Policijski glasnik

БРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 303

вашариште (за попагпу и кошење) за ову 1910. год. и уступио је Д. В. из Ј. за 660 динара. Ову лицитацију одобрио је општински одбор одлуком № 1869, коју је и срески начелник одобрио. Излицитирана сума предвиђепа је к^о приход и у предрачуну буџета за ову годину. Закупац је положио 100 дин. кауције а по том "200 динара у отплату закупнине, а за ресто 360 динара обратио је се општинском одбору да га оолободи плаћања^ пошто је био оштеКен, јер су за време летошње поплаве сељани околних села склањали и гпасавали своју стоку на поменуто вашариште, те му је ова пасла и погазила траву; у противноме, велп, да ће чинити употребу од права, које му додељује § 682 грађ. закона. Општвноки одбор узео је у обзир његову молбу и одлуком од 20. прош. месца №... решио, да се закупац Д. остободи плаћања закупиине у 260 динара, а ресто да положи. Ову је одл_\ ку одбрио и начелник срески. Моли се уредништво за објашњењо: да ли је ова радња општинског одбора и среског начелника правилна; или је га одлука протпвна чл. 86. тач. 13. последњег става закона о општинама. Ако је противна закону, онда шта има суд да уради па да је огласи за неважећу. II. Суд општине града Ј., на основу падлежног одбрења, а у цељи исплате земљишта куиљеног за општинске потрсбе, регулисања сточног трга и вашаришта, отвзрања нових улица по плану и калдрмисања улица, начинио је задужење код Управе Фондова и примио је ове године 120.000 дипара зајма. По овомо је општински одбор донео једну одлуку: да се овај новац од зајма води у засебну књигу као дневник; и другу одлуку: да се од зајма утроши до 6000 динара на оправку и пзраду калдрме. Суд општински, према овим одлукама, означену суму примљеног зај.ма водиунарчиту књигу дневника, одвојено од буџета; а за израду и оправку калдрме, из слободне руке )без предрачуна и липитације) погађаи исплаћује калдрмџију за рад и набавља и исплаћује материјал за ту цел), сматрајући да на то има права по одлуци одборској. По утрошку ове суме суд тражи од одобора да одбри 6000 динара, да се могу из зајма утрошити на истиначин, наоправку и израду калдрме. Моли се уредништво за објашњење: може ли одбор, поред већ одобрених и утрошених 6000 динара, на основу чл. 86. т. 7. гак. о општинама, да одобри још 6000 динара и тако редом да се тронш за клдрму без ичијег другог одобрења — погато је зајам на ту цељ одобрен од надлежних Фактора —; може ли да израду даје и материјал набавлла из слободне руке, ако опш. одбор одобри да се тај посао врнш у режији; и да ли је правитно овако вођење зајма по нарочитом дпевнику одвојено од буџетских књига, пошто и зајам није ушао у буџет, — па на крају године да се одвојено од буџета п рачун склопи и пошље контроли на преглед; као и да ли би било правилно и саобразно закону да се и

неутрошени зајам у ово годипи води и троши и у идућој 1911. години по засебном дневнику, одвојено од буџетских књга? (< . — На ова питања одговарамо: 1. По последњем ставу тачке 13. члана 86. закона о општинама, »расходовање буџетом иредвиђених арихода оаштинских ирава и иотражива,ња, као и иоклона оиштинске имовине, ма којв вредности не могу у опште бити предмет одборске одлуке. а Кад је ово законско наређење овако ја но, онда је незаконита одлука одбора н одлука среске власти којом је она прва одобрена. Право поклона припада само збору прома чл. 33. тачке 3. поменутога закона. Кад је одбор ипак учинио једну незакопитост, онда би на државној власти лежала дужчост да чини употребу од чл. 1 49. закона о општинама, а да једновремено п себе оптужи за извршену незаконитост одобравањем одборске одлуке. Само тим нутем може се спречити њено извршење, кад већ власт то није учинила у своје време употребом чл. 152. поменутог закона; и 2. Сем рачунских књига, које је пропнсала Главна Контрола правилима за рарачуноводс/гво и књиговодство од 1 1. млја 1902. год. Бр. 9414, закон не признаје друго рачуноводство, ако оно није доцнпје нарочито одобрено од стране Гл. Контроле, као што је случај са београдском општином. Према томе, и зајам од 120.000 дин. требао је да се проведе кроз редовне књиге. Нарочито се он мора показати ио књизи дуговања, и у нзводу ове прнлнликом подношаја годишњег рачуна Гл. Контроли. По тач. 7. чл. 86. закона о општинама одбори варошких општпна могу решавати, да се подигну какве грађевине или изврши какав посао у вредности до 6000 динара, ако за то има кредита (у овом случају зајам). Како су овп послови везани увек за буџет, а овај, међутим. траје само за једну годину, то је и право одбора везано само заједно одобрење уједној години, јер би иначе делимичним одобравањем кредита за једиу исту грађевину или један исти посао, било изиграно право збора, које има по чл. 33. тачке 4. зак. о општинама. Али ни једна од ових грађевина, и ни један од ових послова, не може се радити докле се не изради плап и предрачун и не одобри према чл. 37. и 42. закона о јавним грађевинама од стране г. Мпнистра Грађевина, нити се овн послови раде у режији, дакле без јавне лицитације.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА За окружног посланика не може бити изабран онај који није српски грађанин — чл. 58 закона о уређењу округа и срезова. На даи 4. јула тек. год. извршен је избор окружних посланика за срез К ... округа Т.... Поред осталих, тадаје иза-

бран за окружног посланика и Р.. Р... деловођа суда општине Добро .... Жалитељ је у жалби Државном Савету навео, да избор овога Р... не може остати у сили, што је недавно дошао из Црпе Горе и још није прешао у српско поданство, према чему није стекао сва гра^анока права, у што спада и право да буде бнран п изабран за окружног посланика. За свој навод поднео је уз жалбу уверење начелства окр. Т од 7-7-10. год. № 5574 из кога се види, да изабрани посланпк Р .. . није положио заклетву код тога начелства, нити је заведен у књигу прирођених странаца код нстог начелства. Државни Савет нашао је, да избор Р за окружпог посланнка за срез К.... према чл. 58. закона о уређењу округа и срезова не може остати у снази, што се према уверењу начелства окр Т од 7-7-10. год. № 5574 види, да он није српски грађанин. Стим је његов избор на основу чл. 69. закона о уређењу округа и срезова, поништио. Одлука Државног Савета од 25. августа 1910 год. № 7657.

У записнику бирачког одбора када су извесни његови битни саставци фалсификовани, онда он не може да послужи као доказ жалбених навода да се избор општинских насника поништи. У општини забр на дан 15. авгуота тек. године пзвршен је иабор председника општннског суда. Протнву овог избора изјавно је жалбу Државном Савету Светолик Ж... тежак онд. паводећп, да је исти ноправилан: 1, Што се бирачки одбор састао у 7'/ 2 сати пре подне; 2, што је биралнште било неограђено ; 3, што је било прекида гласања у иодне за време од 2 сата, п 4, што је збо; ска радња закључена у 4'/. 2 сата но подпе. — Као што се види жалитељ је хтео своје наводе записником да утврдп, а то је постпгао тиме што је исти записпик до очигледности исФалсиФикован, да ли са, или без његова знања то је без интереса У записнпку је одоцњено време састанка бирачког одбора, прекнд и свршетак збора (гласања), као и да је двориште било неограђено, али дрцгим м астилом, но што је цео заиисник аисан, дописиване су те речи, да се ФалсиФиковање записника очигледпо утвр1>ује. Државни Савет пошто је расмотрио жалбу и послана изборна акта, пагаао је, да жалитељ за своје наводе у жалби није поднео нпкакве доказе; записник пак бирачког одбора не може послужити као доказ, да је избор председника неправилно извршен, стога, што су у њему неке цифре и речи, које су од просудне важности по правилност избора дометане, а није објашњено, зашто је то и када чињено. Стога је Државни Савет на основу чл. 170 закона о општпнама решио: да се овај избор одобрп. Одлука Државног Савета од 21. септембра 1910 годипе № 8407.