Policijski glasnik

СТРАНА 338

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

ли не треба још тражити и то да је тужба продавчова предата на одговор односно саопштена туженоме купцу (§ 104. и § 1 3.), питање у чије расправљање ми оиде не можемо улазити. 1 ) § 656. велп да продавац, кога купац није измирио, има право »продају покварити", и то право он врши подилањем тужбе. Законодавац не тражи да је судска одлука, којом је захтев продавчев уважен, постала извршном. Продавац је, самим подизањем тужбе, уговор раскинуо, и судска одлука, која по правилу, и иначе, има само декларативно (а не стваралачко) дејство: то јеот она само констатује да је продавац раскинуо уговор, раскид на који је он, то претпостављамо, имао право. Према томе, купац не би могао, као што би му то пр; во дали Француски јуристи, положити куповну цену за време трајања спора, све док одлука, о раскиду уговора, не би постала извршном, ово тим пре што, у нашем праву, суд не би имао власт дати купцу, и норед тога што је продавац тражио раскид уговора, један нов почек за полагање цене, власт коју чл. 1184. Франц. Грађан. Зак. признаје француским судовима. 2 ) Ово што смо до сада казали, односно момента до кога купац који је у доцњи моЈке положити цену, за обичан уговор о продаји и куповини, имамо сада да применимо и на јавну продају. Купац има правне могућности да положи излицитирану цену све дотле док извршна власт не одреди, по §-у 484., нову продају. Одређивање нове продаје од стране те власти, која је, као што знамо, овде пуномоћник поверилаца који су тражили принудну наплату и дужника, 3 ) еквивалентно је оној тужби за раскид уговора на коју, по § 656. Грађ. Зак., има право неплаћени продавац код обичнога уговора о нродаји и куповини. Све до тога момента купац може излицитирану цену положити; као год што се, код обичног уговора о продаји и куиовини, узима да неизмирени продавац, који није јоштражио раскид уговора, прећутно хоће да уговор у снази одржи и пристаје да г& купац, и после рока одређенога за исплату, куповне цене, измири, исто тако треба узети да и извршна власт, тиме што, по истеку онога рока од шеснаест (три) дана, не одређује другу продају, даје на знан.е купцу на лицитацији да он нма још времена да излицитирану цену положн.

Принцип је да, када закон само једнострано изјављеној вољи даје правно дејство, као тито је овде елучај, та воља, да би то дејство произвела, треба да је саопштена ономе према коме она има да дејствује: за овога се не може казати да је нека воља маниФеетована, изјављена, за коју он не зна. Зањегаје таква воља исто што и неисказана мисао, намера. 2 ) Наравно, да би продавац могао, и иосле подигнуте тужбе за раскид уговора, примити цену од купца и тако уговор одржати у снази, али он то може а не мора чинити. 3 ) У истом смислу, то јеет да је, код јавних продаја, власт извршна пуномоћник новерилаца (односно дужника), М. Отојановић, у његовој напред наведеној расправи: Јавна продаја неаокретности и обавеза куаца на њој који цену не иоложи, и Мих. Тадић, у његовој студији: 0 одговорности куа&цаза накнаду ихтете код јавних ародаја. (у Архиву за Правне и Друштвнне Науке, год. 1906., св. од 2 5. Марта).

Оваква солуција је, по нашем мишљењу, несумњиво тачна све дотле док још није иротекао онај рок од месец дана у коме је извршна власт, по §-у 484., дужна одредити нову продају, за случај да купац није, у року у § §-има 483. и 507. означеним, исплатио излицитирану цену. Законодавац је, у §-у 484., дао овлашћеље извршном органу да може, по истеку тога рока од шеснаест (три) дана, чекати купца, за измирење излицитиране цене, још један месец дана, овлашћење које веже и повериоца и дужника (продавца на јавној продаји), јер, као што смо то већ приметили, овде имамо један прммер законског пуномоћства, дакле таквог пуномоћства чије границе не постављају пуномоћник ни властодавац већ сам закоподавац. Наравно, да извршни оргап може тај рок од месец дапа, у коме купац још може излицитирану цену положити, смањити, одређујући нову продају пре његовога истека: § 484. поставља само максимум времена које сме протећи од истека онога рока од шеснаест (три) дана до одређивања нове продаје, максимум који извршна власт може али не мора исцрпсти. Сумњив је, пак, овај случај: онај рок од месец дана протекао је а власт извршна још није одредила нову продају. Да ли и тада купац има право да положи излицитирану цену? Па овај случај ћемо се мало ниже вратити. б.° Друга. ародаја. је одређепа. Пошто купац није у оном року од шеснаест или три дана положио излицитирану цену, извршна власт је, било у року од месец дана по истеку тога рока (§ 484.) било доцнијо, одредила нову продају. Ми смо горе већ казали да, после одређене друге продаје, купац нема више права да положи излицитирану цену и да купљено добро за себе сачува: ово ће сада отићи другом, највећем понуђачу на новој лицитацији, ако, то јест, он своју обавезу испуни. Ову солуцију нисмо дали нити дајемо на основу одредаба Грађ. Судског Поступка, јер је овај Законик овде и сувише непотпун. Ми смо њу, подсе!>амо, дали, и дајемо је, на осеову Грађ. Законика, а специално на основу §-а 656., узимајући да је одређивање нове продаје еквивалентно ту;кби за раскид уговора и да оно има, у погледу питања којим се овде бавимо, исто правно дејство. Овако је, у главном, и у Аустријском Праву. 0 поповној продаји (\У1ес1.егуегвМЈЈегипЈг) говоре § §-и 154. и 155. ЕхекиИопвогсГпип^-а од 1896. год., и од та два прописа први, § 154., вели да, ако купац не положи на време и пуноважно (»гесМгеШ® ипс1 огсћшп^втавв!^") 1 ) пзли-

1 ) Аустриски Закон о Извршењима много је либералнији у погледу рока у коме купац на лицитацијга има да измири излицитирану цену. По § 152. тога Закона, који, са §-ом 15?., говори о полагању излицитиране цене (Вепсћи^ип^ с1ев МеЈзЉокез), купац је дужан, у року од четрнаест дана од дана када одлука судска о досуди пописанога добра купцу постане изврпшом (»пасћ КесћЈзкгаГк с1ез Хизсћћ^ев^), положити једну четвртину цене а остатак у року од два месеца, рачунајућп, опет, од истога момента. Истина купац је дужан платити, на цену, интерес од дана куповине до дана плаћања ( (( уот Та&е с!ег Ег1е11ип& с!ез 2и8сћ1адез 1лз гит Ег1а&е»).

цитирану цену, одредиће се, на захтев заинтересованих, нова продаја на трошах и ризик небрижљивога купца, т. ј. купца на првој продаји („аиГ Коз1:еп ипс! ОеГаћг с1ев заигшЈуеп Егв^ећега«). Али овај купац може платити цепу коју је понудио и тако поновну продају задржати и одстранити све дотле док не истекне рок за жалбу протпв одлуке судске којом се одобрава друга продаја (»Б1е ХУшаегуегзЂе ^егип? • ип!;егћ1е1М, л^енп с1ег заитј^е Егв1;ећег уог АМаиГ с!ег Рпз!; гит Кекигбе §е§-еп сНе ВелуИН^ип^ (Јег АЛ^е^егуегзЂеЈ^египЈ* сИе гискз^апсИ^еп, (1игсћ Вагег1а§: ги ћегЈсћ^§епс1еп МеЈзШо1;8га1;еп 8ат1; 2твеп ће1 ОепсМ ег1е§1;«). Међутим, када одлука судска о одобрењу нове продаје постане извршном, тада, вети даље исти § 154., прва пр 'даја губи своју важност („МИ; Кесћ1зкгаГ1; (1ег Ве\ујШ§ип§ с !ег \У1ес1егуег81;е1§-егип§ уегћег1; сПе егз(;е УегзМ^египд' Јћге \У1гк8аткеЈ1; К ), што значи да, после тога момента, купац на првој продаји не може више положити излицитирану цену.') (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Пери* ...♦!♦ ... Полицијска техника на универзитету у Лозани (СВРШЕТАк) Од свију побројаних предмета најважнија је, разуме се, Полицијска Техника у ужем смислу, која обухвата највећи, најзанимљивији и најпрактичнији део полицијско-техничких сгудија. У обим њеног теоријског и практичног изучавања и испитивања спада: а). Историја злочинаца: њихово регрутовање, њихов живот, њихове особине, навике и обичаји, начини њиховог рада, њихова оруђа, њихов језик (арго) и т. д.; б).. Подела и удружења злочинца: проФесијонални и случајни, сиецијалисање проФесијоналних злочинаца, интернационална удружења (банде), анаши, камора, маФија, моноар (у Америци) и т. д.; в). Криминалитет: теорије о злочинима, италијанска школа (критичка студија), криминалитет малолетника и његови узроци (пропадање Фамилијарногживота повећим варошима, ослабљење дисциплине, недовољан надзор у школи, радионицн, на улици и т. д.), ослабљење репресије у опште и т. д.; г). Саецијално обележје важнијих и чешКихкривичних дела: убиства (све врсте), пожар, ФалсиФикати, преваре, крађе (све врсте), утаје и т. д.; д). Идентификовање злочинаца. и ирвдмвта кривичних дела: фотографија обична и судска, живе слике, боја очију, особени знаци ( физички недостаци, белеге, посекотине, тетовирани и проФесијонални знаци, етничке и антрополошке особености), антроиометријско мерење, 2 ) дактилоскоиија и психичка идентиФикације по методи Отоленгијевој; ') ОГв ЕхекиНопа-ОгЛпипд, 8.362 4 31)4, Мапг'8оће Сге8е(2-Аи8{»аће, 8есћз(ег Вапс1, ОпНе Лћ1еЈ1ип§;. -) Антропомотријско мереше обично ее, бар код нае, пдептиФикује са целим системом ВертиЈОИовпм,