су ме уверавали: »то није ништа <( . Ја сам опет мислио: »то