Policijski glasnik

СТРАНА 250

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32.

вати, у конкурсу с другима, понуде на јавној продаји, 1 ) тако да онај који такве понуде није чинио није лицитанат, и ако је, можда, и кауцију положио. Али, за појам лицитанта, не тражи се да је надметач дао више понуда, да се је више пута надметао: једна понуда, једно надметање је, за то, довољно. На пример, пописано имање процењено је 1000 динара, један надметач понуди за њега 1001 динар, а други за њим да 1002 динара, а, после овога, нико више не понуди. У овом случају било је два лицитанта, било је лицитације. 2 ) Резимирајући ово што смо до сада казали односно разних евентуалности које се могу десити на јавној нродаји, рећи ћемо да се пописано добро може, на овој, продати на два начина: 1) или лицитапдо, а то је онда ако је било бар два надметача. У томе случају може бити једно од овога двога: прво, добро је изишло изпад ироцене , и тада се оно уступа највећем надметачу, стим да о томе немају шта да решавају ни повериоци ни власт; друго, за добро је највећи лицитанат понудио ман>е од ироцене, у коме случају ће по • вериоци односно извршилац продаје решити да ли ће се добро том лицитанту уступити, или ће се друга продаја одредити; 2) или без лицитације , а специално онда ако дотични купац, који нема конкурената, нуди више од ироцене: тада ће повериоци, а у њиховом одсуству власт, одлучити да ли да се добро том купцу да или да ли да се нова продаја одреди. Изузетно, ако је тај једини купац поверилац, може он понудити само процењену вредност, и у том случају повериоци ће, или власт, решити о уступању добра том купцу односно о одређивању нове продаје. Као што видимо, без лицитације се не сме. ни у ком случају, добро уступити

1 ) Лицитирати долази од латинскога глагола ИсИог ((Јеропепб), која значи: (( .. .нудити на јавној нродаји (лицитацији)*, а лицитација, иак, од латинске имепице НсИаИо, који, опет, значи: ».. .Нуђење, ионуда на јавној продаји (мунти)*. Ј. Тоорђевић, ЛагинскоСриски Речник, стр. 841.. Ако је, за појам надметања, потребно бар два лица — једно лице се не може са самим собом надметати —, није, за исти појам, нужно више од два лица, ма да, у надметању (конкурсу), може узети учешћа и више од два лица. Наш Закон о Стецитпном Поступку, а поименце у §-у 82., употребљује, за продавање јавним надметањем, латински израз: »лицит.&ндо*, што је једна герундивна конструкција од глагола НсИог. 2 ) У овом смислу имамо и једну одлуку Опште Седнице Касационога Суда од 28. Октобра 1898. год. бр. 8643., по којој се, за битност надметања, тражи само то: да је надметање трајало ма и најкраће време. Друго Одељење Касационога Суда (решење од 19. Октобра 1898. год., бр. 8170.) било је поништило пресуду Суда Апелационога од 21. Септембра 1898. год. бр. 3272., између осталога и зато што је до краја продаје остао само један надметач, док су остали лицитанти — било их је још три — били одустали, па је чак некима од њих и кауција одмах враћена, и са тим једним лицитантом продаја је закључена. Апелациони Судније примио ове противразлоге Другога Одељења, јер су се она три лицитанта надметала неко време, па су после одустала од лицитирања, и власт је добро уступила оном лицитанту који је до краја остао, пошто је он највећу цену био дао. Дакле, било је надметања, и стога противразлози Другога Одељења Касационога Суда нису били, овде, основани. Видели смо горе да је на гледиште Апелационога Суда стала и Општа Седница Касационога Суда. С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 26. Септембра, стр. 298..

испод процене, а ни по процени, ако купац није поверилац. Пошто смо тако прегледали поједине случајеве који се могу десити на дан јавне продаје, да извидимо сада, а све у допуну досадашњих објашњења §§-а 486. и 487., још неке непогпуности тих прописа.' (НАСТАВИТгЕ СЕЈ

0 конФискацији с погледом на наш кривични законик о њој

(НАСТАВАК) Доиста, у сваком законодавству конФискација се показује са једним од ова три разна карактера: 1она се равна новчаној назни, која се извршује у натури, кад се односи на предмете чија државина не показује ништа опасно, ни недопуштено, предмете који чине део добара осуђеног и чију му својину она одузима; 2.° она има карактер мере аолицијске, кад Фрапнра ствари чија је државина недопуштена или може да представља опасност за јавну сигурност, здравље или морал; 3.° најпосле, карактер грађанске накнаде појављује се, ако не изолован, а оно преовлађује у случајевима у којима је конФискација прописана и изречена са или без казнене осуде против деликвента као делимична или потпуна накнадаштете причињене деликтом преваре према каквом појединцу или према Фвску. Ову разлику прави и наш кривични законик; и ако пажљиво испитамо његове одредбе у којима је реч о конфискацији, можемо уврстити мере конфискације, које оне наређују или на које овлашћују према природи предмета конФискације, или у оне које конституишу чисто казнене лере или у иолчцијске мере поверене бризи полицијске власти у каквом јавном интересу. У осталом, ма каква да је природа конФискације, има једно опште правило којо се примењује на све случајеве. КонФискација може бити изречена само у случајевима и односно објеката које закон индицира, и ириликом констатованог наруихења. Ако је конФискација казна, ово правило произлази из самог њеног карактера. Ако је она полицијска мера или накнада она произлази из скупа законских текстова у којима је као таква означена. Конфискација је казна управо говорећи и ништа друго до казна, кад се односи на предмете чија је државина допуштена и прописана против кривца у искључпвом циљу репресије нарушења. Овај карактер припада конФискацији која се примењује: на поклоне који имају за циљ подмићивање државних с.лужбеника или сведока (§§ 106. 107. крив. зак.); на жито, вина или пића са којима су трговала извесна лица, којима је то забрањено ; на робу у чијој је природи, квалитету или количини имало преваре (§ 382. т. 4. 5. и 7. кр. зак.). У овоме случају, правила казненог права, по којима казна може бити досу-

ђена само кривцу, примењују се у свему потпуно. Следеће последице треба дакле имати на уму: I. КонФискација може бити изречена само против лица које је оглашено као криво и осуђено; она тада узима у казненом систему, карактер допуњујуће казне и никада се не досуђује сама као директна казна за деликт. (§ 38. кр. зак.). II. Пошто вонфискација може да буде изречена само против кривца, дејство је смрти кривца на ову казну, и "го као и на новчану казну. Ако је деликвент умро нре него што је био осуђен, конФискација не може бити изречена против његових наследника; ако је умро после осуде, али пре него што је осуда постала извршна, конФискација пада заједно са самом истрагом. Али ако је конФискација била иаречена пресудом која је постала извршном пре смрти деликвента, она ће се извршити против наследника. Наш кривични законик у § 35. наређује о овој ствари овако : » означене ствари »одузеће се и онда кад би крпвац умро „пре него што је пресуда изречена." Али »ово наређење односи се на ковФискацију оних ствари о којима је реч у овоме §-у, т. ј. „ствари које су казнимим делом »произведене или којима се кривац по»служио или их на то наменио, ако су »ове ствари кривца или његовог саучасника". За специјалну конФискацију која има казнени карактер (§ 12. кр. закона) валш оно што смо горе изложили. III. Конфискација не може постићи лица која су грађански одговорна за нарушење. Али на конФискапију која се изриче у материји царине и посредних дажбина треба применити све што важи за новчану казну. 1 ) Царински закони и други који се тичу посредних дажбина наређу.ју конФискацију против сопственика робе која се кријумчари за то што ова лица заслужују и казнену одговорност. У свима олучајевима, аутори који споре ово гледиште једнодушно признају да кад се тиче праве грађаноке одговорности, да је одредба која се на њу распростире и на конФискацију, као и новчану казну изузетна. IV. Најпосле, кад се конФискација односи само на согриз ЛеИсМ, она треба да буде изречена само ако предмет кога се тиче припада оеуђеном. КонФискација је иолицијска мера и јавног поретка, кад је законом наређена и судија је изриче да би се какав шкодљив или опасан предмет извукао из саобраћаја или чија је државина недоиугитена било ономе к >ји га држи, било апсолутно нцдоицштена. 1 акав је карактер конфискације која се примењује на лажне тежине и мере (§ 382. т. 2. крив. зак.); на хранљиву робу и ФалсиФикавано пиће које шкоди здрављу (§ 372. кр. зак.), забрањено оружје, забрањену робу, експлозиве, убилачка или запаљива средства, у колико је њихово држање забрањено. (§ 329. т. 32. кр. зак.). У овоме случају правила својствеиа казнама треба одстраиити.

Ј ) О новчаној казни у бр. 7. 8. 9. 10. и 11. (( Полицијског Гласника << .