Policijski glasnik

СТРАНА 14.

полицшски ГЛАСИИК

БРОЈ 2.

Противу ове зборске одлуке изјавио је жалбу надзорној власти С. И., гласач и члан гласачког одбора, молећи да се, као неправилна, обуставп од извршења.! Иадзорна власт, како но овој жалби, тако и по званичној дужности, упустила се у рксматрање ове збо])ске одлуке, па ју је, налазећи да пста не одговара закону, на основу чл. 152 закона. о општннама, решењем од 29. октобра 191(1 год. Л» 20190. задржала од извршења, са ових разлога: 1., што у смислу тач. 4. чл. 34. закона о онштинама молбу за одвајање овог села није потписао довољан број грађана — најмање једна шестина свих правних гласача; 2., што збор није сазван у року нредвиђеном у чл. 37. закона о општинама; 3., што се не види, да је одборска одлука о овој стварп слата надзорној власти; 4., што се гласачки одбор састао у 8 часова, а збор почет тек у 8 1 / 2 часова пре подне; 5., што по свршеном гласању нису изборна акта прошнвена, нити је урађоно све остало, што захтева пропис чл. 48. закопа о општинама; 6., што у записнику није озвачено и стављено, колико гласача има у том селу; и 7., што је према чл. 63. тач. 6. закона о народним школама за ово питање једипо падлежан окружни школски одбор, а не сеоски збор. Министар унутрашњих дела, налазећи да је посматрање надзорне власти правилно п на закону основано, писмом од 7. децембра 1910 године П№ 23438. а на основу чл. 152. закона о општинама, доставио је Државном Савету акта овог предмета на оцену и решење. Трећи одсек Државиог Савета расмотрио је како решење надзорне власти, тако и акта овога нредмета, па је иашао, да је решење надзорне власти, с обзиром па разлоге нод 3. и 7.. правилно и на закону основано, па га је стога, на оспову чл. 152. закона о општинама, одобрио. Одлука од 20. децембра 1910 године № 11808. Свана општина, која има преко 500 правних гласача, мора имати свога благајника, који мсра бити пишен, а у општинама испод 500 правних гласача за општинског благајнш може одбор изабрати, поред редовне му дужности, председника општинског суда, кмета, одборника или кога опшшског службеника, али овај такође мора бити писмен, иначе, ако је нелнсмен, илн се неће да примн тога посла, бира благајника, као и у општинама које имају преко 500 правних гласача, од писмених грађана. Одбор општине т , на основу чл. 112. закона о општинама, изабрао је И. II.. кмета исте општине, за општинског благајника са илатом, која је буџетом одређена. Надзорна власт, решењем од 12. новембра 1910 год. № 18934., а на основу чл. 152. закона о општинама, обуставила је од извршења ову одборску одлуку са овпх разлога:

11о чл. 112. закона о општипама, општински благајник ' мора бити писмен, а ово је .законодарац проннсао зато, што ошптиискп благајпик рукује каоом, прибира општпнске н државне прнходе, попуњује и нотпиоује ки.пжнце п прнзнапнце грађанима па примљене оуме п водн новчане књиге, те "да, -радсћи тако, као пиСмени човек, пе бп никада могао учинитп никакву зл(»употребу п на тај начин оштетити дрцГаву, општину и грађане своје. Према томе, самиЉ тим, што је И. Б. неписмен, ннје могаб нн бити биран за општннског благајника, а у толико нре што у општини има толико пнсмених лица. Незадовољан овим решењем, Н. Б. изјавио је жалбу Државном Савету и у њој навео, да решење надз'орне власти не одговара закону из ових разлога: 1., што његова општина има свега 360 иорескнх глава — дакле иснод 500 правних гласача, те према III. одел.ку чл. 112. закона о општипама благајпик оиштински не мора бити писмеи, самим тим, што дужност благајннка мо/ке вршити н који од изабраннх часника, а за ове у овим општинама, испод 500 правнпх гласача, није законом предвиђено да морају бнти иисмени; и 2., што не стоји у истини навод надзорне власги, да у његовој општипп има више писмеиих лица, већ на против има свега једно нисмено лпце, али му оиштински одбор није могао поклоннти вере, пошто је но све сумњиво, а сем тога није часник ни службеник општински, те да би га могао изабра И, а међутим оиштина, поптто пма пспод 500 правних гласача, нема права да бпра благајиика ван општннског часниттва. III. Одсек Државног Савета расмотрио је како жалбу и решење, тако и акта овога предмета, па је пашао, да јерешење надзорне властп на закону основано. С тога је на оспову чл. 170. закона о општниама решио, да се жалба одбацп као неумесна. Одлука од 12. децембра 1910 годиие № 11661.

За доношење иуноважне одпуке општинсног одбора потребно је, да у седннци буде половина и један више од целокупног броја одборннка дотичне општине, а одлука је оно, на што пристане полозина и један вишз од присутних одборника, ако су сви одборници билн позвани. Суд н бдбор општипе б... п према одлуцн од 2. августа 1910 годино № 2241, расписао је конкурс за избор благајника општинског. Услед овога нријавило се са понудама неколнко кандидата. Узевши у обзир све нријаве, суд и одбор онштиЛски, на свом састанку од 12. августа 1910. год., одлуком својом ј \» 2798, изаб]>ао је од пријављених кандидата за благајника општинског А. С., трговца из Б. II., одређујућп му плату у 800 динара на годину. Ту своју одлуку општински суд, на оспову чл. 85. закона о општинама, доставио је надзориој власти иа расмотрење и одобрење. Ну у исто време противу

ово одлуке изјавио је жалбу надзорној власти Д. Р., из 15. II., наводећи у њој, да је одлука противна закону с тога г што се суд н одбор нису нп у колико обазиралп на прпјављене кандидате. већ су узели за благајиика човека са највећом понудом, а који је прп том одговарао и за прљава дела. Падзорна власт, упуштајући ее у расматрање како по изјављеној жалбн, тако и по званичној дужности, нашла је, да ова одлука суда и одбора не одговара закону, пре свега зато, што нису узете у обзир II понуде осталих кандидата са куд п камо новољнијим условима, већ је изабрат А. С., са платом од 800 дииара на гоЈину, ма да су осгале понуде биле са мав.ом платом; а сем тога што нису наведенп разлози, због чега су одбачене остале понуде са повољнијим условима, те се тиме очигледно показује, да при избору није вођен рачун о општииским иитересима. Тако исто пије вођено рачуна ни о томе, нити се то у опште ма пз чега даје сазнатн, шта од имовине има изабрани благајиик, да би се, иа случај какве штете, онштпна могла осигурати, а дато имање као куција оитерећено је извесним теретима. Најзад, одлука ие одговара закону ни са тога, што је при доношењу исте, од 24 одборника колико општина има, учествовало свега њих 12 — дакле иедовољан број према чл. 80. зак. о општинама. и што је изабрано лице у опште човек са рђавом прошлошћу. Са ових разлога, надзорна власт решењем од 9. иовембра 1910. године№ 12170. а на основу. чл. 152. закона о општтшама задржала је ову одлуку од извршења. Иротиву оиог решења изјавио је жалбу Државпом Савету Р. 11., општински одборник. У жалби је навео, да решење иадзорне власти пе одговара закону, пре свега зато, што је за избор опнггинског благајника једино надлежан оиштинскн одбор, и овај, нема сумње, изабрао је п у овом случају само оно лице, у кМме је имао вере, да ћо ову дужност најиоправније и иајсавесније вршити, без обзира на друге по плати повољније понуде; а сем тога, што је неумесно позивање надзорне власти на чл. 80. зак. о општинама, јер у овом случају може бити места примени само чл. 83. истог закона. а из одлуке ее види, да је на еедници било и одлуку потписало 13 одборника — дакле, довољан број према чл. 83. закона о општинама. Тр.ећи одсек Државног Савета расмотрио је' како жалбу и решење, тако п акте овог предмета, па је нашао, да решење иадзорне власти пе може остати у снази с тога, што избор опгатинског благајпнка спада иокључиво у самоуправан рад оиштинског одбора, према чему је он оио једино надлежан да оцењује, кога ћо од пријављених кандидата да избере за општннског благајпика. Иавод надзорне влаоти, да нису звани при решавању овог нредмета сви одборници, као што прописује чл. 80. закона о општинама, није ничим утврђен, а ирема ироппсу чл. 83. истог закона, одбор је могао пуповажно донети одлуку, кад јс