Policijski glasnik

СТРАНА 366

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

У једном надлоштву нодицијском надазе се два указна чиновника, од којих један има више година указне службе. Како је, онај чиновник, са мање година указне службе, добио ранијо унапређење •— класу — , а били су једне класе обојица, то молим за објашњење: који је сада од њих двојице старији? пошто је и онај други чиновник — са више година указне службе, добио класу 3 месеца доцније, после првог. Напомињем да су и пре и после унапређења обојица једне исте класе. Поред овога, молим за начелно објашњење : да ли за старешинство утиче указ, или већи број указне службе, када су оба чиновника исте класе?" — На ово питање одговарамо: По §. 1. закона о чиновиицима грађанског реда, „својство" чиновника задобија се указом, а по § 2. истог закона од тога дана почињу и сва права чиновничка. Према овоме, а с обзиром и на § 8. овог закоча, по коме су године службе без утицаја на нраво унапређења, има се узети: да је старији онај, који је пре добио старију — вишу класу. . IV Суд општине рибарске, у срезу сврљишком, актом својим Бр. 1496, пита: »Село Ђуринац долази у састав школске онштине црнољевачке. Али, како је школа сврљишка ближа од школе црнољевачке, то су се ђачкп родитељи об[)атили молбом г. Министру Просвете, и он је одобрио да деца иду у школу сврљишку. А у овогодишњем буџету предвиђен је прирез на име издржавања само за гаколу црнољевачку а за школу оврљишку не. Школски одбор округа нишког, наредбом својом Бр. 1443., наредио је: да се за село г Буринац предаје школски прирез школи сврљишкој а не црнољевачкој. Сгога се моли уредништво да изволи дати своје обавештење: Може ли суд издати ирирез школи сврљишкој за село Ђуринац, и ако се није одвојило Формвлним путем из буџетске позиције школе црнољевачке. Као и да ли ће овај издатак по чл. 134. закона о општивама пасти на терет рачунополагачу ? к На ово питање одговарамо : Кадје одвајање села Ђуринца од школске општине црнољевачке извршено по одобрењу г. Министра Просвете и Црквених Послова у смислу закона о народиим школама, и кад је и окрулши школски одбор наредио да се од дана овога одвајања школски прирез, намењен школи црнољевачкој, издаје школи сврљишкој, онда тако нека суд и уради, без бојазни од последица из чл. 134. зак. о општинама, јер је прирез намењен раније школи црнољевачкој само зато, што је село Т>уринац било у саставу ове школе, а кад је то престало, онда је престало и право ове школе на прирез од села Ђуринца.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

За доношење луноеажне одпуке у скупштннама среснкм и окружним, потребно је да седннцама лрисуствује половина и један више од целокупног броја посланика. Скупштина за срез ј која има 28 чланова, на свом састанку од 28. септембра 1910, год. на коме је било присутно 14 чланова. одлучила је, поред осталог, да као чланови среског одбора не могу бити М. II. и С. П., с тога, што је први свештеник, а други деловођа онштински, па је на њихово место изабрала друга два члана за срески одбор. Начелник среза ј нашао је, да је ова одлука нротивна чл. 26. правила о пословном реду у среским скупштинама, по коме је за доношење пуноважне одлуке потребна нрисутност половине више једап од целокупног броја посланика. Осем овота, како је ова среска скупштина, која је била сазвана у редован сазив за решење буџета, — а из записника се види да јо ово ванредна скупгнтина, а не види се зашто је оглашена за ванредну, — поред свога правог посла, за који је била сазвана, решила, да она два лица не могу бити чланови среског одбора, не износећи никакве доказе, којима би се утврдило, да они не могу остати па том иоложају — дакле, решавала о нечему за што није била сазвана, нротивно чл. 112. помен правила— то је начелник решењем № 18789, задржао ову одлуку од извршења и предмет послао Министру Унутрашњих Дела на оцену и решење. Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је скупштинска одлука само с тога противна зокону, што прп решавању о бирању нових чланова за срески одбор и о оцени предлога буџетског није било довољно посланика — чл. 147., 74. и став други чл. 150. закона о уређењу округа и срезова, па је стога на основу чл. 14. и 40. пом. закона доставио овај предмет Државном Савету на коначно решење. Државни Савет нашао је, да је решење надзорне власти иравилно и на закону основано, па га је с тога, на основу чл. 40. у вези са чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, одобрио. Одлука од 15. октобра 1910. године № 10023. Одређивање заступника председнику н осталим часницима општинским бива само у случају болести или осуства, иначе у свнма другим случајевнма одбор из своје средине одређује им вршиоце дужности до окончања новог избора, Председник, један кмет и благајник општине в решењем п првост. суда стављени су под суд и у притвор за дело из § 111. казненог закона. Среека власт, као надзорна, упутила је суду и одбору пом. општиве акт и тражила, да суд и одбор нареди зборове за избор других часника на место ових. Поводом овога, одбор оиштински одлучио је, да заступа: председнпка пајстарији по годинама писмени кмет II. К.,

а кмета села В. одборншс М. Т. — чл. 38. зак. о општинама, а благајника да заступа деловођа општинскн Ј. М. — чл. 112. и 120. зак. о онштинама. Заступање ово има трајати све дотле, док се притворени часници код суда не оиравдају, а ако се не оправдају, онда док се изврши и оконча нов избор часника на њихова места. За време заступања плату имају примати опи часници и службеници, који и врше заступање. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука противна закону из ових разлога: По чл. 120. закона о општинама, одређивање заступника председнику и осталим часницима ошнтинским на начин, као гнто је овде урађено, бива само у том случају, кад су дотични часници општински болесни или на осуству. Овде тога случаја нема. Председник општивски, кмет сола В. и благајнпк општинскн извршним решењем првостепеног п суда од 17. септембра 1910, год. № 22071, стављени су иод суд и у притвор за дело 113 § 111. казн. закона. По чл. 32. тач. 3. закона о општинама ови су часници лпшени свију грађанских права и преоталн су бити впше часници тога суда. Њима је одбор те општине могао само на основу чл. 88. закона о општинама одредити вршноце дужности, док се не изврши нов избор часника општинских, а никакода им одређује засгупнике по чл. 120. зак. о општинама, док се они налазе у притвору и под судом. Одбор није овлашћен ни једним законским прописом да прави неки провизоријум у општини са упражњсним местима часника општинских, који би провизоријум био само на уштрб послова у општини. С тога је, на основу чл. 152. зак. о општинама, задржала од извршења ову одлуку одборску решењем од 25. сптембра 1910. год. № 11056. Противу овог решења изјавио је жалбу Државном Савету одређени заступник председника општинског, и у жалби навео, да не стоји разлог среске власти, да су притворени часници изгубили грађанска права н престали бити часници по чл. 32. зак. о општинама, јер се тај законски пропис односи само на оне, који имају да бирају, а не и на изабране, што се види и из чл. 53. в. згк. о општинама. Тре1 )И одсек Државног Савета нашао је, да је решењо надзорпе власти правилпо, па га је, на основу чл. 170. зак. о општинама, одобрио а жалбу као неумесну одбацио. Одлука од 13. октобра 1910 године № 9857.

Општински одбор коначно решава о начину употребе и уживању општннске утрине. Одбор оиштине ср на свом састанку од 1. августа 1910 год. донео је одлуку, да свн имаоци стоке на име понаше за ову годину плате по 0*70 дин. од сваког брава до 20 брава закључно ; а имаоци стоке, који имају вишо од 20 брава, да за сваког брава, који пређе преко 20., плате по 1 "50 дин. на име попаше, и тај приход да се сматра као пепредI виђени општински приход с тим, да се