Policijski glasnik

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

.БРОЈ 42.

купљене ствари узнемирен био, или би се основано бојати имао, да ће узнемирен бити" (§. 655. Грађ. Зак.). У овом последњем случају, купац »има право захтевати од продавца да узроке узнемирења с пута уклони, или бар да добар за то стоји, и донде моЈке да цену уговорену не плати, осим ако није он све то на себе узео" (§. 055. у вези са §§-има 554., 555., 556. и 557. Грађ. Зак.). Шта ће сада бити, ако нупац, који нема оваквих законских извина, одбије да уговорену цену плати? На то питање §. 656. Грађ. Зак. овако одговара: »Ако не имајући оваквих узрока купац неће уговорену суму да илати из упорства, онда продавцу стоји на вољи или цену захтевати или продају покварити". Премаовоме пропису, дакле, уоном случају када је продавац своју обавезу предаје ствари (§. 651. Грађ. Зак.) према куицу извршио или је готов извршити је и када, осим тога, купац иије у положају да се може, да би оиравдао своје одбијање полагања цене, позвати на право заштите које, у ногледу продавца, има, а на основу §§-а 554., 555. и 655. Грађ. Зак., тада продавац може, не само тражити, судским путем, испуњење уговора, право које је, у случају неизвршења уговора, сваком уговорачу зајемчено §-ом 553. Грађ. Законика, већ, још, он има, по мало час наведеном §-у 656., и право захтевати да се уговор о продаји и куповини раскине. 1 )

*)'§ 65?. Грађ. Зак., пошто је кззао, да »Продавац ствар продату без цене није дужан дати в , додаје: «Но ако да на почек, онда не може ствар но цену од купца тражити." Како се може овај пропис помирити са §-ом 656. Грађ. Зак. по коме, као што смо горе видели, продавац има нраво захтевати раскид уговора, ако купац неће цену да положи? Значи ли он да, у случају у њему предвиђеном, продавац нема нраво на раскид уговора већ једино на љегово извршење? Да ли, дакле, давање ствари на почек има да се схвати као одустајање, од стране продавца, од права које он има, по §-у 656., да тражи раскид удовора, ако купац цену не псложи ? Не упуштајући се у решавање ове тешкоће, јер томе овде није место, ми ћемо само додати да је, како нама изгледа, други део §-а 653. Грађ. Зак. резултат једне пометње нашега законодавца, у колико се прегпостави да јо он, и ту, хтео ићи за са својим оригиналом, Грађ. Закоником Ауотриским. И заиста, тај пропис одговара §-у 1063. овога последњега Законика, који се, такође, бави случајем да продавац д4 купцу ствар не добивши куповну цену, дакле, на ночек (»'УУМ с11е 8асће Јет КаиГег уоп <1ет УегкаиГег оћпе (1аз Каи%еМ 2и егћаНеп, ићег^ећеп...»), али он то чини стога да би казао ово дал>е што иде: «...80 181 <Ј1е 8асће аиГ В огј уегкаиП, ипд Јаб Е^епШит (Зегбе1Беп §сћ4 §1е1сћ аиГ <1еп КаиГег ићег 1 * ( ј . .. .онда је ствар продата на почек и свејина ствари прслази одмах на купца" — по преводу Д-ра Драг. Аранђеловића, у његовом раду: Аусгријсни Грађански Закопик, стр. 138.), што је сасвим на свом месту: пошто се, по аустриском, као ни по пашем (и немачком) ираву, својина не пренаша, са продавца на купца, самим уговором о продаји и куповини, већ то бива предајом (§ 425. Аусгрискога Грађ. Закоиика: »Бег Моззе ТИе1 8161 посћ ке1п Е1?еп1ћит. Баа Е1§епШит ип<1 а11е <11п§Нсће Кесћ1е ићегћаир! коппеп, аи88ег <1еп 111 <1ет Оезе1ге ћеаИтт1еп РаНеп, пиг <1игсћ <Ие гесћШсће ЈТЈећегцаће ип<1 Иећегпаћте ег^огћеп теег^еп' : Сам основ не даје још пикакве својине. Осим случајова, назначених у закону, својина и сва стварна права у опште прибављају се само тако, кад се по закону предаду и приме, — по преводу Д-ра Драг. Аранђеловића, ор. сИ., стр. 57.), то је законодавац требао да се изјасни да ли и продаја на почек нреноси својину, онако исто као и предаја дефинитивна. Наш законодавац, пошто је превео први део §-а 1063., није прпдужио даље онако како он гласи, већ, уједанпут, изражава једну сасвим другу мисао: да, тада, продавац нс може сгвар

Такав је респективни положај продавца и купца, код обичнога уговора о продаји и куповини, у случају када купац цену не иоложи у одређеном року, и видели смо да Факат да купац цену није платио њег'а ни најмање не ослобађа обавезе његове. Исто је тако и код онога уговора о продаји и куловини који се закључује при јавним лицитацијама: и ту, као што смо већ казали, купац остаје у обавези, ако излицитирану цену не положи у року од шеснаест (однос.но три) дана. 1 ) У осталом, да купац остаје у обавези, види се и из §-а 484. који купцу, који своју обавезу није испунио, ставља на терет како трошкове око нове продаје тако и евентуални мањак који би се, у излицитираној ценп, показао на другој продаји (»...власт ће наредити нову продају на штету и трошак купца... 11 ). Питање је, сада, ово: до кога момента купац, који је пропустио положити цену у року од шеснаест односао тра даиа, може цену положити и тако куповину за себе дефинитивном начинити? Другим речима, до кога момента после речених рокова, уговор о продаји и куповини закључен на лицитацији остаје у снази, остаје пераскинут? Да бисмо на њега могли одговорити, ми морамо расправити слично питање код обичнога уговора о продаји и куповини. Видели смо горе да купац има право цену положити и посло уговоренога рока и да ову продавац мора примити. Продавац има право, од своје стране, захтевати да му купац пакнади штету коју му је могао причинити закашњенпм извршењем уговора (§. 553. Грађ. Зак.) Што продавац не може, дакле, то је: да сматра уговор 1рао Гас1;о за раскинут, зато што куповна цена нијо на уречено време положена. Такво нраво имао би он само онда ако је тако уго.вовено. 2 ) Само пи-

тражити од купца иего само цену, једну мисао којој ту није било места већ у §-у 656., у коме се законодавац бави у опште питањем о правпма признатим продавцу у случ&ју да купац цену не плати. Сгога ми налазимо да, код тумачења §-а 653., у вези са §-ом 656. нашега Грађ. Законика, не треба изгубнти из впда ни § 1063. Аустр, Грађ. Законика и разлику између њега и §-а 653. нашега Грађ. Зак.. Ј ) Ношто је јавна продаја само један случај уговора о продаји и куповини, то се и прописа Грађ. Законика о иродаји и куповини (глава XXIV., §§ 641. а 676.) имају и ца њу применити. Тако, н. кр., прописи о заштити коју, по §-у 655., у вези са §§-има 554. а 557. Грађ. Закона, продавац дугује купцу, тичу се, такође, и јавне продаје. Наравно, да купац има право на заштиту овде, не против извршиоца продаје, већ против дуншика (лпчнога пли ргор1ег гсш) чије је добро продавано, иошто је дужппк, а не тај извршилац, продавац. И у опште, када је уговор о продаји и куповини закључен посредством пуномтћника (уговорнога или законскога), за заштиту није одговоран, разуме се, тај пуномоћник већ онај кога је он представљао, Ми смо се овим опширније бавили у својој књизи: О обавези заштите у случају евикције код уговора о ародаји и куиовини , где смо навели и пример продаје, од стране старешине, задружнога добра, продаје иротив које задругари нису, у року у §-у 510. Грађ, Зак. одређеном, то јест у року од једне годпне прогествовали (у наведеној књизи учињена је, овде, једна материална грешка: на име речено је, у њој, да је таЈ рок од две године — птто ми, овом приликом, исправљамо), случај у коме куичево право заштите иостоји против целе задруге која је, у лицу старешине, ту била иродавац (стр. 98.). * 2 ) Ваис1гу -1Јасап1 ;тепе, Ргесгз с1е <ХгоИ сШ1, II., р. 669 е(;в70.; в. решењД оддељења Касационога Суда

тање је, понављамо, до кога тренутка има купац право, после рока, да положи уговорену цену. Одговор на то питање наћи ћемо најбоље у онии законодавствима која су, противно римском праву, усвојила систем да се, код двостраних уговора, може тражити и раскид у случају неизвршења уговора, а међу тим законодавствима је најглавније Француско. Према чл. 1184. Франц. Грађ. Законика, а с обзиром на коменгарисање, од стране Француских цивилиста, тога прописа, не само да крива страна, она која уговор још извршила није, може овај извршити, и ако је рок за његово извршење утврђени прошао, све дотле док друга страна не буде подигла редовну тужбу (ипе с1етапс1е еп јив1лсе) за раскид уговора, већ, шта више, крива страиа има то право све до момента док судска одлука којом се тужиоцу досу^ује раскид не постанз извршном. 1 ) (настави-ке Се) Ж. ПериЋ Полицијена техника на универзитету у Лозани

У »Нолицијском Гласнику« било је виша пута говора о Полицијској Техници (научној полицији), која последњих година осваја све впше терен, и о сувременим полицвјским школама у Француској, Италији, Шпанији и т. д. за специјално, стручно и техничко образовање полицијских и судских органа за успешну борбу против криминалиста и злочинаца, који се користе свима модерним научним знањима и проналасцима да би усавршили своје антисоцијалне акте. Ретцима, који следују, циљ је, да читаоце упознају са изучавањем ове најаовије гране науке, или боље рећи вештине, на универзитету у Лозани, на коме постоји нарочити одсек за систематско и специцмјално студирање разноврсних научних знања, која улазе у обим Полицијске Технике. Овај пак обим велики је, јер обухвата множину теоријских и практичних знања, која су потребна за успешно вођење истрага, истраживање и пдентиФиковање злочинаца. Према овоме, и Полицијока Те.хника може се укратко деФииисати као иримена теоријских и арактичних научних анања у вођењу иотрага, истраживању и идентификовању злочинаца. Један од најаознатијих писаца у полицијско-техничкој литератури, д-р Е. Локар, судски лекар и шеФ антропометријско-полицнјског одељења у Лиону, назива Полицијску Технику вештином, и вели: »То је примена пауке у полицији; то је скуп судско-медицинских испитивања, пренет из лабораторијума у домену

од 21. Априла 1877. год. бр. 693. и од 3. Јула иоте годпне, бр. 1441. наведена код §-а 553. Грађ. Зак. у књизи Гојка Никетића, Грађански Законик Краљсвине Србије, стр. 355.. ') ВаиЈгу- 11,асап|;тепс, ор. сИ., II, р. 607. Да приметимо да суд, у Француском ираву, можа, нрема приликама ( 8 8е1оп 1ев сјгстзкапсеб", вели чл. 1184. Франц. Грађ. Зак.), дати туженоме један последњп почек који се зово 1е <1е1а! Је %г&св.