Policijski glasnik

БРОЈ 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС1ШК

СТРАНА II.

рала довооти до последице, кад постоји, дакле, директан каузални однос између поље и последице. Ту можемо говорнти о једној позитивној акцији воље. Али наша воља може бити крива за настулеле последице и у случају своје иеакције. Она није хтела да се развија, остала јс лења против своје дужности, и услед те инерције свести и воље наступила је последица. 'Гај каузални однос није директан већ индиректан, посредан. Као што се види, у појму кривице урачуиљивооти последице, огдеда ое један асихнчки однос човека, кривца према наступелој иоследици. Но у свима случајевима почињених кривичних дела није исти тај психички однос човека и промене у спољнем свету. Веза је ова некад чвршћа некад лабавија. Отуда мора бити веће и мање кривице човека за дело. Степенисање личне кривице човекове, пак, врши се увођењем у кривично право разноврсиих појмова, који у себи обухватају поједине делове пуне воље. Тако се добија мОгућности да се мањи стопен противправне воље казни блажије, него виши степен њон, а да се казна не примењује на олучајеве где поотоји, истина, повреда туђих иравних добара, али се никаква људска воља за то не може учипити узрочном. Ову потребу правнога кривичнога правосуђа задовољавају појмови умишљаја, нсхата и случаја, о којима ћемо дал.е гонорити. 4.) У кривичноправној наредбп је општа сагласноот у томе, да је поотојање овога лпчнога, моралнога, елемента, личне криннце шшонинкове, основа за примену казне. Контраверзно је питање да лп тај лични морални, елеменат ваља унети у појам о кривичном делу, на рећи да не може постојати кривично дело у недоотатку личнога елемента; или не уносити га у појам кривичиога дела, допустпти да у тај појам улазе само објективне чињеннце, које леже ван личности, а субјектиппп елементи да буду само претпоставка за примену казне. Општа правна теорија, којој На челу стоји Лист, уноси у појам кривичнога дела и субјективне п објективне елементе. ([лвга^-Гећг1)ис11 § "20, I,). По њој је кривнчпо дело „вино, противправно делање, угрожено казном®. Г. Др. Тома Живановип (1Је Ге1етеп1;.... 259, 264) мисли да је погреншо уносити субјективне елементе у иојам ј кривичног дела, ве1. само објектнвне. Отуда ио њему виност (лична кривица) пије обележје иојма криВичнога дела. „Криипчпо је дело против-правно делање, угрожеио казном". Али ои у исто време вели да је 1а сира1пП(;6 (»поихнчки однос учппиоца према носледици његове радње®) другп условза иримену казне. Он мисли да кривично право има пе два основна нојма: кривично дело и казну, већ још и трећи: кривца, деликвента. Субјективни елеменат не улази у нојам кривичнога дела. алн улази у појам деликвента. Ипак дакле без њега не може бити казне јер се казна примењује само па деликвеита. А то је огто гито је за нас поглавито од важноети.

Глава друга Умишљај и нехат у страном позитивном законодазству. А. Умиш^ћај. I. Појам. Страна позитивна законодавстна ое могу иоделпти на дна дела: она која одређују појам, дају дефиницију умишљаја и она која то не чине. Где позитивии закон дсФиннцију није дао она се услед ирактичпе нужности створила у правооуђу и у кривичиој науци. Сва су законодавотва сагласна у томе да је умишљај једаи опгити појам, правиа установа која вреди за све деликте, тако да људоки учини узимају на себе тек тада Форму деликата ако су друговали са умишљајем. Умишљај је Форма у којој имају да се обанљају л>удске радње, ако хоће да ое назову деликтиим радњама. Према томе где ое год не буде могло доказати умишљено делање ту нема ни кривичнога дела. Незнатна оотупања од овог општег прииципа законодавства пзрично прогшсују. 1. Никакву дефиницију не дају о умишљају Француски, белгиски, холандски, португалски, швајцарски кантонални и норвешки законици. Сгш онн међутим усвајају умишљај као технички појам (с!о1и8, (1о1, ш4еп^гон) и ио свима се код злочина и ггрестуна за нојам кривичнога дела безусловно тражи умишљај. Код иступа (соп^гауепМопз) међути м казни се без обзира на то да ли се делало умипгљегго или нехатно. Умишљај се сгално не тражи генерално већ само тада, кад је закон изрично наредио, или се то нз природе деликата внди, да се умигпљено мора делати. У Француској јудикатури и науци, као и у свима осталим, под умишљајем се разуме она воља, кој а је уирављена на аротивиравно остварење битних обележја кривичнога дела. У умишљај долазп пре свега хотење обележја кривичнога дела. Свако законом предвиђено кривично дело има неколико евојггх битних обележ.ја. Онај ко хоКе да оствари сва та обележја гг вољно их оствари извршио је умипглј О но крнкично дело. Ако се ма и једно бптно обележје конкретнога крпвичнога дела у наггред неће, пли ако о њему вигговггпк у моменту радње није ггмао тачно престанку, био је дакле у заблуди, тада нема умигиљаја. (нлстлвит.в се) Живко ТопаловиЋ.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

О аутомобилима. — Учеотани сударгг аутомобилски по многољудним улицама лондонским, дали су повода полицији у Лоидону, да ггрггбегне разнонрсним иачинима, како би се то зло отклонило. Маса иаредба, које је до сада полиција издала, односно брзине вожње гго улицама у Лондоиу, п казне за прекорачење ових, нису имале таквог успеха

п иесрећнн случајеви умгтожавали су ое ове до пре неки дан, када је полиција издала своју последњу паредбу, која је пмала одличног усиеха. Овом наредбом, поред већ раније прописане брзигге за вожњу, наређено је, да сваки аутомобил, који врши саобраћај, мора бити сггабдевеи п једггггм аиаратом, којп, чим мотор ггређе нрописну брзину, ггроизводп ужасно звонење. Поводом ове наредбе први је подигао свој глас лекароки орган »ВгШсћ Мес1гса1 Јоигпа1 <( , који узима у заштпту медицтшско особље лекаре и друге, који су најчегпће кажњавани за брзу — нетгрописну — вожњу, па велп: да лекарима никако не треба замерити што се често греше о ову наредбу, за то што они то чине из претеране ревггости — да се гпто пре одазову нозиву пацијента и нађу поред његове постеље. Даље наводи, да се оном наредбом само штите ннтересн пролазника уличнттх, а никако и интересн оболелих људи, који жудно очекују долазак лекара. Цр отиву овог нахођења лиот »РоНсе С1тгошс1е к износи, да горње тврђење није тачгго, зато гнто је сваком разумљиво, да брзом — непроциспом — вожњом, гта било то баш н лекарском, у врло честим случајевима страдају здрави мимонролазници, док се не може претпоставити да доласком лекаревим, ма то било и најбрже, иацијент увек добија. Чак гпта више лекари би требало да избегавају, да својом кривицом не долазе у додир са пополицијским органима, јер се баш тиме изазива обустављање саобраћаја, п скраћује прописана брзина. А. Ј. Л.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пнтања: 1 Једап полицтгјски чиновник пита: »Меспа Контрола за округ пиротски тражила је од благајнпце, да од мено наплати 55 дпнара примљеног додатка за месец сетттембар, по закону о трошковима управних власти, у коме сам, по лекарском уверењу и одобреном одсуотву, био на боловању 20 дана. Сем тога, оиа је упутила акт окружној благајни тт тражила: да се додатак чиновницима не нздаје у првој ноловгшп месеца кад и плата, него на крају сваког месеца. Ја тталазим, да је и један и други поотуиак Месне Контроле противан закону, јер прво за време мога боловања ја нисам имао заменика, те мп се додатак не може оопорити, а друго по чл. 83. закона о државном буџету н додатци се издају у почетку месеца кад и плата. Нека изволи уредтшштво изнети своје мишљење по овоме <( . ■— На ово питање одговарамо: 1. По другом отаву члана 4. закона о трошковима управиих власти, додатак се сиорн само онда, кад би неки службеннк