Policijski glasnik

СТРАНА 260

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33.

закон неће да ови предмети који су одузети од кривца буду уништени јер би то био аисолутан губитак имовине коју разум осуђује и који не захтева природа ових ствари. Они дакле треба да се предаду тужиоцу као наквада. Ово решење индицира добро природу конФикације; она би била казна, ако би конФисковани предмети припали држави; она би била полицијска мера ако би их уништили; али у мисли закона она је одређен а накнада , ништа друго, она се дакле даје као накнада иатенту у случају индустријског подражавања и без утицаја на друге накнаде штете. 1 ) Исто тако она осигурава корист жртви од узурпације жига. Из специјалног карактера конФискације у овоме случају, треба закључити: 1.°да грађанска јурисдикција може да изрече ову меру; 2.°да јурисдикција за преступна дела може да је изрече у случају ослобођења које се оснива на савесности деликвента. Нема никаквог спора о овим питањима. б). Није исто кад треба да се утврди карактер конФискације у материји подражавања уметничких или вештачких дела. Ма да конФисковани предмет треба да се преда оопственику или његовом цесионару, подржавано је мишљење да је у овоме особеном случају конФискација била права казна и изводили из овог принципа све последице које он допушта. Али ово резоновање показује двојаку недоследност. С једне стране, има праве контрадикције у одређивању различног карактера конфискације по томе да ли се тиче подражавања књижевних и уметничких дела и подражавања патентираних проналазака и Фабричних жигова. С друге стране, у принципу је погрешно изводити ову опгпту консеквенцу, јер је у општем праву, конФискација управо говорећи казна; међу тим кад се односи на подражавани предмет, она је потребна мера која треба да се предузме у самом интересу жртве да би се уклонила из саобраКаја деликтиозна ствар. * * * Карактер конФискације који је доста неодређен у оквиру казнимости, даје места различним питањима, чија је солуција у принципу иста, било да је конФискација казна, полицијска мераили накнада. Прво, питали су се да ли овлашћење на ублажење казне које имају судови по кривичном законику, производи какво дејство на конФискацију. Очевидно је да не производи. Ако је конФискација полицијска мера или грађанска накнада, очевидно је да она не може бити одстрањена или редуцирана применом олакшавних околности. Ако она има карактер казпе иста је солуција. 'Гакође, питали су се какав је утицај могло имати на конФискацију пра-

') Чл. 20. нашег зак. о зашт. Фабричких и индустријских жигова даје право оштећеном да тражи обуставу даље употребе подражаваног жига, као и да се поскидају такви жигови са робе на коју су ударени. »Оштећени — но овоме члану — може тра((Жити и то да се снраве и оруђе униште и неупо»требљивим учине, којима су жигови грађени, као »и да се израђеии жигови одузму и униште." — Из ж чега излази да конФискација ових жигова по нашем закону нема овај последњи карактер т.ј. грађанске накнаде.

вило о сливању казни у случају стицаја иступа. Опште је мишљење да конФискација није апсорбована најтежом казном. Није потребно да су предмети који су законом одређени, били стварно узапћени па да конФискација може бити изречена; довољно је да су они били стављени на расположење власти. Три ситуације су тада могуће: 1." или је стварно и претходно узапћење извршено и конФискација која се изриче има само тај циљ да га учини пуноважним и деФинитивиим ; 2.° или нмје било стварног узапћења, али су предмети који подлеже конФискацији, били озпачеии у актима ислеђења (протоколу увиђаја) јасно и прецизно тако да не постоји никаква сумња о њиховом идентитету, и конФискација је само остварење овог интелектуалног или идеалног узапћења; 1 ) 3.° или предмети чију конфискацију закон наређује или овлагпћује нису били ни узаићени, ни описани у протоколу извиђаја. Може ли ова околност да спречи судију да изрече конфискацију ових предмета? Тврдили су: кад није било ни узапћења, ни опмса, тада неће имати предмета за конФискацију, јер тада не.\:а ничега на шта би се конфискација могла односити. Овај је систем нагпао мало присталица. Заиста, зар се може допуститн да једна случајна околност као што је бегство кријумчара, може бити препрека конФискацији кола и коња који су били оруђе деликта? Без сумње, извршење пресуде наићиће на неке тешкоће због тога што није извршено узапћење или опис, али ове тешкоће нејовлашћују судију да се уздржи од изрицања конфискације. * * * Наш кривични законик у својим одредбама које се тичу конФискације показује велику неодређеност и непотпуност. У детерминацији покретних ствари које могу бити конФисковане, у § 35. кр.зак. споменуте су само: »ствари које су как»вим казнимим делом ироизведене или »којима се кривац^ за извршење каквог »казнимог дела послужио или их на то наменио", а то су само две групе од оних ствари за које смо видели у овим излагањима да могу бити у опште предмет коиФискације. Трећагруиа, а то су ствари које образују согриз ЛеИсИ т. ј. оне иа којима је деликтиозно дело извршено, није изрично споменута у поменутом законском проиису, ма да је очевидно да и ове ствари: н. пр. лажан новац са оруђем којим је начињен (§ 146. кр. зак.), подлеже конФискацији због чега је и њих требало уврститн у номепутој општој детерминацији. У томе је непотпуна поменута општа одредба §-а 35. кр. зак. због чега се могу појавити тешкоће у њеној примени кад се тиче конФискације означене треће групе ствари. С тогд би требало допунити ову општу одредбу §-а 35. једним овлашћењем у казаном смислу, којим би била одобрена конФискација и свих оних предмета к оји имају директне Ј ) У овоме случају тачни описи ствари које чодлеже конфиркацији у протоколу увиђаја, дају судији све потребне елементе за изрицање конфискације и администрацији да изврши продају истих на тражење државног заступника.

везе с а нарушењем код злочина или преступа баш и тада кад коифискација ових ствари није изречно наређена законом који казни опај злочин илн преступ. И сам карактер конфискације није довољно јаспо одређен у одредбама нашег кривичног злконика. Из неких одредаба видимо да она има ирави казненп карактер кад се односи на одузпмапе предмета који чине део добара осуђеног и чију својину одузима, дакле да се равва новчаној казни п изриче као допуњујућа казна (§ 38), Међу тим је она и полицијска мера у интересу зтравља, јавне сигурности, наравствености, у случајевима § 332. т. 5. и 6. § 333. тач. 1. н 2. § 334. 365. и др. Карактер грађанске накнаде повређеној страни није нигде јасно показан пз чега изводимо да она и нема овај карактер по нашем кривичном законику. Исто тако ни питање о конфискацијн ствари у случају смрти деликвепта није правилно решено, што смо већ показали на свом месту говорећи о овој ствари. Нови кривични законикчија је реФорма у изгледу, без сумње ће регулисати сва ова питања онако како их савремена доктрина решава и одстранити поменутетешкоће, које само још боље илуструју несавременост данашњег нашег кривичног закона. (По делу: ТгаШ Игбоп^ие е1 рга1г^ие Ли ЛгоИ р6пп1 /гапраЦ раг К. Оаггаш!.). Милош IV!. СтанојевнЂ судија

КРИМИНАЛНА ПОЛИЦИЈА

(наставак) У нашем случају, ми имамо два једнака и сразмерна, али у исто доба и противна пута, и ако извршена у истом општем правцу; два пута одређена мотивима различним али конексним, нзвршеним двама физиолошким противним покретима, под утицајем једнаких, сразмерних и директно противположених сила привлачења и одбијања. Као год што би, у случају одвођења и одбацивања детета од човека у сталном положају, центар опасности био пупак, са основом кичмепог стуба овог човека, на једнакој дистапцији од хсрајних тачака руку и ногу, исто тако и у нашој аФери центар ротационих покрета злочинчевнх мора се налазити на једнакој дистанцији од три битне тачке, од три крајње тачке његовог пута, од тачака А 8 Б. т. ј. од тачке одвођења, средње тачке и од тачке одбацивања леша. Било да је реч о телу иебеском или земаљском, о планети и злочинцу, ово биће мора се кретати у правцу планетског пута, чија је осовина, или пречник, равна одстојању А Б. Три тачке: А Б 8 морају се неминовно налазити на овом путу, на једнаком одстојању од центра опасности система планете X. Тачку заустављања блако је одредити. Она се мора налазити на подједнаком одстојању од крајних делова тачака А и Б,