Policijski glasnik

СТРАНА 6.

ПОЛШДИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I :!■■■■, Суд општине доњо-зуни^ке, актом својим Бр. 2416, пита: Општпну Д. зуничку, у срезу заглавском окр. тимочком, сачињавала су до сада два села, — село Доње и село Гор» Зуниче. Седиште је општ. судннце било У Д- Зуничу. Њ. В. Краљ, указом својим од 29. новемра т. г. одобрио је решење Народне Скупштине, да се село Г. Зуниче одвоји од општине доњот-зуничке, и са другим селима образује засебну општину, и суд овај, наредбом власти ср. заглавског од 8. децембра т. г. Бр. 23.547, одређен је да предњи указ изврши. По извршеном разгруписавању, село Д.-Зуниче остаје само за себе са општинском судпнцом у селу Д.-Зуничу, и према овоме отпао је један кмет н седам одборпика. који. су из села Гор. Зунича. На како је .председник ове оиштине из села Д.-Зунича, кога је бирало и село Гор. Зупиче,, настаје питање : хоће ли се за ону општину До. Зуничку, по извршеном разгрупис-авању, изврпш<ги из6:0р само за отпали број часника — кмета и одборника. или ће се,одредити и из+ в]»шити избор и председника и целог одбора општине Д.-Зуничке или не, или ће досадањи председннк остати н даље са својим одбором, а да се изврши избор само за онај б|»ој часника колико је отпало. Па како у закону о оиштинама, у ниједном члану, нема пропис за овакве случајеве, то се учтиво моли уреднпштво за обавештење у прв.ом наредном броју", — На ово питање одговарамо: Члан 08. закона о ошптииама постаља правило, да у случају разгруписавања. пове општине бирају свака за себе : председника, кметове и одборпике. Како је одвајањем села Горњег Зунича, од досадашње општине доњо-зуничке, извршено разгруписавање, то се у смислу поменуте законске одредбе има извршити пов избор једнога кмета, ради састава општинског суда у смислу чл. 88. реченог закона, даље председника општине п одбора, јер су и председник и одборници бирани докле је у саставу бил-о И село Г. Зунпче те се може претиостављати, да је резултат садашњега оастава општинског часнитптва дошао утицајем глаоача поменутог села. II Суд општине островнчке у срезу ншпком, актом својим Бр. 1560, пита: »У селу Островици ове општине, постоји један сеоски дућан. Суд ово опгптински, прилнком састава општипског буџета, уиео је у ириход од дућанске аренде суму од 200 динара, коју је и општински одбор одобрио приликом одобравања истог буџета, Сеоски дућапџија жалтш се начелннку среза нишког, тпто му је аренда од 150 дииара, колика је била у претпрошлој години, повећапа еада па 200 динара.

Среска власт, на основу жалбе жалиоца наредила је одбору ове општине, да засебну одлуку донесео овој аренди, на коју дућанџија има право жалбе. Одбор општинеки одлуком својом Бр. 992, одредио је 200 динара аренде, и суд општински исту је спровео среској власти на одобрење. Власт среза нишког, расмотривши одлуку одбора ово ошнтиноког, одобрила је исту, а жалбу жалиоца одбила решењем овојим № 15746, прохиву чијег се решења дућанџија није хтео жалити, већ је исто постало изврптно. У току овог времена суд је иослао поменути буџет иреко ореске власти окружном одбору на одобрење, који га је решењем својим од 16 № 663 одобрио, али је аренду емањио од 200 на 150 динара, прецртавши првобитну суму црвеним мастилом и наредио да се суд строго истог придржава. Како је општин. одбор у буџету па и засебном одлуком одредио аренду дућанску годишње 200 динара, а окружни одбо]1 смањио на 150 динара, дућанџија пак неће да платн повшницу у 50 динара, то наотаје питање; да ли је меродавнија о.длука среске власти под № 15746 или решење окружног одбора № 663, кад на ниједну одлуку није жалба изјављена већој власти, и да ли треба наплатити 150 или 200 и ако би требало учинити ово носледње, онда на којтт начин треба наплатити разлику у 50 динара, кад дућанџија и даље остаје упоран. Да не би суд општински овде погрешио, то учтиво моли уредништво за тнто скорије објашњење®. — На ово питање одговарамо: По члану 5. закона о сеооким дућанима, аренда оних дућана, чије је постојан.е одобрено од стране надлежних власти, не може бити мања од 150 ни већа од 300 динара на годину. А колика ће баш бттти у овим границама мннттмума и максимума, одре!)ује општински одбор. Ово право одбора апсолутно је, и не може га спорити ни крњити ни једна власт. И, кад је он засебном својом одлуком нашао, да дућанска кирија треба да је 200 динара, па та одлука његова одобрена п одлуком надлежне надзорне власти, онда тако има и да остане, без обзира на то, што је ту суму смањио окружни одбор при прегледу и одобравању буџета, пошто он то нраво није имао ни но поменутој законској одредби, иити га може извести из чл. 108. закотта о уређењу округа и срезова. Ако дућанџија не пристане да ону разлику од 50 дпнара плати на леп начин, онда нека ошптииоки пуномоћник подигне редовну тужбу код тога суда, па нека суд то потраживање утврдн и регулише својом нресудом, па кад ова постане изврпшом, нека га и наплати. III Суд општине вишевачке, актом сг.ојим Бр. 2253, пита: »Општина вишевачка суседна је општина са општином бошњапском, иоред

које граничи пут, и раздваја једну општииу од друге. Неки становници у атару општине бошњанске попуштају своја имања и заузимају од пута који води између ове две општине, а неки пак од грађана ове општине вишевачке такође попуштају своја имања и заузимају од пута на атару општине бошњанске. Питање је сада: која је општина надлежна за расправу овога дела т. ј. да ли општина вишевачка само за грађане општине бошњанске н1то заузимају пут, и гоне на атар ове општине, или над својим што заузимају лут и гоне на атар општине бошњанске, јер је суд овде у недоумици за овај спор, пошто оптптнна бошњанска предузима ислеђење и нарнрам грађана општине вишевачке што заузимају пут, а тако исто и на својим грађанима. Као предплатник листа молимо уредништВо за објатнњење у првом наредном листу, те како би суд знао управљати се за даљи рад <( . — На ово питање одговарамо: И по начелу постављеном у § 35. кр. суд. поступка, тГ према паређењима § 4. Полицијске Уредбе и чл. 94. закоиа о општинама, општински судови морају да цене своју надленсност ирзо по месту где је учнњено казнимо дело и по месту у коме кривац живи, па тек онда по томе, где је кривац ухваћен. Како је пут, чијим се заузимањем вршн кривично дело гранична међа, те се узима . да половина нрипада општини вишевачкој а половина бошњанској, онда је за грађане општине бошњанске надлежан суд општина бошњанска, а за грађане оиштине вишевачке суд ошптине вннтевачке. И један и други треба да настану енергично, да се захватачина сузбије и одржи угодио и потребно саобраћајпо средство.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Одлука опште седнице Касационог Суда од 19. октобра 1910. год. Јагодинском првостеп. суду били су оптужени Ж. Ж. и В. И. и то: 1.) што су 3. Фебруара, кад су продали приват. тужиоцу 1. џак кукуруза, измерили на име некога М. В. под бр. 39 овеска 51. кантарске признанице општине јагодинске, који је мерио 63 кгр. добивени дупликат признанице преправили додавшн броју 1 једну »0« речи џак слово »а« пред бројем 63 број »7« и од броја 1 направили број»7®исатако преправљеном признапицом наплатили од тужиоца 84'33 дии. у место 7*50 дип. дакле вттшо 76-83 динара; и 2.) што су 27. јануара, када су признаницу бр. 98 свеска 42 општ. јагодинске извадили на име некога Н, С. преправили додавши броју 1 још број »1« словпма џак слово »а«, поред броја 63 додали број »7 <( а од броја 1 напра-