Policijski glasnik

БРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 365

бити важан путоказ за судијско убеђење о томе, да је лодметнуто лице имено вапо. (Тако сасвим тачно одлуке Касационога Суда Збирка Бр. 166 и 1149). Најпогодније средство против привидних уредника зацело је један лнбералан закон о штамии и један исти такав казнени законик, као и либерална примена истих у пракси. Што се више казнено-правно гоњење штампе ограничава на неизбежне случајеве, гато се пажљивије буде све оно избегавало, што би могло изазивати утисак неоснованога за • брањивања слободе речи или шикане, у толико ће мање пристојни елементи имати узрока. да избегавају борбу с отвореним визиром, па да прибегавају тако опскурном средству, као гато је кријење пза подметпутога одговорнога уредника 2 ). (нАСТАВИЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. Аран-ђеловиЋ.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Осигураље каса. Поред разних осисуравајућих друштава за случај смрти и пожара, постоји у Русији и једно осигуравајуће друштво, које врши осигурање на случај крађа и разбијања каса. Како је премија за оваква осигурања веома мала, то је ретко која каса остала неосигурана. Контрола јаја. У Јени је издата наредба од стране полицијске уирав^, да у будуће полицијски органи прегледају јаја, која се у варога уносе ради продаје. Они су снадбевени за ову контролу са најмодерннјим апаратом у виду џепне електричне лампице, са којом се апсолутно тачно може вршити ова контрола. Труп у сандуку. 2. прошлог месеца, приспео је на станицу Великокњажевскаја, на владикавкаској железници, један сандук послат из Москве. Двадесет дана по приспећу нико се за сандук није јавио и тога дана из сандука је процурила црвено-жидка течност. То је био разлог те известе иолицију, која отвори сандук и у њему нађе један мушки страшно онакажен леш. Лекарском секцијом утвр1>ено је, да је непознати прво удављен па затим опакажен и стрпан у сандук. Досадашњом истрагом није се могао пронаћи погаиљаоц.

„Фабрика лекарија". У Одеси је 18. овог месеца отпочео један иретрес, који по својој ингересантности заслужује да буде овде поменут. На оптуженичкој клупи седи једанајест људи разних проФесија, који су оптужени за прављење — ФалсиФиковање сзију врста медицинских препарата, ра-

2 ) На зналост ми, еа искуством, којсз имамо у Србији са пашом штампом, не мозкемо у овом погледу лелиги ово оитимиетичко гледишто пишчево. Прим. »рее.

зних патентираних медицинских специјалитета и страних минералних вода. Другим речима, они су у својој Фабрћци „Јужни депо медицинских препарата" ФалсиФиковали све могуће лекове почевгаи од пирамидопа до најређих и најскупоценијих медицина, па су чак и Ерлихов препарат »606® имали на „стоваригату" Наравно, да се онп нпсу устручавали од ФалсиФиката и свију могу^пх страних саиуиа, колонских вода, кремова, пудера, косметика и парфимерија. За ту сврху постојало је при Фабрици нарочито одељење за ФалсиФиковање свију врста етикета, које су биле потребне. Ова »Фабрика" постоји већ четири године, и њени представници били су растурени по целој Русији, и отуда се и да објаснити, што су се оштећепа лпца пријавила суду за тако велику суму 450 хиљада рубаља. Ова огромна превара откривена је у Вилни, кад су њена два „трговачка путника" била ухапшена. Међу оптуженим налази се, поред специјалиста — ФалсиФикатора, и један вејлики одески трговац. Судска сала прави на присутне утисак какве дрогерије. Око астала судија налази се маса Флагаа, кутија и пакета са разноврсним етикетама, иаравно све докази о овом огромном ФалсиФикату. Из прочитаног мигаљења експерата (којих има двадесет) види се, да у извеснпм медицинама има знатпе количине отрова, а да су све минералне воде прављепе од чисте воде са малим додаткои соли. Како ће овај претрес трајати бар две недеље то ћемо по свргаетку донети и пресуду. А. Ј. А.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине доњо-речичке, актом својим Бр. 1556, пита: »Пресудом Главне Контроле од 5. августа 1909. године № 17327, која је извршном посгала, осуђени су 'Ганасије Милојевић и Глиша Јоцић, из Горње Трнаве, ове опгатине, на плаћање извесних трошкова по рачуну за 1905. годину као одговорпи рачунополагачи. Приликом извршења горње пресуде од стране ово општинског суда, осуђени Глиша Јоцић изјавио је, да нема свог имања како кретног тако и непокретног, веК да је сво имање кретно и непокретно својина његовог оца Станише Јоцн^а, из Горње Трнаве, који са њим у задрузи живи са још два своја сина. Да не би пресуда приступила застаревању, суд моли уредништво за што скорлје објашњење у следећем: Сме ли се узети у попис имање Станише Јоцића, за рачун његовог спна Глише ? Како њихово имање сгоји неподељено, сме ли суд то и.гање поделити на равне делове — части и Глигаин део

узеги у попис, да се не би вре1>ао нропис § 471. грађаноког судског поступка. Као претплатник на лист »Полициски Гласник", суд моли уредпиштво за што скорије објашњење«. —• На ово иитање одговарамо: Питање, које је напред пстакнуго од страно суда, расправљано је до сада неколико пута, и кад се сада опет тражи обавешгење, доказ је да часници опгатинског суда и деловођа нису пратили оно гпто у листу излази. Изгледа, да онгатински судови налазе, да уредпишгво мора да даје одговоре на њихова питања кад их учине, и да према томе но морају да прате и оно, гато се другим општинама одговара. То ј : з међутим заблуда, јер ирво, уредништо не стоји у обавези да та обавештења у опшге даје, а друго, кад оно то вољно чини, не треба тражити да се за једпу исту ствар даје обавештење по неколико пута на штету до сада нерасправљених ствари. Али кад суд већ није прочитао на време ранија обавештења, онда се упућује да прочита чланак: »Постоји ли задруга између оца и синова«, који је изашао у 14. броју овога листа од ове године, па ће отуда сазнати за мишљење уредништва. II Суд опгатине рачанске, у окр. крагујевачком, актом својим Бр. 2930. пита: „По чл. 80. ставу 4-ом зак. о опгатипама, предвиђено је. да се одборске седнице могу одржати само у том случају, ако је присутно две трећине од целокупног броја одборника иначе не; а По члану 83. ставу 1-вом истог закона предвиђено је, да би одбор могао донети пуновзжну одлуку, треба у седници да буду половнна и један вигае, а узима се да је оно решено, на што пристане половина и један више од присутних одборника, у случају кад су сви одборници били позвани. Како се ова два члана косе, то се моли уредништво, за објашњење, ио ком се члану имају општ. судови прпдржаватп 80 том или 83-ћем поменутог закона ? (< На ово питање одговарамо: Четврти став чл. 80. и први став чл. 83. закона о општинама, нису у сукобу, као што суд вели, јер први говори о томе: колики број одборника треба да је у седници кад је председник ароаустио да на седницу аозове све одборнике, а други говори о случајевима кад је председник испунио своју дужност, али одборници нису дошли сами по своме нахођењу. Дакле, кадгод је председпик позвао све одборнике, онда се седница може држати ако су на окупу половина и један више, а кадгод председник није позвао све одборнике, онда се "седница може држати ако је на окупу две трећине од целокупног броја одборника. III Један полицијски писар пита: „Молим уредништво, за објашњење преко „Полиц. Гласника", за следоКе: