Policijski glasnik

СТРАНА 350

ПОЛИЦИЈСЖ И ГЛАСНИК

ВРОЈ 44.

новеика водили пси, помоћу свог чула мириса, али од куда сад (иод претпоставком да је младић скочио с моста), да нас пси доводе на место, на које ће кроз неколико дана вода избацити леш? Да пођемо са том претпоставком, да је младић пред своје самоубиство вратио се са моста, и скочио у реку баш ту где је и нађен избачен. зар га не би вода однела даље од тог места где је он могао оставити свој последњи траг, који би био приступачан псима, Ево још једиог примера из кога се да лако закључити, да је чуло мириса код паса праћено још једним нама непознатим осећањем. Ових дана побегао је један осуђеник из казненог завода у Бронку. За трагање за њим употребљен је пас »Вера« којој је дато његово остало одело да омирише, после чега је она повела жандарме преко једног великог поља засађеног кромпирима и извела на државни друм. Како је после бегства осуђчниковог прошло више од 5 сати а за го време падала је велика киша, и он је могао далеко побећи, то је дат у том правцу телеграм и осу1)вника је ухватио други пас у близини Оборника. И овај нам пример пружа исту слику. Први шс ишао је донекле по трагу, ако га је у опште било, па је то трагање пренесено на другог нса који није могао доћи у додир са стварима одбеглог, те на тај начин отпада претпоставка да га је овај други проказао помоћу чула мириса. Ма како било, да пси проналазе извршиоце казнимих дела, било једним или другим чулом, ипак се они на делу показују као одлични полицијски помагачи, са којима треба увек рачуеати Од нарочитог је интереса употреба полицијских паса за нас, јер кад их и ми будемо узели за своје помагаче при истрагама, без сумње ће се поред осталих казнимих дела и број пронађених злонамерних паљевина и поништаја туђих ствари знатно повећати, место да као сада стално опада, што се са жалошћу мора констатовати. А. Ј. АндоновиЂ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине драинске актом својим Вр. 1481, пита: „По чл. 106. закона о непосредном порезу, пољопривредници плаћају порез двапут у годиеи и то: приеадајући део за I полгође, до конца месеца јула, а за II нолгође до 1. новембра сваке године. Чланом 32. Финансијског закона, за 1910. год. горња одредба закона о непосредном порезу скраћена је у толико, што принудна наплата пореза код земљорадника ва I полгође почиње 15. јула, а за II полгође 1. октобра. Ио чл. 109. закона о непосредн. порезу, за порез који није на време плаћен, наплаћује се уз наплату пореза и

6°/ 0 интереса годишње; интерес тече од дана истека рока одређеног у чл. 106. еоменутог закона. Часништво старе управе ове општине — које је било на управи до прошлих избора, у току прошле године, наплаћивало је интерес на дужни порез тако рећи произвољно — како је коме хтело, на пр. порески дневник за 1909. годину тврди, да је једно лице платило 60 дин. пореза и државних приреза 20. новембра 1909. год. под Днев. Бр. 676, на ову суму није наплаћено интереса ни једне паре; одмах за овим, истог дана друго лице платило порез и држав. прир. 28*38 дин. под ДБр. 677, и њему је на ову суму наплаћено 0'12 дин. интереса, и таквих примера има пуно. Садања управа ове општине по истеку законих рокова наплаћује интерес уредно, на пр. 8. новембра тек. год. један порески дужник - пољопривредник донео и платио 100 дин. пореза и држав. прир. за 1910. год., њему је на ову суму наплаћено 6 дин. интереса и заведено у порески дневник и платчеву пореску књижицу. Порески обавезници сравне прошлогодип1њу наплату пореза и интереса са овом, па се противу тога буне и протествују што им се сада наплаћује интерес на дужни порез, кад то у прошлој години баш у ово доба године није чињено, или ако је и коме наплаћено, то је овлаш и незнатна сума. Суд ово општински моли Уредништво, да у првом наредном броју листа, изнесе своје гледиште о изложеној наплати интереса, са напоменом: да ли је законита радња старе-прошлогодишње управе, или садање управе ове општине, при наплати интереса на дужни порез, као и то : има ли штете и по чије интересе и ко је зато одговоран ? к — На ово пптање одговарамо: Према јасном наређењу чл. 106. закона о непосредном порезу у вези са чл. 32. Финансијског закона за 1910. годину, добровољна наплата пореза од земљорадника траје за I полгође до 15. јула а за Н-го до 1. октобра. Ко од њих не плати порез на време у горњим роковима, од њега се наплаћује интерес 6°/ 0 према чл. 109. закона о порезу, па било да порез сами плаћају, било да се наплаћује егзекуцијом. Према овоме, ако је раније друкчије наплаћиван интерес, онда ће рачунополагачи одговорати пред Гл. Контролом, јер је на тај начин оштећена државна каса. Кад садашњи часници обавесте о овоме пореске обвезнике, они се неће бунити што се сад другчије наплаћује интерес него у прошлој години. II Суд оиштине кладуровске, актом својим Бр. 1324, пита: »IIо чл. 97. тач. 4. закона о општинама, општински суд у договору са одбором даје уверења — сведочанства о сродсгву, владању и имовном стању својих становника, кад то власти надлежне за-

траже; а сам општински суд, кад захтевају поједина лица: Господа свештеници, од сваког грађанина, који хоће у брак да ступи, траже уверења о постојању сродства између младожење и девојке и њихових родитеља. А како се већином дешавају случајеви, да ое из једне парохије односно општине узима девојка, а из друге парохије — односно општине момак младожења, и кад поједини траже уверења о сродству у оваквим случајевима а парохије подељене по општинама, онда је суду немогуће тачно знати да ли постоји сродство, пошто су младожеља и девојка из засебних парохија односно општина. С тога суд ово општински учтиво моли Уредништво за објашњење: Како може суд издати уверење о сродству на тражење појединаца, кад је девојка из друге парохије односно општине. Да ли суд мора о сродству тачно знати, (и исто описати) и ако му није познато; Да ли суд за исто повлачи кривичну одговорност о непознатом сродству". На ово питање одговарамо: О свима Фактима, који су суду непосредно познати или о којима се он може обавестити у границама своје општипе, он мора издавати уверења у смислу чл. 97. тачка 4. и 6. закона о општинама. О ономе, пак, што суд не зна и у опште се не може обавестити, он није дужан даваги уверења, односно даће их тако, што ће констатовати да му је ствар непозната. Међутим, интересованима ништа не смета да суду приведу сигурне јамце, који ће написмено утврдити да им је овај или онај Факат познат, па да суд на основу тога јамства изда уверење констатујући у истом да то чини по прибављеним доказима. На тај начин суд би био обезбеђен од одговорности, а помогао би својим суграђанима да једну своју ствар приведу крају. III Суд општине јовачке, актом својим Бр. 2235 пита: »Ово општински суд има да саопшти своју пресуду за дело из § 375. а казн. закона једном лицу из друге општине. Ради саопштења те своје пресуде, суд је овај преко дотичног општинског суда, позивао осуђено лице, али општински суд одакле је осуђено лице одговара, да га неће упутити већ тражи да се предмет њему спроведе те да изврши саопштење. Моли се Уредништво за обавештење: мора ли ово лице по захтеву бити упућено овоме суду ради наведене цељи, или овај суд мора послатп предмет суду одакле је осуђено лице, и ако мора оида на основу ког законског прописа и у опште који начин треба практиковати у даном случају ? с< — На ово питање одговарамо: Полицијска Уредба, као постулак за иступне кривице из III части кр. законика, нема нарочите одредбе, која би ре-